Robotske operacije: Manje rezova, brži oporavak i preciznost koja menja standarde

Iako robotska hirurgija više od dve decenije uspešno funkcioniše širom sveta, postoji nada da i Srbija u budućnosti dobije svog prvog medicinskog robota. Ipak, zahvaljujući saradnji sa kolegama iz Grčke, pacijentkinje iz naše zemlje već sada imaju mogućnost da budu operisane uz pomoć najsavremenije medicinske tehnologije – u Solunu. 

Profesor dr Milan Milenković, ginekolog i stručnjak za reproduktivnu medicinu, u razgovoru za Euronews Srbija kaže da trenutno u Srbiji ne postoji ne postoji ovakav robot, ali navodi da postoji ta značajna međunarodna saradnja. 

Kako je objasnio robotska hirurgija funkcioniše na principu laparoskopije asistirane robotom, poznatim pod nazivom Da Vinci Intuitive. Naime, to znači da lekar ne mora da bude direktno u operacionoj sali – operaciju sprovodi sa konzole pomoću sofisticiranog sistema kamera i alata. 

“To je kao dečja igrica. Intuitivno je. Pacijentkinje nemaju veliki rez, već tri ili četiri mala od svega nekoliko milimetara. Oporavak je brz, pacijenti često idu kući istog ili narednog dana“, objašnjava Milenković. 

Prednosti ove metode su brojne: manji rizik od infekcija, kraći oporavak, smanjena potreba za analgeticima i brži povratak svakodnevnim aktivnostima, mali rezovi. 

Euronews

Iako postoji interesovanje i inicijativa, još uvek nije poznato kada će Beograd dobiti svog prvog medicinskog robota. Ključna prepreka je cena – samo materijal za jednu operaciju košta između 1.500 i 2.000 evra. 

“Robotika jeste skupa, ali ako gledate strateški, ako gledate odsustvo od posla na primer – dugoročno se isplati. Manje bolovanja, brži oporavak, manje komplikacija – sve to smanjuje troškove zdravstvenog sistema. To se isplati za jednu bolnicu koja ima više grada medicine, ne samo na primer tamo gde su ginekolozi. Međutim, trenutno je skupo i trenutno je cena, koja je, pitali ste me za cenu, po operaciji je negde oko osam do 10 hiljada evra”, dodaje Milenković. 

Transplantacija materice – vrhunac tehnologije 

Robotska hirurgija pokazala je svoj maksimum u najdelikatnijim operacijama, poput transplantacije materice. Do sada je u svetu urađeno oko 140 takvih zahvata, a Milenkovićev tim koristi robota upravo za ove složene intervencije. 

“Zamislite – izvadite matericu iz jednog tela i vratite je u drugo, a sve to uz minimalne rezove i spajanje krvnih sudova precizno kao satni mehanizam“, kaže on. 

Jedna od ključnih tema kada je reč o uvođenju robotske hirurgije jeste obuka lekara. U pitanju je dugotrajan i skup proces koji uključuje simulatore, rad pod mentorstvom i zvanične sertifikacije. 

“Da biste bili samostalni, treba proći godine iskustva i obuka. Ipak, mlađe generacije se brzo prilagođavaju – studije pokazuju da su oni koji su igrali video igre u detinjstvu bolji u upravljanju laparoskopskim i robotskim alatima“, navodi Milenković. 

Profesor Milenković smatra da budućnost medicine leži u kombinaciji minimalno invazivne hirurgije i genetski preciznog lečenja. 

“Hirurgije će biti manje, ali će ona koja ostane biti vrhunski precizna. Sve više idemo ka tome da razumemo biologiju tumora i da terapije budu personalizovane. Robotska hirurgija je most između te budućnosti i sadašnjosti“, zaključuje on. 

Kaže da je krivulja učenja jako duga i zahtevna, i objašnjava da kada je on počeo da radi, radio je najpre otvorenu hirurgiju, pa laparoskopska hirurgiju i onda se okrenuo   Skandinaviji, gde je imao taj, kako kaže, neki strukturisani razvoj. 

“Imate studije koje pokazuju da mladi lekari koji su ranije igrali igrice u mladosti, da oni imaju bolji osećaj za laparoskopsku i za robotsku hirurgiju. Dakle, novije generacije se brže prilagođavaju. Danas imate i te trening modele, te simulatore, da možete da vežbate u praksi”, kaže. 

Kako je objasnio, reč je o uređaju koji simulira operaciju, i učenje traje jako dugo. 

“Učenje je jako dugo, ali postoje sad metode u laboratoriji koje mogu da se rade da bi se ove osobe osposobile da rade sa tako kompleksnim metodama. I firma koja prodaje taj robot, oni ne daju svima to da rade. Oni moraju da prođu njihovu obuku, njihovu to strukturisanu obuku, imaju nekoliko centara u Evropi gde se to radi, pa se onda radi sa mentorom da bi počeli na kraju sami da rade”, objasnio je on.