Novina mnogo, ali se ne bave suštinom: Šta stručnjaci zameraju novom Zakonu o bezbednsoti u saobraćaju?

Novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju koji je trenutno u fazi pripreme donosi niz predloženih izmena, a među najvažnijim novinama su strože kazne za prekršitelje i nulta tolerancija na alkohol. Najavljene promene već su izazvale brojne reakcije, a stručnjaci iz oblasti saobraćaja smatraju da novi propisi ne obuhvataju širi kontekst, te da se ne bave pravim uzrocima problema.

Euronews Srbija je nedavno pisao o ključnim promenama koje donosi novi Zakon o bezbednosti u saobraćaju, a profesor Saobraćajnog fakulteta, Krsto Lipovac upozorava da se suštinske promene u bezbednosti saobraćaja ne mogu postići bez jasne strategije i oslanjanja na naučna saznanja.

"Bezbednost saobraćaja se može unapređivati unapređenjem četiri faktora – čoveka, vozila, puta i okruženja. Međutim, najveći potencijal leži u promeni ponašanja ljudi", kaže za naš medij Lipovac.

Upravo zato, dodaje on, ključni preduslovi za efikasne zakone su: naučno utemeljen zakon, njegovo dosledno poštovanje i sankcionisanje onih koji ga krše.

"Zakon mora biti osmišljen i na nauci zasnovan. Zato me čudi kad država uporno ne prihvata da uposli nauku, nego pokušava da činovnicima – ovaj put policiji – da taj težak zadatak", ističe profesor.

Model "stepenovane vozačke dozvole"

Zakon koji je na snazi od 2009. godine, prema njegovim rečima, zaslužuje ozbiljnu rekonstrukciju. Osim tehničkih izmena, Lipovac poziva na temeljno preispitivanje koncepata koji se odnose na odgovornost, finansiranje bezbednosti i promenu ponašanja učesnika u saobraćaju.

Posebno ukazuje na površne medijske interpretacije koje izmene svode na pojedinačna rešenja.

"Između ostalog, tu je sad ubačena priča o tome kako će nestati probna vozačka dozvola. To nije tačno. Nauka se zalaže ne da nestane probna, nego da se dalje unapređuje taj proces bezbednog sticanja iskustava za upravljanje vozilima“, kaže Lipovac i ističe model "stepenovane vozačke dozvole" kao korak dalje u tom pravcu.

Euronews

Komentarišući ideju da se savesnim vozačima dodeljuju određene pogodnosti, Lipovac izražava sumnju da će takve mere uticati na ukupnu bezbednost.

"Bezbednost saobraćaja i problemi bezbednosti saobraćaja su skoncentrisani u jako mali procenat vozača. Negde od jedan do pet odsto vozača čini 95 odsto problema bezbednosti saobraćaja“, upozorava profesor.

"Zakon usmeriti kao onima koji prave teže prekršaje"

Zato smatra da je mnogo važnije da se zakon usmeri ka onima koji čine teže prekršaje, a da se u tom procesu uključe i nova znanja iz oblasti psihologije.

"To podrazumeva kreiranje cele struke saobraćajne psihologije, desetine ili stotine saobraćajnih psihologa koji će se baviti tim ljudima. Jasna zakonska rešenja treba da u ranoj fazi prepoznaju problematičnog vozača i pokušaju mu pomoći da promeni ponašanje", kaže Lipovac.

Jedan od ključnih elemenata unapređenja bezbednosti, po mišljenju profesora Lipovca, jeste obrazovanje – i to ne samo kroz auto-škole, već sistemski, od najranijeg uzrasta.

"Izuzetno važno je saobraćajno obrazovanje i vaspitanje – od porodice, predškolskih ustanova, osnovnih škola, srednjih pa onda do autoškole", kaže i dodaje da je neodrživo da policija obavlja gotovo sve funkcije: od otvaranja auto-škola do ispitivanja kandidata.

Na kraju, profesor Lipovac poziva da se u izradu zakona uključi akademska zajednica i struka, a ne samo institucije koje primenjuju propise.

"Neophodno je da budemo spremni da dobro preispitamo naša zakonska rešenja kako bismo trajno unapređivali bezbednost saobraćaja“, zaključuje Lipovac.