"Čuva se više od 14 kilometara arhivske građe": Šta se sve nalazi u Državnom arhivu Srbije
Komentari10/05/2025
-09:59
Od najstarijih dokumenata srpske istorije do dragocenih povelja, Državni arhiv Srbije čuva neprocenjivo blago našeg nasleđa. Dečanska povelja, Sretenski ustav i Londonski ugovor - samo su neki od dokumentata koji se čuvaju u toj instituciji. Postavlja se pitanje koji su to još dragoceni dokumenti, spisi i povelje sačuvani i pod kojim uslovima se čuvaju.
U Državnom arhivu Srbije čuva se više od 14 kilometara arhivske građe.
To nije kraj jer je arhiv živa ustanova i građa još uvek pristiže.
Dečanska povelja je najstariji dokument koji se čuva.
"Zapravo ima i jedan stariji iz 1282. godine, potom prva Dečanska povelja iz 1330. Treba napomenuti da se u Državnom arhivu Srbije čuvaju svi ustavi Kneževine i Kraljevine Srbije, počevši sa Sretenskim ustavom iz 1835. godine, zatim važna i značajna dokumenti za istoriju Prvog svetskog rata, počevši sa ultimatumom austro-ugarske vlade Kraljevine Srbije, zatim odgovorom srpske vlade i naposletku telegramom koji je 2015. upisan u UNESCO-ov registar memorija sveta", rekla je za Euronews Srbija Anja Vulić iz Državnog arhiva.
Ona je naglasila da je svaki dokument koji uđe u arhiv i koji se čuva u arhivu važan.
Euronews
Jedan od najstarijih fondova je čuvena knjaževska kancelarija, lična kancelariju Kneza Miloša.
Povezane vesti
"Svakako svi administrativni, lični fondovi i zbirke koje se čuvaju u Državnom arhivu Srbije su neprocenjivo važni kao jedno svedočanstvo o prošlosti, sadašnosti, budućnosti", rekla je Vulić.
Kako se čuva arhivska građa?
Sva arhivska građa se čuva pod jasno propisanim, kontrolisanim i najadekvatnijim mogućim uslovima u depoima Državnog arhiva Srbije.
Depo jedan je u Karnegijevoj ulici u Beogradu i depo dva u zgradi arhiva u Bulevaru mladih u Železniku.
"Ali ono što je svakako najvažnije jeste da se prate sve tendencije koje su propisane na jednom globalnom nivou i Državni arhiv Srbije ih u punoj meri sprovodi. Ono što mogu sa sigurnošću da tvrdim jeste da se građa čuva na najispravniji mogući način", rekla je Vulić.
Euronews
Državni arhiv organizuje redovno i izložbe, a to je prilika za građane da vide neka od tih dokumenata koji se čuvaju u arhivu.
"Pored izložbi, Državni arhiv Srbije u poslednjih 15 godina ima i izuzetno bogatu izdavačku delatnost. Naime, baš početkom 2025. godine je izašao katalog Kultura Srba u Sarajevu od 1468. do 1941. godine, jedan monumentalan i kapitalni projekat. Otvaranje izložbe Kultura Srba u Sarajevu bilo je 20. februara u istočnom Sarajevu, a tokom tekuće godine se planira i veliko otvaranje u Beogradu", rekla je ona govoreći o planovima u narednom periodu.
"Digitalizacija jedan od najvećih poduhvata"
Državni arhiv radi i na digitalizaciji dokumenata, pa se postavlja pitanje šta je dostupno građanima na sajtu te instutucije.
Povezane vesti
Vulić objašnjava da sve funkcioniše preko Arhisa, jedinstvenog informacionog sistema za digitalizaciju, upravljanje i čuvanje arhivske građe.
Prema njenim rečima, digitalizacija jeste jedan od najvećih poduhvata poslednjih godina na nivou Ministarstva kulture, pa samim tim i Državnog arhiva Srbije.
"Jedan ozbiljan broj naših kolega radi na digitalizaciji, već je dosta, pre svega, ličnih fondova digitalizovano, kao i registara i delovodnih protokola, administrativnih fondova i sa tim poslom se nastavlja. Verujem da će uskoro, pošto je stvarno pregršt arhivske građe koju treba digitalizovati, to biti dostupno široj javnosti", rekla je sagovornica Euronews Srbija.
Komentari (0)