Deo pravosuđa u štrajku: Koliko je zaposlenih u obustavi rada i koji su njihovi zahtevi
Komentari12/05/2025
-19:15
Deo zaposlenih u pravosuđu stupio je u obustavu rada zbog, kako tvrde, lošeg materijalnog položaja. Njih je podržalo 287 sudija, tužilaca i advokata. Zaposleni u pravosuđu su 5. februara podneli Ministarstvu pravde zahteve koji se tiču materijalnog položaja zaposlenih. Traže povećanje osnovice za 20 odsto, dobijanje toplog obroka i regresa. Sudijski pomoćnik Višeg suda u Beogradu Nemanja Đurić kaže za Euronews Srbija da su se pojavili navodi da štrajk podržava dva odsto zaposlenih, ali da to nije tačno i naglašava da je taj procenat mnogo veći.
On je naveo da je prošle nedelje u potpunu obustavu stupilo 25 odsto zaposlenih u Drugom osnovnom javnom tužilaštvu, u Drugom osnovnom sudu u Beogradu 50 odsto zaposlenih, u Prekršajnom sudu u Zaječaru 35 odsto, u Višem sudu u Beogradu 20 odsto, u Osnovnom sudu u Nišu 20 zapisničara, u Prekršajnom sudu u Požarevcu 50 odsto svih zaposlenih, a u Osnovnom sudu u Nišu 40 odsto.
"Mi imamo i minimum procesa rada koji smo sami u našoj odluci o štrajku predložili. Tako da mnogi sudovi, posebno viši sudovi, imaju puno predmeta koji su u okviru minimuma procesa rada, to je tamo gde imamo pritvore, gde su neka osetljiva prava kao što su lišenje slobode", rekao je on.
Đurić je naveo da u pravosuđu važi jedna ustavna kategorija materijalne nezavisnosti sudija, ali da oni smatraju da se ona na neki način preliva i na sudijske pomoćnike, na zaposlene u širem smislu - referente, nameštenike, zapisničare, upisničare.
"Mi smo svi jedno telo, jedan organizam u pravosuđu, tako da te naše zahteve možemo gledati i šire od samih materijalnih problema", rekao je on.
Euronews Srbija
Deo advokata je pružio podršku zaposlenima u pravosuđu koji su u obustavi rada.
Advokatica Sara El Sarag kaže za Euronews Srbija da su advokati i te kako upućeni koliko administracija i sudijski pomoćnici imaju posla, ali da se njima ni na koji način ne olakšava.
Povezane vesti
"Mi smo zahtevali da imamo posebne šaltere da mi ne bismo pravili gužvu prilikom njihovog redovnog obavljanja posla. Naravno, od toga se ništa nije desilo. Advokati su vrlo svesni toga šta im znači onaj na prijemu, šta mu znači zapisničar i jednostavno bez njih ne može čak ni samo suđenje da funkcioniše", rekla je ona i navela da jedino Prvi osnovni sud ima šalter za advokate.
Ona kaže da Zakon o štrajku nalaže to koje su delatnosti od javnog interesa i od javnog značaja i podrazumevaju minimum procesa rada.
"Moglo bi se tumačiti da pritvorski predmeti mogu da podrazumevaju minimum procesa rada, ali kada imate već tako te propisane minimume procesa rada, čak su i oni preširoko shvaćeni. Mnogo nam je star zakon, pretpostavljam da će u jednom trenutku morati da dođe i do te izmene. Kada je i naša obustava bila u pitanju, mi nemamo minimum procesa rada, ali jednostavno nekako se podvuklo da i to podrazumeva da smo mi kategorija, advokati koji treba i da poštuju taj minimum procesa rada", rekla je ona govoreći o ranijim obustavama rada advokata.
"Zaposleni nemaju osećaj da ih neko čuje"
Đurić kaže da Ministarstvo pravde potpuno ignoriše njihove zahteve i navodi da pre stupanja u pregovore, dnevnice i ne smeju biti oduzete.
On je rekao da je ministar razgovarao sa reprezentativnim sindikatima, ali da odbija da pregovara sa predstavnicima Sindikata sudske vlasti.
"Međutim, reprezentativni sindikati na sastanku koji su imali pre nekoliko nedelja nisu objasnili ministru da u pravosuđu postoji posebna osnovica koja je propisana. Nisu objasnili ministru da topli obrok i regres ne ulaze u koeficijent, već je on nama posebnim kolektivnim ugovorom propisan", rekao je Đurić.
Navodeći da zaposleni nemaju osećaj da ih neko čuje, Đurić kaže da je ministar govorio o davanju stimulacije i nekih kratkotrajnih pomoći.
Povezane vesti
"Zaposleni u pravosuđu nisu korisnici Crvenog krsta. Nama ne treba pomoć, nama ne treba stimulacija koja ne ulazi u zaradu, na nju se ne obračunavaju doprinosi, ne ulazi u minuli rad. Nama treba povećanje osnovice. Jedino to je rešenje. Minimalnu zaradu prima 40 odsto zaposlenih referenata i nameštenika. Niko ne želi da dođe da radi. Zato su zaposleni okrenuli leđa ministru i napustili sastanak nakon što je on odbio da pregovara sa pravim predstavnicima zaposlenih, a ne predstavnicima reprezentativnih sindikata koji više brane ministarstvo nego zaposlene", rekao je Đurić.
El Sarag kaže da je model ponašanja isti i da dok se ne uđe u obustavu, vas niko ne čuje.
Ona je navela da je iz medija čula da je ministar obećao da će biti nekog povećanja, ali kroz izmenu Zakona o sudskim taksama.
"I onda u situaciji da nas posvađaju, njima kažu - mi ćemo sad da radimo izmenu Zakona o sudskim taksama odakle će se finansirati vaše plate. Onda naše stranke treba da plaćaju te previsoke takse da bi uopšte ušli u spor", rekla je ona.
Euronews Srbija
El Sarag kaže da se Ministarstvo pravde oduvek ponašalo prema delu pravosuđa pa i prema advokaturi kao da ne želi da se reše problemi.
Đurić je naveo da se u slučaju izmena Zakona o sudskim taksama uopšte ne radi o tome da se želi na neki način rasteretiti sud ili poboljšati položaj.
"Možda čak cela ideja je bila to da se zavadi advokatura i pravosuđe. Nama to rade često i unutar različitih kategorija u pravosuđu. Na primer, predlažu predlog koji ide u korist zaposlenih, a ide na štetu sudijskih pomoćnika ili govore o tome kako sudije imaju ogromne plate. Sudije imaju najmanje plate u Evropi, nama je svima loše", rekao je on.
Đurić kaže da su na velikom skupu koji su održali ispred Ministarstva pravde pozvali advokaturu, profesore, sudije, javne tužioce i studente u nastojanju da se cela struka ujedini.
"Ovoga puta nećemo dozvoliti da nas podele, zavade", dodaje on.
Đurić je rekao da je veliki broj sudija i advokata podržao ne samo zahteve zaposlenih u pravosuđu, već čak i želi da učestvuje u nekom fondu solidarnosti da se nadoknade dnevnice zaposlenima koje su im oduzete.
Šta obustava rada zaposlenih u pravosuđu znači za građane
Sudije i javni tužioci nemaju pravo na štrajk ali, kako kaže Đurić, imaju zaposleni sa kojima sudije i tužioci rade, odnosno zapisničari, referenti, namštenici, dostavljači,
"U slučaju da je zapisničar stupio u štrajk, to suđenje će se odložiti. A u nekim organima u kojima je prijemna služba u obustavi rada, to znači da neće moći biti podnet određeni podnesak na prijem, tako da moraće biti poslat poštom", rekao je Đurić.
Na pitanje da li građani mogu snositi neke posledice, on kaže da će pojedini građani čuti u javnosti o obustavi rada, da neće dobro razumeti i to sud mora da uzme u obzir prilikom ocene da li je taj izostanak bio opravdan ili ne.
Savet za građane je, dodaje on, da provere u centrali suda da li određeni zapisničar tog dana ulazi u obustavu ili ne.
"Međutim, imamo i centrale sudova koje su u štrajku tako da se ne javljaju na telefon i to je minimum procesa rada, ali to je ono što mi možemo da uradimo kao zaposleni u pravosuđu, da pošaljemo poruku poslodavcu da nam je loše, da pošaljemo poruku u Ministarstvu pravde da prestanu da nas ignorišu. Nama se trenutno preti oduzimanjem dnevnica i ne samo preti, u određenim sudovima se to i dogodilo, negde su doneta rešenja, negde nisu", rekao je on.
Celo gostovanje Nemanje Djurića i Sare El Sarag možete pogledati u video prilogu iznad teksta.
Komentari (0)