Osma žena od početka godine izgubila je život u porodičnom nasilju - kako sprečiti femicid?

U Kragujevcu je juče ubijena 41-godišnja žena, a zbog sumnje da ju je nožem usmrtio, uhapšen je njen bivši suprug, saopštila je policija. Kako je navedeno, osumnjičenom je određeno zadržavanje do 48 sati, a zbog zadobijenih povreda, on zbrinut je u Univerzitetskom kliničkom centru u Kragujevcu. 

Policija je takođe saopštila da je u blizini mesta zločina pronađen automobil u kojem je žena napadnuta i da se u njemu nalazio njen bivši suprug. 

"On se sumnjiči da je u prepodnevnim satima, u svom automobilu, zadao više uboda nožem svojoj bivšoj supruzi, nakon čega se udaljio s lica mesta. Od zadobijenih povreda žena je preminula. Osumnjičeni je prevezen u Univerzitetski klinički centar u Kragujevcu, radi zdravstvenog zbrinjavanja", navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, koje je preneo Tanjug. 

Ovo ubistvo je osmi slučaj femicida u Srbiji od početka godine, prema podacima koji su zasnovani na medijskim izveštajima. Dva slučaja zabeležena su u januaru, jedan u februaru, tri u martu i jedan u aprilu. 

Zvanične statistike o femicidu (ubistvima žena zato što su žene) u Srbiji još uvek nisu javno dostupne, jer država ne vodi ili ne objavljuje sistematizovane podatke o ovim slučajevima. 

Ministarka bez portfelja Tatjana Macura govoreći o femicidu za Euronews Srbija kaže da je potrebno podizati svest o tome da je važno da se nasilje prijavljuje i da institucije rade svoj posao. Kaže da je važno konstatovati da što se više govori o nasilju, ono se smanjuje.

Macura je dodala da je zakon o prevenciji nasilja u porodici jasno definisao mehanizme zaštite, ali je naglasila da su žene često suočene s teškoćama da se odluče na prijavu zbog različitih faktora, kao što su strah, empatija prema nasilniku ili ekonomska zavisnost.

Jedan od alarmantnih podataka koje je ministarka podelila odnosi se na to da je, prema istraživanjima, veliki broj žena ubijeno u svom domu ili domu najbližih srodnika.

"Žene koje su žrtve nasilja često se osećaju emotivno vezane za svoj dom, čak i ako je upravo to mesto u kojem su bile zlostavljane“, objasnila je ministarka.

Macura je, međutim, naglasila da je u velikoj meri odgovornost i na društvu, koje mora da obezbedi sigurno okruženje u kojem žene mogu da se osveže i da se osete zaštićeno.

"Važno je da društvo stvori prostor u kojem žrtve neće biti stigmatizovane i u kojem će znati da imaju podršku“, rekla je.

"Važno je da žena prijavi nasilje"

Macura je naglasila da je nužno uveriti žrtve da su zaštita i pomoć na raspolaganju, te da su njihove prijave od ključnog značaja za stvaranje odgovarajuće strategije zaštite.

Iako su, kaže, brojni mehanizmi zaštite na raspolaganju, Macura smatra da je ključna aktivna uloga žena u procesu prijavljivanja nasilja. Ona je navela kako se u mnogim slučajevima žene suočavaju sa društvenim i emotivnim preprekama da traže pomoć.

"Ne možemo samo očekivati da prijave nasilje. Mi se moramo truditi da ih ubedimo, pružimo im sigurnost i pokažemo da postoji pomoć. Uverenje žrtve da je izuzetno važno prijaviti nasilje, kao i to da će od stručnjaka dobiti sve potrebne smernice, igra ključnu ulogu“, zaključila je Macura.

U Srbiji je, prema dostupnim podacima, kaže ona, samo tri odsto žena prijavilo nasilje. Taj podatak ukazuje na ogroman problem u društvenom pristupu nasilju, ali i na nužnost dalje edukacije i promene svesti.

Prema njenim rečima, razlozi za neprijavljivanje nasilja su brojni i kompleksni – od straha, stigme, nedostatka podrške, do nepoverenja u institucije.

"Možda žive u sredinama gde bi naišle na osudu, možda ne znaju kome da se obrate, ili nisu upoznate sa mehanizmima podrške koji im stoje na raspolaganju“, dodaje ona.

Jedan od ključnih problema, dodaje, jeste funkcionisanje institucija u manjim sredinama. Macura ukazuje da u seoskim i lokalnim zajednicama, gde su svi međusobno poznati, često dolazi do konflikta interesa, čak i kod samih policijskih službenika.

"Nije redak slučaj da žrtva i nasilnik poznaju policajca koji dolazi na intervenciju. U najboljoj nameri, on pokušava da ih pomiri na licu mesta, bez stručne pomoći ili odgovarajućih procedura. Takav pristup može biti poguban", kaže ona.

Ističe da je problem često sistemski – ne zbog loše volje pojedinaca, već zbog nedostatka resursa, znanja ili stručne podrške.

"Bez psihološke pomoći, savetovališta ili jasne institucionalne distance, ne možemo očekivati da žene dobiju zaštitu koju zaslužuju", poručuje Macura.

Kako izgleda kada žena dođe i prijavi nasilje?

Pojačana tenzija u partnerskim odnosima može da bude znak međusobnih problema, ali i uvertira za nasilje. Statistike pokazuju da nasilnici mogu biti muškarci bilo koje profesije, nivoa obrazovanja ili materijalne situacije. Zbog toga je važno da se reaguje na vreme.

Majorka policije Bojana Otović-Pjanović objasnila je ranije u razgovoru za Euronews Srbija da su svi predstavnici institucija prošli obliku koja im olakšava da znaju kako da prepoznaju i kako da postupaju u ovakvim predmetima.

"Što se tiče procene samog rizika, to rade nadležni policijski službenici koji su opredeljeni da se bave isključivo tom problematikom. Oni rade check listu, to je lista rizika na osnovu kojih ćemo opredeliti da li se radi o riziku niskog, srednjeg ili visokog intenziteta", kaže ona.

Nakon toga, objašnjava, se prikupljaju određeni parametri sa te liste kao što su razgovor sa ženom, sa komšijama i na taj način se prikupljaju određeni podaci kako bi se procenio rizik.
To su, objašnjava ona, i prve informacije do kojih nadležni dolaze.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, dodaje, ima širok spektar mogućnosti da dođe do određenih informacija o osobi koja je prijavljena da vrši nasilje, kada se radi procena rizika.

"Prikupljaju se informacije na osnovu podataka koje ima Centara za socijalni rad. Na primer da su oni u jednom trenutku bili u procesu razvoda braka koji je išao sporazumno i nije bilo naznaka nasilju. Ili preko evidencije koju vode tužilaštva. Na primer da se proveri da li je nasilnik počinio neko drugo krivično delo ili je gonjen zbog nasilničkog ponašanja", dodaje.

Ona je tada rekla i da sistem nije uigran, da je potrebno još dosta toga da se unapredi, ali napominje da je svakako poruka da se žene osnaže i prijave nasilje. 

Kako prijaviti nasilje u Srbiji?

Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20 časova

Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600

Policija: 192

Sigurna kuća

Brojevi za psihosocijalnu i pravnu podršku ženama mogu se pronaći za pojedinačne gradove na stranici Autonomnog ženskog centra.

Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, radnim danima od 10 do 20 časova

SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18 časova