U Srbiji godišnje 7.000 ljudi oboli od raka kože: Zbog čega je izlaganje suncu opasno i na koji način da se zaštitimo?

Godišnje u Srbiji oko 7.000 ljudi oboli od različitih tipova raka kože, a čak 700 od melanoma, pokazuje statistika Instituta "Batut". Stručnjaci upozoravaju na opasnosti koje nose prekomerno izlaganje suncu i odlazak u sloarijume i ističu da je važno redovno ići kod lekara jer je melanom, ako se na vreme otkrije, izlečiv. 

Predsednik Udruženja obolelih od melanoma Savo Pilipović kaže za Euronews Srbija da se navike naših sugrađana premalo menjaju, a to znači da još uvek ima previše onih koji idu u solarijume, i da se previše nepotrebno izlažemo suncu da bismo pocrneli. 

Kako ističe, postoji neka tradicija, jer su nas kao male učili da je sunce zdravo i da treba da se potamni, ali kaže da je to pogrešno.

"Danas postoji i ta potreba, naročito, nažalost kod mladih žena, da imaju taman ten iz estetskih razloga, što dovodi do potpune katastrofe. U statistici, jasno uočavamo veliki broj mladih žena sa melanomom, što je katastrofa", rekao je Pilipović. 

Dodaje da je melanom nekada bio bolest starih ljudi, a da više nije tako: "Sada je melanom bolest ljudi srednjih godina i sve više, nažalost, madih ljudi, naročito mladih žena".

"To je jedan veliki problem sa kojim mi ne uspevamo dovoljno dobro da se izborimo", upozorio je.

Kada i koliko treba da se sunčamo?

Kako je rekao Pilipović, istina je da će nam dermatolozi reći da zapravo nikada ne treba da se sunčamo, ali pitanje je koliko slušamo i u kojoj meri to možemo da sprovedemo. Prema njegovim rečima, mi na kraju leta treba da budemo jednako "beli" kao na kraju zime.

"Ja to u najvećoj meri uspevam, ali ja sam bolestan, pa moram da slušam doktore. Ljudi koji su zdravi uglavnom neće da slušaju doktora ili neće potpuno slušati ni doktora ni nas pacijente koji o tome govorimo. I ja potpuno razumem da mi imamo jedan Sizifovski posao", rekao je. 

Kako kaže, iako je sada sredina maja i još nije vruće, on govori ljudisma da se ne sunčaju od 10 do 17 časova. Međutim, onda ljudi pitaju - zašto uopšte idu na more?

Euronews Srbija

"Ja idem svake godine na letovanje, svake godine idem na more, idem na planinu, ali ne izlažem kožu suncu u tom periodu. I to je sad nešto što je jako teško promeniti kod ljudi. Postoji ta navika, postoji želja da se izlaže koža suncu, da se tamni, a to nije zdravo. Znači, ono što moja doktorka govori, tamna koža je znak oštećene kože. Dakle, dolazi već do promena u ćelijama i zato naša koža tamni braneći se od tolike količine UVA i UVB zračenja, pogotovo UVB", upozorio je. 

Krema za sunce - samo poslednja linija odbrane

Napominje da je to jedan veliki problem, i to ne samo kod nas. Kada je reč o kremi za sunce, dodaje da je to takođe vrlo komplikovano pitanje u našim uslovima.

"Krema za sunce je poslednja linija odbrane od sunca. Znači, prvo je da budemo u hladovini. I kad smo na moru, možemo da budemo u hladovini. Drugo je da budemo obučeni i odeveni sa kapom, šeširom... Ja znam sad, vaši gledaoci neće da me slušaju, menjaju kanal i šta god rade, nije problem... ali to mora tako ako hoćemo da budemo više zdravi. I tek na trećem mestu dolazi mazanje onih delova tela koje ne možemo pokriti", rekao je Pilipović gostujući u emisiji Hajde da razgovaramo.

Ističe da se moramo namazati kremom za sunčanje faktora 50 ili 50+ da bi to imalo nekog smisla.

profimedia

Osim toga, Pilipović kaže i da je veliki problem to što koža "pamti", i imamo ljude koji su u mladosti išli u solarijume, sunčali se i pregorevali na suncu, a onda u nekoj životnoj dobi, nažalost, oboljevaju od raka kože, a pogotovo od melanoma kao njegovog najagresivnijeg oblika.

Ako se otkrije na vreme, melanom je izlečiv

Govoreći o lečenju, sagovornik Euronews Srbija ističe da, ako se otkrije na vreme, melanom je izlečiv.

"On se leči jednom prostom hirurškom intervencijom, čak ne operacijom, nego intervencijom, skine se taj madež, ta promena je u lokalnoj anesteziji, i to traje 15 minuta", rekao je i dodao da se onda konstatuje da je to melanom debljine 0,8 do 1 milimetra.

A sve što je više od jednom milimetra debljine znači rizik. Zbog toga navodi da je jako bitno da se ljudi ne plaše da idu kod doktora. 

Pilipović je izneo i zabrinjavajuće podatke da imamo više od 30 odsto debelih mladeža, a to su oni preko četiri milimetra. Kaže da je u Nemačkoj, na primer, manje od 10 odsto debelih melanoma.

"Prosto moramo da radimo na tome da melanomi koje naši hirurzi operišu budu mnogo tanji, jer u tom slučaju su prognoze za preživljavanje mnogo bolje. Mi sada imamo moderne terapije, hvala Bogu, i imamo jedan dosta dobar spektar terapija za melanom. Moglo bi biti i bolje, ne mogu da grešim dušu, ali dobro je i ovako. Kako neke druge bolesti stoje, mi stojimo super. I to je čak i statistički, ne samo što se našeg utiska tiče, produžilo život pacijenta koji boluju od melanoma", ukazao je. 

Ipak, dodaje da kod nas on oko 700 ljudi godišnje 250 umre od melanoma, poručujući da je to katastrofalan broj. Prema broju obolelih smo u sredini kada su evropske zemlje u pitanju, rekao je, ali smo u vrhu kada se gleda procenat smrtnosti.