Evropska unija planira izmeštanje migranata u povratne centre van svojih granica - šta to znači za Srbiju?
Komentari30/05/2025
-14:30
Evropska unija planira izmeštanje migranata u povratne centre van svojih granica, a zemlje Zapadnog Balkana mogle bi postati ključni partneri u ovom procesu. Kako funkcionišu ovi centri, šta znači eksternalizacija migracijske politike i da li je Srbija spremna za takvu ulogu? O svemu tome u Temi jutra govorili se advokat za ljudska prava Nikola Kovačević i Vuk Vučković iz organizacije "klikAktiv".
"To je ideja o povratnim centrima koju sada Evropska unija pokušava da sprovede u delo. Kad je u pitanju Brisel, u javnom diskursu i političkom svetu, u parlamentu i Evropskom parlamentu, već je bilo priča o tome. Sama Belgija, ali i Holandija, vide zemlje Zapadnog Balkana, pre svega Srbiju, Bosnu, Albaniju i Severnu Makedoniju, kao potencijalne zemlje za te povratne centre za repatriaciju. Ti povratni centri služili bi za ljude čiji se azilni postupak u tim državama, na primer u Belgiji, okončao s negativnim ishodom i koji treba da budu vraćeni u svoje zemlje porekla. Ti centri bili bi mesto odakle bi se kasnije vršio povratak", rekao je Vučković.
Vučković dalje objašnjava da Velika Britanija, iako više nije članica EU, takođe razmatra sličan model.
"Velika Britanija razmatra pre svega Srbiju i Bosnu kao partnere, jer smatraju Balkansku rutu, odnosno prolaz kroz Zapadni Balkan, izuzetno značajnim. Veliki broj ljudi koji su završili u Velikoj Britaniji, prema njihovim istraživanjima, prošao je ovom rutom, pa traže partnere baš na ovom području", kaže Vučković.
Problematičan aspekt ovog plana, prema Vučkoviću, leži u infrastrukturi i prirodi centara.
"Zahteva se cela infrastruktura, da se svi ti centri naprave. Po ugledu na sporazum Italije i Albanije, ti centri su stajali prazni. Prema saznanjima od kolega iz Italije, trenutno je možda 150 ljudi tamo. Javnost u Italiji se žali da je novac građana potrošen na izgradnju velikih centara koji se jedva koriste. Ako bi se taj princip usvojio ovde, ti centri bi funkcionisali kao neka vrsta detencije, odnosno pritvora, što znači da bi ljudima koji su tamo vraćeni bilo ograničeno kretanje", objašnjava Vučković.
Pravni i humanitarni rizici povratnih centara
Kovačević ukazuje na pravne i humanitarne implikacije ovakvog pristupa, posebno u kontekstu Pakta o azilu i migracijama EU.
Povezane vesti
"Što se tiče Pakta o azilu i migracijama, kod njega postoji jaka komponenta eksternalizacije. Pakt je usvojen u političkim okolnostima koje su podrazumevale težnju najmoćnijih zemalja članica Evropske unije da se pitanje azila i migracija fizički izmesti van teritorije EU. Ovo je jedna od mogućnosti koju taj pakt pruža najbogatijim državama – da zapadno-balkanske zemlje obave, kako ja to volim da kažem, prljavi deo posla, da pritvore ljude koje oni neće i da odatle sprovode vraćanje", rekao je Kovačević.
Kovačević naglašava da automatski pritvor predstavlja kršenje međunarodnih standarda. "Svaki automatski pritvor, svako automatsko lišenje slobode, ne može biti u skladu sa standardima prava na slobodu i bezbednost ličnosti međunarodnog prava. Mora prvo da se razmatraju alternativni načini. Gde god se dizajniraju veliki pritvorski centri, bilo na granicama EU, kao u Grčkoj, na Kipru ili Malti, ili van teritorije EU, vidimo loše uslove, ranjive kategorije i kršenje ljudskih prava. Taj model se nigde nije pokazao kao dobar", kaže Kovačević.
On smatra da zemlje Zapadnog Balkana nisu sposobne da ispune standarde zaštite ljudskih prava.
"Zemlje kao što su Srbija ili Bosna, koje nemaju otvorene vojne sukobe, ali imaju ozbiljne probleme u oblasti vladavine prava i poštovanja ljudskih prava, imaju tzv. poor human rights record. Delegirati takvoj zemlji staranje o ljudskim pravima stranaca nikada ne može biti dobra stvar. Osnovni motiv je novac, a ne zaštita prava tih ljudi", objašnjava Kovačević.
Kriterijumi za "sigurne zemlje" i pravna održivost
Pitanje kriterijuma za određivanje "sigurnih zemalja" za repatriaciju migranata bilo je jedna od ključnih tema razgovora.
Vučković smatra da će ključni kriterijum biti odsustvo ratnih sukoba.
"Mislim da će to pre svega biti zemlje u kojima se trenutno ne odvijaju ratovi. Čak i Afganistan, čija vlada je upitna i ne bi trebalo da se smatra sigurnom zemljom, verovatno bi mogao biti na spisku. Desio se sastanak između premijerke Italije i premijerke Danske, gde su razgovarale o tome kako bi trebalo drugačije tumačiti Konvenciju o ljudskim pravima. Želja da se konvencija tumači drugačije automatski ukazuje na negativne tendencije", rekao je Vučković.
Povezane vesti
Kovačević upozorava na pravnu neodrživost ovakvih planova.
"Jedina brana potpunoj degradaciji zaštite ljudskih prava migranata i izbeglica je Evropski sud za ljudska prava, kao najviša supernacionalna instanca koja donosi pravno obavezujuće presude. Kada pogledate praksu Evropskog suda u pogledu pritvaranja ljudi, vidite da će Pakt o azilu i migracijama, koji predviđa automatski pritvor, biti razvaljen pred tim sudom, jer je pravno neodrživ", kaže Kovačević.
Ceo razgovor pogledajte u videu na početku teksta.
Povezane vesti
Komentari (0)