Dron od 3.000 dolara – šteta u milijardama: Otkrivamo tajnu uspeha ukrajinskih vazdušnih udara
Komentari
05/06/2025
-11:20
Bespilotne letelice, poznatije kao dronovi, odavno su prevazišle svoju početnu ulogu izviđača ili oružja za precizne udare. Danas su jednako prisutni i na ratištima i u svakodnevnom životu – od logistike i poljoprivrede, do snimanja događaja iz vazduha. Gde se tačno susreću vojne i civilne primene dronova, i kako izgleda njihova budućnost?
Komentarišući nedavnu ukrajinsku akciju dronovima duboko na teritoriji Rusije, suosnivač kompanije PR-DC Miloš Petrašinović kaže da je u pitanju "akcija koja će možda ostati zapisana u istoriji“.
"Same letelice nisu bile sofisticirane. Radi se o veoma jednostavnim uređajima koje već dugo viđamo i u Vojsci Srbije i širom sveta. Ono što je bilo zapanjujuće jeste sama logistika i izvedba operacije", navodi on.
Iako su ti dronovi koštali svega nekoliko hiljada dolara, prema njegovim rečima, pričinjena šteta mogla je da se meri u milijardama, posebno ako se uzmu u obzir ciljevi poput ruskih bombardera.
Petrašinović ističe da današnji dronovi često nastaju od lako dostupnih komponenti i softvera.
"To je najbliže pravljenju nečeg od Lego kocki. Ljudi danas sa interneta preuzmu softver, kupe delove i mogu da sastave potpuno funkcionalan dron", dodaje naš sagovornik.
"Dovoljno je da dron podigne kilogram-dva eksploziva"
Dodaje da se u sukobima često koristi oružje iz starih sistema, poput protivtenkovskih raketa, koje se integrišu u improvizovane letelice.
Povezane vesti
"Dovoljno je da dron podigne kilogram-dva eksploziva. Ako strateški pogodite metu, efekat može biti ogroman", ističe on.
Euronews
Kada je reč o razlici između pojedinaca koji prave dronove i kompanija koje se time bave profesionalno, Petrašinović kaže da su propisi ključni.
"U Srbiji, kao ni u većem delu Evrope i SAD-a, ne možete legalno da pravite oružane dronove. Potrebna je dozvola Ministarstva odbrane, stroga procedura, provera bezbednosti, skladištenja i korišćenja", dodaje on.
Ističe i ogroman jaz u ceni između komercijalnih vojnih dronova sa Zapada i onih improvizovanih na ratištima.
"Američki dronovi mogu biti i 50 puta skuplji, ali nude sigurnost i pouzdanost koja je ključna u mirnodopskim uslovima."
Civilna primena: Od svadbi do gašenja požara
Kada govorimo o civilnim dronovima, sagovornik ukazuje da je najrasprostranjenija njihova upotreba kao letećih kamera.
"Zamenili smo ceo helikopterski tim sa pilotom i kamermanom jednim malim dronom. To je ogroman tehnološki skok", objašnjava Petrašinović.
Povezane vesti
Ali to je samo početak. U svetu, ali sve više i kod nas, dronovi ulaze u poljoprivredu – kroz tzv. preciznu poljoprivredu.
"Dronovi danas mogu da prskaju useve, uzimaju uzorke i analiziraju zemljište. Iako su još skupi za prosečno domaćinstvo, postoje firme koje nude ove usluge po potrebi“, navodi Petrašinović.
AP Photo/Hussein Malla
Jedan od najambicioznijih pravaca razvoja jeste upotreba dronova u logistici – transport robe, medicinske pomoći i hitnih sredstava, poput krvi.
Povezane vesti
"Imamo veliki problem sa hitnom pomoći u zagušenom saobraćaju. Dronovi bi mogli da premoste taj problem", kaže on.
Slično važi i za automatske sisteme za gašenje požara, posebno u urbanim sredinama, gde brzina reakcije može spasiti živote.
A šta kaže zakon?
Bez obzira na napredak, upotreba dronova u civilnom prostoru i dalje je pod strogom kontrolom.
"U Srbiji, svaki operater mora imati odgovarajuću dozvolu. Direktorat za civilno vazduhoplovstvo, Vojska i MUP zajednički rade na bezbednosti letova“, naglašava Petrašinović.
Ipak, kako kaže, najvažniji izazov je prihvatanje tehnologije od strane građana.
"Ljudi se još uvek plaše da bi im nešto moglo pasti na glavu. Tek kad dronovi postanu svakodnevni prizor, kao što je to u tehnološki naprednijim zemljama, možemo govoriti o masovnoj upotrebi.“
Petrašinović veruje da ćemo već u narednih pet do deset godina dronove viđati znatno češće u svakodnevici.
"Veštačka inteligencija ubrzava ceo proces. Letelice će biti bezbednije, autonomnije i korisnije. Na nama je da ih prihvatimo – i pravilno regulišemo", zaključuje naš sagovornik.
Ceo razgovor sa Petrašinovićem, pogledajte u videu ispod.
Komentari (0)