Bombardere štite gume i crteži: Rusi istu grešku ponavljaju tri godine, od veće katastrofe ih spasili prolaznici
Komentari
02/06/2025
-20:00
Sofisticirana operacija dronovima "Paukova mreža", kojom je Ukrajina uništila najmanje 13, a prema tvrdnjama Kijeva 40 ruskih bombardera, uhvatila je rusku vojsku "na spau barem dve strateški kritične baze, uprkos tome što slični manji napadi od početka rata ciljaju nezaštićene letelice. Rusija je ukupno imala 132 strateška bombardera.
Snimci potvrđuju veliku štetu na dva vojna aerodroma - Olenja kod Murmanska i Belaja u Irkutskoj oblasti, koja je više od 4.000 km udaljena od Ukrajine. Analitičar Kris Bigers objavio je satelistske snimke iz vazduhoplovne baze Belaja na kojima se vide tri uništena i jedan moguće oštećeni turbopropelerski Tu-95, kao i tri uništena strateška bombardera Tu-22M3 na mlazni pogon. Analiza javno dostupnih snimaka portala Nexta potvrdila je uništenje ukupno 13 letelica, dok je za napad navodno korišćeno 117 FPV dronova lansiranih iz kamiona blizu ciljeva.
Sudeći po videima dronova kamikaza i ranijim satelitskim snimcima deluje da su Rusi pokušavali da zaštite bombardere, koji su deo nuklearne trijade i više se ne proizvode, automobilskim gumama na krilima i crtežima na pisti umesto hangarima ili barem mrežama, koje intenzivno koriste na bajnom polju. Prema nekim informacijama barem jedna maketa je primećena u pogođenim bazama, što je inače deo "maskirovke" koju obe strane primenjuju od početka rata.
Ukrajinci tvrde da je napad izvršen na ukupno pet baza, ali iz Djagiljeva, Ivanova i Ukrainke, nema snimaka uništenih aviona, dok rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da je odbilo napade na tri baze.
Ruski vojni analitičari, informativni Telegram kanali i mediji su od početka rata konstantno upozoravali na opasnost od ovakvih napada i apelovali na hitnu izgradnju hangara. Verovatno najglasniji su bili vazduhoplovni analitičari sa Telegram kanala "Fighterbomber" i "Военный информатор" (Vojni informator tj. doušnik), kao i Telegram kanal "Baza". U pitanju su mediji sa jakim vezama u ruskoj vojsci, čije objave dostižu milionsku publiku u Rusiji.
Tako je posle paljenja lovca Su-27 krajem prošle godine u bazi Krimsk Vojni informator napisao:
"Još jedan požar na aerodromu — i opet, avion parkiran na otvorenom. Koliko još Su-27 i MiG-31 mora da izgori pre nego što shvate: potrebna su nam skloništa, a ne gume. To nije zaštita — to je sramota. Uprkos godinama sličnih incidenata – nadzorne kamere, detektori pokreta, stražarska mesta i stražari još uvek upadljivo nedostaju u ovim objektima u pozadini".
Povezane vesti
"Fighterbomber" je u avgustu 2024. direktno upozoravao na opasnost od uništenja bombardera Tu-95.
"Naši avioni gore jer su parkirani na otvorenom kao mete. Koliko Su-34 i Tu-95 moramo izgubiti pre nego što neko izgradi odgovarajuća skloništa? Zapad se smeje našim gumama i ceradama. Hangari nisu opcioni - oni znače opstanak", glasila je oštra kritika ruskog vojnog vrha.
Ukrajinski vojni portal Defense Express napominjao je još ranije da Sovjetski Savez nije uspeo da izgradi skloništa za veće avione poput Su-27 i MiG-31, što je problem koji postoji i u modernoj Rusiji. Ruski vojni blogeri tvrde da su korupcija i pasivnost nadležnih odložili konkretne akcije, a improvizovana rešenja poput guma ili mamaca nisu bila efikasna.
Deluje zapanjujuće da je čak i napuštena sovjetska vazduhoplovna baza Smirnik na Sahalinu raspolaže velikim brojem ukopanih utvrđenih hangara, za razliku od modernijih, ali ranjivijih aerodroma.
Neki hangari su izgrađeni ili se grade. Na satelitskim snimcima iz baze Belbek na Krimu iz decembra vidi se izgradnja ojačanih skloništa, ali je sa druge strane u bazi Marinovka kod Volgograda izgrađen niz krhkih zaklona od lošeg vremena umesto betonskih konstrukcija.
Građevinski radovi mahom su primećeni na aerodromima bliže ukrajinskoj granici, poput baze Kalino kod Kurska. Prema izveštaju portala The War Zone u decembru prošle godine Rusija je gradila ukupno 70 skloništa za avione. Vojne baze daleko u pozadini očigledno su bile zapostavljene, bez obzira na ogromnu važnost bombardera.
Inače, ruski mediji su 24. maja objavili da je ministar odbrane Andrej Belousov demonstrirao moderne modularne strukture od blokova za različite namene, a prikazan je model skloništa za transportne avione i strateške bombardere.
Ukrajinci su prvi napad dronovima (dugodometnim T-114) na ruske strateške bombardere izveli još u decembru 2022. u bazi Engels-2 u Saratovskoj oblasti. Satelitski snimci i izveštaji potvrdili su da se jedan Tu-95MS zapalio i bio prekriven penom, što ukazuje na značajnu štetu ili uništenje. U istom napadu je oštećen i Tu-22M3.
Povezane vesti
Slični napadi na istu bazu ponovljeni su u aprilu 2024. i martu 2025. kada su oštećena ili uništena još po dva bombardera Tu-95MS, a avioni su tada i dalje bili na otvorenom.
Napad iz blizine FPV dronovima, samo mnogo manjih razmera, već je izveden još u martu 2023. na teritoriji Belorusije. Tada je dron pogodio ruski skupoceni izviđački avion A-50U u bazi Mačulišči, što je započelo raspravu među analitičarima o zaštiti od ovakvih napada.
Što se odbrane samih baza tiče, na snimcima dronova koji su pogodili metu nema tragova elektronskog ometanja, dok se na nekim snimcima blizu kamiona sa dronovima čuje sporadično pucanje.
Povezane vesti
Ne zna se kakva je reakcija protivvazdušne odbrane bila u preostale tri baze, ali deluje da su veću katastrofu za rusku avijaciju sprečili slučajni prolaznici.
Naime, na jednom od snimaka se vidi kako grupa muškaraca kamenjem i motkama uništava dronove u prikolici šlepera. Na drugom, u Amurskoj oblasti, je grupa civila naizgled sprečila poletanje dronova navodno namenjenih bazi Ukrajinka. Tom prilikom je jedan od dronova eksplodirao dok je jedan od muškaraca bio u prikolici. Telegram kanal "Vojni informator" kritikovao je i reakciju policajaca, koji su navodno šetali pored, dok su civili sami uništavali dronove.
Koliko gubici utiču na rusku kampanju vazdušnih napada
Uništenja većeg broja strateških bombardera moglo bi ozbiljno da utiče na ruske redovne masovne vazdušne udare. Rusija povremeno menja municiju koja se tom prilikom koristi, a u zadnje vreme se pored dronova fokusira na balističke rakete zemlja-zemlja "Iskander-M" (domet 500km), krstareće rakete more-zemlja "Kalibar" (dometa do 2.500 km, koje su nedavno modernizovane). Hipersonične rakete u zadnjih nekoliko napada nisu korišćene, što neki analitičari pripisuju degradacijom ukrajinske PVO tako da nema potrebe za njima.
Međutim, ubedljivo najbrojniji su dalekodometni dronovi iz "Geran" porodice, nastali modernizacijom iranskih "Šaheda". Najsavremeniji "Geran-3" ima mlazni motor, nosi 300 kg eksploziva, teže je uočljiv za radare i ima bolje manevarske sposobnosti od prethodnika.
Evolucija naoružanja i situacija na bojnom polju je dovela do smanjenja upotrebe dugodometnih bombardera, čiji napadi daju Ukrajincima više vremena za reakciju jer se prati njihovo poletanje i sletanje. Treba napomenuti i da ih je Rusija povukla duboko na istok kako bi ih zaštitila od napada, što daje još više vremena za upozorenje.
Tu-95, Tu-160, Tu-22M3 prvenstveno ispaljuju krstareće rakete H-101, H-555, H-22/H-32, a povremeno i H-55 i H-15 u napadima na Ukrajinu. Najčešće se koriste H-101 i H-555, a lansiraju ih bombarderi Tu-95 i Tu-160, dok supersoničnu H-22/H-32 nosi Tu-22M3. Ove rakete, lansirane sa velikih ili srednjih dometa, ciljaju energetsku infrastrukturu, vojne objekte, ali i civilna područja, što nanosi značajnu materijalnu štetu.
Primera radi H-101 je moderna, stelt, krstareća raketa sa dometom od 2.800 do 5.000 km, u zavisnosti od varijante. Koristi rusku GLONASS satelitsku navigaciju i ima konvencionalnu bojevu glavu (400–450 kg), mada postoje i varijante sposobne za nošenje nuklearnog oružja (H-102).
U Ukrjaini su je često lansirali bombarderi Tu-95MS i Tu-160 iz ruskog vazdušnog prostora, često iznad Kaspijskog jezera ili Rostovske oblasti, ciljajući ukrajinsku energetsku infrastrukturu, gradove i vojne objekte. H-101 je bio jedan od glavnih oslonaca ruske vazdušne od 2022. godine.
Međutim, obostrana obustava udara na energetsku infrastrukturu koja je počela 18. marta i dalje se u velikoj mei poštuje, tako Rusija nije koristila bombardere protiv ukrajinskih elektrana, gasnih skladišta i trafo stanica.
Hpersonične rakete "Kinžal" nose manji avioni MiG-31K i MiG-31I, koji se vide na nekim ranijim satelitskim snimcima pogođenih baza pored većih bombardera. Nije jasno koliko je ovih aviona uništeno ili oštećeno tokom najnovijeg napada.
Komentari (0)