Stroža migraciona politika u Nemačkoj dovela do drastičnog smanjenja tražilaca azila i porasta deportacija
Komentari
04/01/2026
-19:17
Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke za 2025. godinu beleži snažan pad broja zahteva za azil dok je istovremeno, porastao broj deportacija, a nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint smatra da je njegov kurs time potvrđen, piše Špigel.
Prema podacima Saveznog ministarstva unutrašnjih poslova, broj prvih zahteva u 2025. godini smanjen je za 51 odsto u odnosu na 2024, odnosno za 66 odsto u poređenju sa 2023. godinom.
Desetine hiljada ljudi, oko 20 odsto više nego prethodne godine, deportovano je iz zemlje.
Evropska komisija je, takođe, saopštila da je zabeležen rekordni broj deportacija iz Evropske unije u celini.
U 2025. godini broj prvih zahteva smanjen je za više od 116.000, na 113.236.
Godine 2024. iznosio je 229.751, dok je 2023. podneto 329.120 zahteva.
Rekordan broj zabeležen je 2016. godine, kada je, prema Saveznoj kancelariji za migracije i izbeglice, podneto 722.370 prvih zahteva.
Povezane vesti
Mnogi ljudi, pre svega iz ratom zahvaćene Sirije, mogli su tek sa zakašnjenjem da podnesu zahtev, jer je Savezna kancelarija bila preopterećena velikim prilivom iz 2015. godine.
Tada je stopa odobravanja zaštite iznosila više od 60 odsto.
U narednim godinama broj prvih zahteva je opadao.
Godine 2020. iznosio je 102.581, nakon čega je usledio novi rast.
Jedan od mogućih razloga za aktuelni pad brojeva jesu granične kontrole.
Njih je od oktobra 2023. postepeno uvodila tadašnja ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer, a pojačao ih je njen naslednik Aleksandar Dobrint.
Nakon završetka ere dugogodišnjeg vladara Bašara al Asada, u Nemačku je stiglo manje Sirijaca.
Povezane vesti
Efekti se pripisuju i restriktivnijoj migrantskoj politici Italije.
Ministarstvo unutrašnjih poslova pad brojeva pripisuje "preokretu u migracionoj politici" savezne vlade.
"Jasan signal iz Nemačke da se migraciona politika u Evropi promenila stigao je do sveta", poručio je Dobrint u saopštenju.
Povezane vesti
Kao konkretne mere navode se, između ostalog, obustava spajanja porodica i ukidanje ubrzanih procesa naturalizacije, navodi list.
Komentari (0)