Ugroženost lasti u Srbiji: Bregunice sve ređe, građani pozvani da prijave gnezda duž reka

Seoske laste i dalje sleću na stara mesta – ali ih je sve manje. Zato Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije traži domaćinstvo sa najviše aktivnih gnezda, ali i pomoć građana u prvom nacionalnom popisu bregunica – lasti koje kopaju tunele u zemlji.

Zašto su laste važne, šta govore o stanju prirode i kako svako od nas može da doprinese, za Euronews govorio je Uroš Stojiljković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.

U Srbiji živi pet različitih vrsta lasti, ptica koje su nam svima dobro poznate — ali često ih ne poznajemo dovoljno. Među njima su i takozvane seoske i gradske laste koje prave gnezda u blizini ljudi, na objektima i kućama, ali i vrste koje gnezda smeštaju u – zemlju.

"Seoske laste mogu da žive i u gradu, dok se gradske laste ponekad mogu videti i u seoskom okruženju. Ipak, postoji i vrsta laste koja je mnogima nepoznata – bregunica. Ona gnezda pravi u zemlji, u vertikalnim osecima tla, najčešće pored reka, na kopovima i sličnim mestima", objašnjava Stojiljković.

Bregunice – nevidljive ptice koje govore o stanju prirode

Bregunice su posebno značajne jer žive u blizini voda i njihovo prisustvo nam govori mnogo o stanju prirodnih staništa.

"Čak 40 odsto populacije bregunica u Srbiji nalazi se na obalama Dunava, ali ih ima i na drugim nizijskim rekama, kako u Vojvodini, tako i južnije", kaže Stojiljković.

Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije trenutno sprovodi veliki popis bregunica, koji traje čitavu sezonu, a posebno je aktuelan tokom juna. Građani koji primete njihove kolonije mogu da pošalju fotografije i koordinate, kako bi se utvrdilo gde se sve nalaze aktivna gnezda.

Euronews

 

"Na osnovu podataka iz Mađarske znamo da je u poslednjih 50 godina populacija bregunica opala za čak 70 odsto. Zbog toga želimo da na vreme utvrdimo kakva je situacija u Srbiji, kako bismo mogli da reagujemo", ističe Stojiljković.

"Laste, kao i svi drugi organizmi, deo su kuće biodiverziteta u kojoj i mi živimo. Kada nestane jedna vrsta, to je kao da smo iz te kuće izvukli temeljnu ciglu. Odnosi u prirodi se remete i posledice se neminovno osećaju i na ljudima", poručuje Stojiljković.

Zato, Društvo ne samo da organizuje popis bregunica, već i nagrađuje domaćinstva sa najviše gnezda seoskih lasti, kako bi se podigla svest o njihovom značaju i podstaklo očuvanje.

Ako primetite koloniju bregunica – pogledajte malo bolje. Možda upravo vi možete da doprinesete njihovoj zaštiti.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu.