Da li mediji postaju politički akteri? Antić i Vuletić o odluci N1 da ne pozove Vučića u debatu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Televizija N1 donela je odluku da predsedniku Aleksandru Vučiću ne dozvoli da u predizbornoj kampanji predstavi listu "Ujedinjena Srbija" Srpske napredne stranke, što su profesori Čedomir Antić i Vladimir Vuletić ocenili kao politički potez koji medij pretvara u aktera sukoba. U razgovoru za Euronews Srbija oni su analizirali karakter studentskog pokreta, način formiranja liste, blokade fakulteta i širi kontekst opozicione scene pred izbore zakazane za 25. oktobar.
Čedomir Antić je istakao da je N1 stvorio svoj svet u kojem je sve protiv njih zlo, dok Vladimir Vuletić smatra da odluka da se ne pozove najvažniji politički akter predstavlja potpuni medijski promašaj i da su se sami pretvorili u "politički tabloid".
Odluka N1 i medijska nezavisnost
Antić kaže da je N1 od početka, a posebno posle 2022. godine, imao liniju koja je duboko antisrpska.
"Sa N1, mi smo dobili strani faktor ovde. Oni su spojili antisrbizam, odnosno to drugosrbijanstvo, srbofobiju, sa opozicionarstvom, i oni su doprineli da jedna marginalna pojava, koju su oličavali Radomir Konstantinović i Latinka Perović, pređe sa nekih 3-4 odsto podrške na 20 odsto. Ja sam siguran da to nije plod rada i razmišljanja Dragana Šolaka, koji je čovek novca, a ne čovek ideologije, jer je činjenica da on tako nije radio u Hrvatskoj", objašnjava Antić.
Euronews Srbija
On podseća na ranije medijske prakse.
"Oni sada tvrde da neće da prime predsednika najveće partije zato što ih je vređao. Ja ću podsetiti: ništa više opozicija nije imala televizijskih kanala na svojoj strani od 2004. do 2012. godine. Za razliku od Borisa Tadića, koji nije dozvoljavao pitanje, koji je smenjivao urednike, ovde vi ne samo da možete da postavite pitanje, nego da unosite predsedniku države u lice telefon, da mu dobacujete, da mu pretite", dodaje Antić.
Vuletić ocenjuje odluku kao skandal.
"Kada bi ta argumentacija bila validna, onda RTS ne bi bukvalno nikoga zvao, ni iz opozicije, a bogami ni iz vlasti. Dakle, to ne može biti kriterijum da je neko imao kritički ili kakav god stav prema određenim medijima. Ali očigledno da ovde i nije reč o mediju", rekao je Vuletić.ž
Euronews Srbija
On je dodao svoj stav o nepozivanju Vučića.
"Oni su politički medij, njihova odluka je bila politička. Zaista ne želim da dam opravdanje da u izbornoj kampanji ne pozovete najvažnijeg političkog aktera. Znate, to je nešto što je čak i medijski potpuni promašaj. Ali se samo pokazalo da i nije reč o medijima, nego o političkim tabloidima. Tako da, sami sebi su zapravo pucali u nogu dodatno", kaže Vuletić.
Kako je došlo do blokada fakulteta?
Antić poredi sadašnji studentski pokret sa totalitarizmom.
"Ovo je totalitarizam. Dakle, ovo je isto kao 1989. godine, kada pitate ljude: 'Jel' bi hteli da prihvatite opoziciju?'. Oni kažu: 'Ne'. Zašto? Iz tri razloga. Prvi razlog: zato što to vodi ka fašizaciji. Druga stvar: zato što jugoslovenske narodnosti će se posvađati. Treća stvar: zato što ja nisam siguran da oni dele moje ideje komunizma. E sad, u takvim uslovima, mi sad imamo isto sa N1", ističe Antić.
On smatra da su iza blokada fakulteta stajali, prvenstveno, dekani i profesori.
"Profesor Vuletić i ja radimo na istom fakultetu, na Filozofskom fakultetu. Tamo se u međuvremenu dogodila i ta smrt studentkinje. I moram da kažem da se tu ta protivnička politička strana u odnosu na studentistički pokret ponašala mnogo dostojanstvenije. Iako je naš dekan svojevremeno rekao da je u jednom trenutku na fakultetu bilo i 600 blokadera. Mi imamo 6.000 studenata. Znači, oni 10 odsto studenata nisu mogli da okupe. To je bio dekanski, odnosno profesorski protest. I oni su znali da nemaju podršku većine i zato nisu ni glasali nikad. Jer njih 147 je potpisivalo ta pisma i sve ostalo. Mi imamo 323 zaposlenih, što jako loše govori o većini profesora beogradskog univerziteta", kaže Antić.
Profesor Oliver Tošković, koji je na studentskoj listi, rekao je da je već uspostavljen kontrolni mehanizam na univerzitetu, takozvano studentsko savetodavno telo, koje, kako on kaže, će da pazi šta oni rade u Skupštini. Antić postavlja pitanje o kontroli poslanika.
"Je l' to savetodavno telo ili naredbodavno telo? Od tih 150 univerzitetskih profesora koji su na listi, znači više od 50 odsto, vrlo mali broj učestvuje u politici. Treba da ti koji su ih birali da postave sebi pitanje: zašto nisu bili u politici 90-ih godina? Šta im je to smetalo tad? A zašto su sada skriveni iza dela studenata koji su uzeli na sebe da tvrde da su svi studenti? Po našem Ustavu, poslanici su suvereni da odlučuju. Čak piše tamo da ne mogu da odgovaraju ako su za svoje odluke. Kako misle da ih nateraju? Savetima?", pita Antić.
Prelistavanje štampe u celosti pogledajte u video prilogu
Povezane vesti
Bonus video:
Komentari (0)