Emisija "Direktno sa Minjom Miletić": Aleksić i Antić o izborima, studentima, opoziciji i političkom dijalogu

Šta će odlučiti izbore 25. oktobra – programi i politička ponuda ili emocije i atmosfera koja se stvara u društvu? Šta je taktika vlasti, šta opozicije, a šta studentske liste? Ako svi tvrde da imaju argumente i odgovore, zašto ih onda građani ne bi čuli licem u lice, u televizijskim duelima? O tome su u emisiji „Direktno sa Minjom Miletić“ na Euronews Srbija govorili predsednik Narodnog pokreta Srbije Miroslav Aleksić i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu Čedomir Antić.

Jedna od ključnih tema razgovora bila je odluka dela opozicije da ne učestvuje na izborima kao samostalna lista, već da podrži Studentsku listu. Aleksić je branio odluku Narodnog pokreta Srbije da se povuče iz izborne trke, dok je Antić ukazao na rizike takvog pristupa i značaj političkog dijaloga.

Razgovaralo se i o tome da li se predstojeći izbori pretvaraju u svojevrsno izjašnjavanje „za“ i „protiv“ vlasti, kakva je uloga studenata u političkom procesu, šta opozicija može da ponudi biračima i zašto nema više direktnih televizijskih debata između političkih aktera.

Aleksić: Ovo su možda najvažniji izbori u ovom veku

Aleksić rekao je da se ne kaje zbog odluke da njegova politička organizacija ne izađe na izbore sa sopstvenom listom. Naprotiv, smatra da je odluka doneta u trenutku u kojem je, kako kaže, bilo potrebno napraviti što širu atmosferu izjašnjavanja o vlasti.

„Ovo je jedan istorijski trenutak. Verovatno su ovo najvažniji izbori u ovom veku i na njima će se opredeljivati sudbina u narednih 20-ak godina“, rekao je Aleksić.

On je objasnio da je Narodni pokret Srbije, prema njegovim rečima, „čuo šta građani hoće“, kao i šta očekuju organizacije i članstvo, te da je zaključak bio da se doprinese stvaranju „referendumske atmosfere“.

„Na ovim izborima će se glasati za ili protiv i mi smo na ovaj način dali doprinos referendumskoj atmosferi“, rekao je Aleksić.

Euronews Srbija

Iako NPS neće biti na glasačkom listiću, Aleksić je naveo da će stranka biti uključena u izborni proces kroz podršku Studentskoj listi i kontrolu biračkih mesta.

Prema njegovim rečima, NPS ima oko 3.500 ljudi u stalnom sastavu biračkih odbora, kao i organizaciju u oko 140 gradova i opština.

„Mi nismo akter u smislu da smo na listiću broj, ali ćemo svakako imati učešće u izborima, u izbornom procesu, kroz podršku studentskoj listi, listi broj 3, sa našim kontrolorima“, rekao je.

"Nije poenta u cenzusu, već u pobedi"

Na pitanje da li je odluka o povlačenju posledica procene da njegova stranka ne bi prešla izborni prag, Aleksić je to odbacio.

„Sva su istraživanja koja smo mi radili u prethodnih godinu dana govorila da mi sa našom koalicijom prelazimo cenzus i da to uopšte nije tema“, rekao je.

Prema njegovim rečima, suština odluke nije bila izborni prag, već pokušaj da se, kako je naveo, objedine birači koji žele promenu vlasti.

„Ovde nije suština u cenzusu. Ovde je suština u pobedi. Ovde je suština u pobedi nad režimom Aleksandra Vučića“, rekao je Aleksić.

Euronews Srbija

Na pitanje šta je njegova stranka dobila zauzvrat za odluku da ne učestvuje na izborima, odgovorio je da nije tražila ništa.

„Ništa. Niti smo šta tražili. Nije poenta u tome“, rekao je Aleksić.

Dodao je da, prema njegovim rečima, odluka nije doneta nakon dogovora sa studentima.

„Niko nas nije zvao. Mi smo slušali narod i građane. Meni je važno šta kažu građani. Šta kažu naši birači? Šta kažu naši članovi?“, rekao je.

Aleksić je odbacio ocene da bi povlačenje iz izborne trke moglo da dovede u pitanje politički opstanak NPS-a.

Podsetio je na bojkot izbora 2020. godine i ocenio da političke stranke koje nisu učestvovale na izborima zbog bojkota nisu nestale sa političke scene.

„Politički život je nešto drugo. Nas čekaju drugi izbori, čekaju nas kao političku stranku posle ovih izbora, i predsednički izbori, i lokalni izbori koji će se dogoditi, i možda neki novi parlamentarni“, rekao je.

Prema njegovim rečima, sada je važnije pitanje odnosa prema vlasti nego opstanak pojedinačnih političkih organizacija.

„U ovom trenutku je najvažnije da shvatimo da se danas bira između Srbije budućnosti i Srbije prošlosti“, rekao je Aleksić.

Antić: Promena vlasti u Srbiji istorijski je dolazila kroz šire koalicije

Čedomir Antić ocenio je da je aktuelna politička situacija neuobičajena i podsetio da su promene vlasti u Srbiji od uvođenja višestranačja uglavnom dolazile nakon okupljanja različitih političkih aktera.

„Nikada tokom trajanja Druge republike, od 1990. do danas, nije došlo do promene vlasti a da nije bila neka inkluzivna koalicija“, rekao je Antić.

Govoreći o periodu pre promene vlasti 2000. godine, Antić je podsetio na okupljanje opozicionih stranaka i ulogu različitih društvenih pokreta.

Prema njegovom tumačenju, aktuelno objedinjavanje dela opozicionih struktura oko studentske liste predstavlja drugačiji model, koji otvara pitanje budućeg funkcionisanja političkog sistema.

„Sada imamo nešto sasvim novo. Meni ovo deluje kao neki povratak u monizam“, rekao je Antić.

On je povukao istorijske paralele sa različitim periodima političkog života Srbije, ali je naglasio da sadašnja situacija ima svoje specifičnosti.

Euronews Srbija

Jedna od glavnih kritika Čedomira Antića odnosila se na nedostatak dijaloga između studenata, opozicionih stranaka i drugih političkih aktera.

On je rekao da bi studentski pokret, ukoliko želi da ima širu političku ulogu, trebalo da razgovara sa ljudima koji su godinama u politici i koji imaju svoje programe i iskustvo.

„Ja sam primetio na mom fakultetu da je u jednom trenutku bilo potpuno odsustvo razgovora. Znači, ovde nismo imali razgovore“, rekao je Antić.

Podsetio je i na iskustvo studentskog pokreta iz 2000. godine, navodeći da je Otpor tada bio politički neutralan prema opozicionim strankama, ali da je učestvovao u kampanji protiv tadašnje vlasti.

„Otpor je bio neutralan. Ali je uradio posao: išao je u kampanju protiv Miloševića. Nije hteo da se opredeli između SPO-a koji se odvojio od koalicije i DOS-a, ali je bio u kampanji protiv Miloševića“, rekao je.

Antić smatra da je pitanje budućeg odnosa studentskog pokreta i klasičnih političkih stranaka jedno od ključnih za razumevanje onoga što bi moglo da usledi nakon izbora.

Aleksić: Nećemo biti na listiću, ali ćemo biti akteri izbora

Na pitanje da li je odluka o povlačenju iz izborne trke bila posledica političkog pritiska, uključujući eventualne pritiske međunarodnih aktera, Aleksić je rekao da takvih pritisaka nije bilo.

„Da li vam ja delujem kao neko na koga je moguće vršiti pritisak? Za sve moje političko delovanje svih ovih godina“, rekao je Aleksić.

On je odbacio i tumačenja da je njegova stranka više puta menjala stav o učešću na izborima bez jasnog razloga.

„Nećemo biti na glasačkom listiću, to je tačno. Bićemo akteri izbora“, rekao je.

Aleksić je ponovio da će NPS učestvovati kroz kontrolu izbora i organizaciju na terenu.

„Mi ćemo biti aktivni učesnici na ovim izborima, tako što ćemo popuniti 3.500 biračkih mesta u stalnom sastavu širom Srbije, tako što će naših 140 odbora širom Srbije biti na raspolaganju“, rekao je.

Euronews Srbija

Govoreći o studentskim protestima i blokadama, Aleksić je rekao da ih vidi kao posledicu dugotrajnog nezadovoljstva stanjem u institucijama.

„To što studenti rade, to je vapaj i borba za svoju budućnost i svoju zemlju“, rekao je.

Prema njegovom tumačenju, studenti bi, umesto da se bave protestima, želeli da normalno završavaju fakultete i zapošljavaju se, ali da ih je, kako tvrdi, stanje u zemlji nateralo da se politički angažuju.

„Mislite da oni ne bi voleli da sada normalno uče, završavaju svoje fakultete, idu da se zapošljavaju? Da, voleli bi, ali ne mogu“, rekao je.

Aleksić je kao razloge za studentski bunt naveo korupciju, kriminal i, kako je rekao, urušavanje institucija.

Podsetio je na proteste koji su prethodili aktuelnom studentskom pokretu, uključujući skupove nakon tragedija u Ribnikaru i Duboni.

Govoreći o stanju institucija, rekao je da je, prema njegovom mišljenju, upravo njihovo urušavanje jedan od osnovnih problema Srbije.

Antić: Protesti iz devedesetih i današnji studentski pokret nisu isti

Antić je ocenio da se aktuelni studentski pokret ne može jednostavno porediti sa studentskim protestima iz 1996. i 1997. godine.

Podsetio je da se ove godine navršava 30 godina od tadašnjih protesta i rekao da su okolnosti bile drugačije.

„U to vreme, prvo, nije bilo totalitarizma. Nisu postojale blokade. U to vreme profesori nisu bili aktivni u tom protestu, oni su mogli da podrže studente. Oni su bili na univerzitetu koji je formalno radio“, rekao je Antić.

Prema njegovim rečima, tada je zahtev bio jasno definisan – priznanje izbornih rezultata prema zapisnicima.

„Mi smo tražili da budu priznati izbori prema zapisnicima, to je vrlo jasna stvar“, rekao je.

Antić je rekao da podržava borbu protiv korupcije, ali da smatra da ona ne sme da bude razlog za urušavanje institucija.

„Korupcija je kvarenje ustanova“, rekao je.

"Parlament ne smeju da zamene plenumi"

Antić je posebno govorio o funkcionisanju univerziteta i parlamenta, uz ocenu da se politički procesi ne mogu trajno izmeštati iz institucija.

„Ne možemo da dozvolimo da sada našu Skupštinu zamene zborovi, da parlament zamene plenumi. To je nešto što je loše“, rekao je.

On je ocenio da je potrebno vratiti više direktnog političkog dijaloga u institucije, uključujući i Skupštinu.

„Mora da se vrati demokratija u Skupštinu, mora da se vrati“, rekao je Antić.

Govoreći o političkom finansiranju i položaju stranaka, Antić je ukazao na to da je način finansiranja političkih organizacija posledica odluka donetih nakon političkih promena 2000. godine.

Istakao je i da se, kada se govori o javnom novcu, mora posmatrati koliko se ulaže u različite oblasti, uključujući obrazovanje i nauku, kao i kako se taj novac koristi.

Euronews Srbija

Jedno od ključnih pitanja koje je Antić postavio jeste zašto studentska lista ne bi javno predstavila svoje stavove i odgovarala na pitanja građana.

„Šta je problem da se pojave u medijima?“, upitao je Antić.

On je rekao da smatra da bi direktna debata različitih političkih i društvenih aktera bila važna kako bi građani mogli da čuju argumente sa različitih strana.

„Očigledno da računaju, i to je neko procenjivao ko se bavi time, da više će izgubiti ako izađu nego što imaju ovako dok su još uvek misteriozni“, rekao je Antić.

Kompletnu emisiju "Direktno sa Minjom Miletić" pogledajte u video prilogu na početku teksta.