Moguće američke deportacije migranata - izazovi i poslednice za Balkan
Komentari12/06/2025
-17:31
U poslednjih nekoliko dana domaću javnost zaintrigirala je vest o tome da su Sjedinjene Američke Države, prema informacijama koje su objavljene u medijima, kontaktirale nekoliko država, uključujući i Srbiju, sa zahtevom da prime deo migranata koje planiraju da deportuju. Američki Stejt department naknadno je potvrdio da su zemlje sa Balkana bile deo ovih konsultacija u okviru šireg plana za vraćanje stranih državljana koji nemaju uredan pravni status u Americi. Radi se o deportaciji oko pola miliona ljudi, i to sa područja Kube, Haitija, Nikaragve i Venecuele, što je izazvalo različite reakcije i pitanja o mogućnostima sprovođenja ovakvog dogovora, obavezama država domaćina, kao i o pravnom statusu tih deportovanih lica.
O ovome je u emisiji "Hajde da razgovaramo" govorio direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, a naveo je da trenutno nema konkretnih informacija i poteza.
"U svetlu povećane antimigrantske retorike, pre svega preko Atlantika u Americi, ali i u Evropi jasno je da migracija nije poželjna tema, pogotovo ileguralna migracija ili migranti kao ljudi. Moj utisak jeste i da je ovo uglavnom retorika političara jer niko ne uzima u obzir potrebe tih ljudi i njihov položaj na terenu. Kada onda govorimo o preseljenju migranata, meni je utisak kao da prebacujemo neke kocke, pakete, a ne ljude i da se onda tu mnoge zemlje utrkuju da bi pokazale svoju privrženost možda i novim politikama SAD, a zbog političkih, finansijskih ili drugih razloga", rekao je Đurović.
Kako je rekao, postojali su slični dogovori i uvek ih je pratila politička, geopolitička ili finansijska računica.
"Samo prihvatanje migranat za sebe nema nikakvog smisla iz perspektive zemalja koje te izbeglice ili migrante treba da prihvati, tako da mora da postoji neki uzajamni interes. Takvi sporazumi kada se zaključuju moraju da budu obostrano prihvatljivi i ne radi se o nametanju nekih rešenja, kada je reč o velikim silama, značajnim akterima, mnoge zemlje se utrkuju da bi ostvarile neke političke i druge poene zaključujući različite vidove sporazuma koji mogu da se realizuju", rekao je on.
Kako ističe, za sada vidimo da su predstavnici SAD, ali i zemalja Balkana prilično uzdržani.
"Možemo samo da pretpostavimo da se radi o nekim pregovorima koji se odvijaju daleko od očiju javnosti i da nemamo još ni koncept, niti možemo sa sigurnošću da tvrdimo kako bi taj neki sporazum mogao da izgleda. Nije prvi put da je Srbija izlazila u susret zahtevima SAD, podsetiću da je još za vreme Obamine administracije kada se zatvarao Gvantanamo da je Srbija pored drugih zemalja sveta primila dvoje ljudi koji su izdržali tamo kazne", rekao je on.
Povezane vesti
Celo gostovanje Radoša Đurovića pogledajte u videu na početku teksta.
Komentari (0)