Veštačka inteligencija u obrazovanju: "Ne možemo metodama iz prošlog veka da spremamo decu za drugu polovinu 21. veka"

Zemlje Evropske unije uveliko integrišu veštačku inteligenciju u svoje sisteme obrazovanja, a istraživanja pokazuju da većina nastavnika i učenika podržava tu praksu. Situacija u našoj zemlji je drugačija. Nema zvanične statistike, ali procenjuje se da više od 80 odsto učenika i studenata u Srbiji koristi ChatGPT ili neki drugi alat veštačke inteligencije, dok je kod nastavnog osoblja taj procenat viši od 50 odsto. Međutim, oni se služe veštačkom inteligencijom bez utvrđenih pravila. Stručnjaci poručuju da je potrebno sprovesti sistemsku obuku nastavnika, inače ćemo vrlo brzo imati funkcionalno nepismenu decu.

Priča o veštačkoj inteligenciji više nije nova, a ona uplivava u sektor obrazovanja. Mnogi fakulteti i obrazovne institucije u svetu su uveli različite kurseve i smerove u kojima se uči o veštačkoj inteligenciji, a studije pokazuju  poboljšanje u efikasnosti nastave, personalizaciji i objektivnosti ocenjivanja u slučaju korišćenja AI.

Sve zemlje Evropske unije u nekom obliku koriste ili polako uvode veštačku inteligenciju u svoj obrazovni sistem. Neke to čine u većoj, a neke u manjoj meri, ali sve zemlje su započele taj proces, tako da imamo mnoge varijacije: dobrovoljni časovi, eksperimentalna nastava, ali i dugoročni planovi i strategije. 

Dopisnik Euronews Srbija iz Brisela navodi da je cilj uvođenja veštačke inteligencije u obrazovni sistem da se unapredi učenje i da se građani digitalno i medijski opismene, ali i da se na neki način gradivo personalizuje.  

Kada je reč o konkretnim zemljama, Finska je uvela časove etike veštačke inteligencije, u Francuskoj postoje časovi digitalne pismenosti, u Švedskoj se fokus stavlja na razumevanje veštačke inteligencije... 

Međutim, kada se govori o veštačkoj inteligenciji, svakako je Estonija država o kojoj je najčešće reč zbog mnogobrojnih projekata i dugoročnih planova. O estonskom “AI skoku” u škole nedavno je za Euronews Srbija ekskluzivno govorio Linar Vik, naučnik, preduzetnik i IT vizionar. On je tvrdio da je sada najbolje vreme da se nešto uradi jer su modeli veštačke inteligencije danas dovoljno stabilni. 

profimedia

Čini se da je Belgija to razumela jer ona intenzivno uvodi AI u obrazovanje. Postoje platforme koje prate napredak svakog đaka i predlažu zadatke koji su njima prilagođeni. Italija i Španija npr. uvode digitalne udžbenike koji su zasnovani na modelima veštačke inteligencije.  

Prema dostupnim istraživanjima, deluje da u ovom trenutku ne postoji strah od toga da će AI zameniti nastavnike, jer su nastavnici od početka uključeni u sve procese. Zapravo, da bi đaci mogli da koriste AI alate, prvo je potrebno obučiti nastavnike. 

Kako primećuje dopisnik Euronews Srbija iz Brisela, ono na čemu insistiraju države EU, ali i institucije u Briselu je takozvani Human-Centric AI, odnosno veštačka inteligencije u čijem je centru čovek. Zapravo više postoji strah od toga da bi mogao da iščezne ljudski kontakt, nego strah da će AI jednostavno da zameni nastavnike.  

Kada je u pitanju podrška uvođenju veštačke inteligencije, odgovori u istraživanjima su manje-više slični. Natpolovična većina nastavnika i učenika podržava uvođenje u škole. 

Treba li Srbija da se ugleda na Estoniju?

Srbija još nije krenula sistemskim putem. Dekan fakulteta za obrazovanje učitelja i vaspitača Danimir Mandić navodi da možemo da razlikujemo ono što se događa na fakultetima koji se bave inoviranjem obrazovanja u odnosu na praksu u školama. Ako gledamo praksu u školama, kako kaže, zaista je mali broj nastavnika koji koriste veštačku inteligenciju i koji koriste čaki nove tehnologije drugog tipa.  

Kako navodi, različita istraživanja su pokazala da oko 50 odsto nastavnika zadovoljno svojim stepenom informisanja, ni stepenom osposobljenosti u oblasti novih tehnologija. S druge strane, veštačku inteligenciju su deca rado prihvatila i koriste je svakodnevno.

"Mi kada pitamo naše studente da li koriste ChatGPT, Gemini ili Copilot u rešavanju određenih zadataka ili u svakodnevnom životu, više od 80 odsto kaže da koristi. Broj ili procenat nastavnika je nešto manji, ali se u svakodnevnom životu to koristi", naveo je Mandić gostujući u emisiji Euronews Centar.

Kako je dodao, oni su prošle godine doneli odluku da na fakultetu koriste AI u svakodnevnoj nastavi.

Profimedia

"Imamo didaktičke materijale koje studenti popunjavaju tako što koriste različite softvere AI, upoređuju informacije koje su dobili sa verifikovanim izvorima i razvijanju kritičko mišljenje", rekao je.

Govoreći o primeru Estonije, on je ukazao da smatra da bi na to mogli da se ugledamo. Ta zemlja koristi javno-privatno partnerstvo za uvođenje AI u škole, a dekan Mandić ističe da je prirodno da svi koji mogu da doprinesu pomognu da se postigne najbolji kvalitet obrazovanja. Ukazuje da danas pored formalnog imamo i neformalno i informalno obrazovanje koje se stiče korišćenjem različitih izvora, pa i od privatnih i državnih kompanija. 

Prema njegovim rečima, potrebno je da napravimo što bolju infrastrukturu i što bolje obuke za nastavnike jer oni još uvek imaju strah od korišćenja veštačke inteligencija. Jedna od tih zabrinutosti se odnosi na plagijatorstvo. 

"Moramo da promenimo metode rada i organizacije nastave i način vrednovana znanja tako da više ne ispitujemo činjenička znanja, već da se više okrenemo ka razumevanju, analizi i kritičkom mišljenju", poručio je Mandić.

"Moramo da imamo kritički odnos prema sadržajima"

Neka istraživanja su pokazala smanjenje kognitivnih sposobnosti kod mladih koji prekomerno koriste ChatGPT ili druge alate, a na pitanje kako izbeći taj scenario naš sagovornik je rekao da bi bilo dobro da mi napravimo istraživanje o tempu i osposobljenosti populacije za korišćenje veštačke inteligencije. 

"I da obučimo ljudi, kao što su se nekad obučavali za korišćenje električne energije ili nekih drugih revolucionarnih stvari. Dakle, morali bismo da shvatimo da sve što dobijemo preko AI jessu rešenja statističkih modela koja mogu, a ne moraju da budu apsolutno ispravna. Što više uči, to će rešenja da budu tačnija, ali svejedno, moramo da imamo kritčki odnos prema svim sadržajima. Kao i sa medijskom pismenošću, dakle potrebno je korišćenje različitih izvora informacija", rekao je. 

pixabay

Mandić kaže da, ako veštačku inteligenciju iskoristimo na pravi način, onda ona možda bude pomoćnik u stvaranju novih ideja i može da nam pomogne da se kritički odnosimo prema različitim izvorima. Ističe da će dobro obučen naučnik zasigurno iskoristiti svaku metodu da poboljša kvalitet nastave, a ne da umanji onaj deo željenih kompetencija koji želimo da razvijemo kod učenika. 

Ponavlja da je potrebna promena ciljeva obrazovanja i upozorava: "Ne možemo da koristimo metode iz prošlog veka, a da pripremamo decu za drugu polovinu 21. veka". 

Kako kaže, potrebne su stalne obuke nastavnika da bi oni shvatili koje su prednosti korišćenja AI kao jedne od metoda, a to su individualizacija, bolji kvalitet, mogućnost stalnog praćenja, merenje vrednovanja...

Ako sad ne krenemo...

Na pitanje, ako ne krenemo sad sa sistemskim uvođenje veštačke inteligencije u obrazovanje, šta će biti za deset godina, Mandić kaže da je to predugačak period. 

Euronews

"Ako od ove jeseni ne uđemo u sistematsku obuku nastavnika, za pet godina ćemo imati potrebu za revolucionarnom promenom obrazovanja, jer će deca biti funkcionalno nepismena, bar u oblasti formalnog obrazovanja", upozorio je. 

Kako kaže, moramo da razmišljamo o ciljevima jer više nije bitno koliko ćemo činjenica naučiti, već je potrebno da naučimo da uspešno koristimo različite izvore. Dekan Mandić kaže i da bi veštačka inteligencija mogla da pomogne da se vrati altruizam i empatija među ljudima koju smo izgubili trčeći za materijalnim dobrima. 

"Verujemo da će nova tehnologija umanjiti poslove koji su rutinski i da ćemo više vremena imati jedni za druge", zaključio je.