Revolucija u obrazovnom sistemu Estonije: Euronews centar o uvođenju veštačke inteligencije u škole te zemlje
Komentari03/06/2025
-21:08
Estonija postaje prva zemlja na svetu koja sistemski uvodi veštačku inteligenciju u obrazovni sistem. Od septembra 2025. godine, učenici i nastavnici imaće besplatan pristup alatima poput ChatGPT-a, u okviru nacionalne inicijative "AI skok" (AI leap).
U početnoj fazi, program će obuhvatiti 20.000 srednjoškolaca i 3.000 nastavnika, a cilj je da do 2027. godine AI alati budu dostupni za ukupno 58.000 učenika i 5.000 nastavnika širom zemlje.
Partner u ovom projektu je kompanija OpenAI, koja će prilagoditi svoju platformu za potrebe estonskih škola. Kako ističu i iz OpenAI-a i iz estonske vlade, reč je o sistemskoj reformi - ne pilot projektu - i Estonija planira da postane globalni primer u integraciji AI u obrazovanje.
"Cilj nije samo da učenici koriste alate, već da razumeju kako oni funkcionišu", poručuju iz estonskog ministarstva prosvete.
Ovo je najveća promena u estonskom obrazovanju u poslednjih 30 godina. Nakon inicijative "Tigrov skok“ iz 1996. godine, kada su u sve škole uvedeni računari i internet, "AI skok" predstavlja logičan nastavak digitalne strategije zemlje koja danas ima svega 1,4 miliona stanovnika, ali se u PISA testiranju redovno nalazi u svetskom vrhu.
U Estoniji se đacima već dozvoljava korišćenje mobilnih telefona u obrazovne svrhe, a ovim potezom zemlja želi da spremi novu generaciju na život i rad u digitalnom dobu.
Kako je došlo do ove ideje?
Za Euronews Srbija ekskluzivno je govorio Linar Vik, estonski naučnik, preduzetnik i IT vizionar, koji je glavni pokretač inicijative "AI skok", koji na početku razgovora ističe da je "najbolje vreme za promene sada".
Povezane vesti
"Najbolje je vreme da se nešto uradi jer su modeli veštačke inteligencije danas dovoljno stabilni“, ističe Vik.
"Drugo, velike kompanije već su stvorile ne samo modele za generisanje teksta i slika, već i modele za kognitivno podučavanje i učenje. I treće – mi verujemo da su AI veštine ključne za budućnost svakog radnog mesta, svake profesije", dodaje on.
Vik naglašava da AI ne treba da ostane alat za prepisivanje i zabavu, već podrška učenju i nastavi.
"Danas, u Estoniji, 70 odsto učenika koristi neki AI alat do 11 ujutru, ali manje od tri odsto nastavnika radi to isto. To su paralelni svetovi koje želimo da spojimo“, ukazuje.
Euronews
Ideja o uvođenju veštačke inteligencije u obrazovni sistem rođena je, simbolično, u predsedničkom kabinetu.
"Sastanak je počeo kao neformalni okrugli sto sa osnivačima tehnoloških kompanija, a završio se kao konkretan plan. Na pitanje predsednika šta bi trebalo odmah uraditi s AI, odgovor je bio jasan – uvesti AI u škole", ističe naš sagovornik.
Razgovor se pretvorio u akciju.
Povezane vesti
"Jedan osnivač je odmah zvao kolegu u San Francisku, drugi je kontaktirao direktora milijarderske AI kompanije. Uspostavili smo mrežu i počeli da ispitujemo šta nas čeka na jesen 2025. godine. Nismo želeli da radimo s tehnologijom koja je zastarela već sutradan“, kaže Vik.
Šta je zapravo AI Leap?
AI Leap je privatno-javna fondacija sa jasnom misijom da svim nastavnicima i učenicima u Estoniji omogući najbolje AI alate za učenje i podučavanje.
"To nije pilot projekat u par škola. Ovo je sistemska promena – za sve škole u zemlji", naglašava Vik.
Povezane vesti
Fondacija već razvija tri osnovna stuba implementacije: AI alati za učenje i podučavanje – jezički modeli posebno obučeni za estonski obrazovni sistem, asistenti za nastavnike i učenike. Digitalno obrazovno okruženje – napredna digitalna infrastruktura koja već postoji u estonskim školama biće proširena kako bi podržala AI integraciju. Obuka i podrška nastavnicima – rad sa prosvetnim radnicima, sindikatima i stručnjacima na stvaranju novih modela nastave uz AI.
Euronews
"Obrazovni sistem ne menja se preko noći. Ali već sada, dok razgovaramo, IT osoblje škola prolazi obuku, a pilot obuke za nastavnike se dešavaju tokom leta. Jesen donosi prve promene u svakodnevnoj praksi", dodaje on.
Prvi AI alat u estonskim školama biće baziran na GPT modelu kompanije OpenAI.
"Počinjemo sa standardom – GPT je za mnoge sinonim za kvalitetan jezički model. Ipak, nismo zatvoreni. Ovo nije jedan ugovor – stalno tragamo za najboljim rešenjima u skladu s obrazovnim ciljevima", ističe.
Vik dodaje da će se modeli dodatno lokalizovati, obučavati i unapređivati – a među planovima su i vertikalna rešenja za specifične oblasti poput hemije, istorije ili jezika.
Da AI menja obrazovanje?
Na pitanje da li AI može zameniti ljudski kontakt u učionici, Vik odgovara: "AI neće zameniti učionicu. I dalje postoji društvena funkcija škole – učenici, učitelji, razredi. Ali AI može pomoći, olakšati, ubrzati i unaprediti ono što već radimo.“
Jedan od ključnih ciljeva jeste razvijanje kritičkog odnosa učenika prema veštačkoj inteligenciji.
"Već znaju da je koriste. Naš zadatak je da ih naučimo da razumeju – šta AI može, a šta ne. Kako izgleda koegzistencija sa tehnologijom. To je nova normalnost.“
Da bi se sprečila zloupotreba, AI alati će se prvo uvoditi u više razrede srednje škole.
"Znamo da i deca u osnovnoj školi već koriste ChatGPT, ali ne želimo da podstičemo oslanjanje na AI u nižim razredima. U starijim razredima već postoji motivacija za učenje i odgovorniji odnos prema alatima", ukazuje naš sagovornik.
Euronews
Vik dodaje da će nastavnici dobijati podršku u osmišljavanju zadataka i načina predavanja koji smanjuju mogućnost varanja i pasivnog korišćenja AI.
"Više nije dovoljno samo dati tačan odgovor. Gledamo proces učenja: kako ste došli do rešenja, koliko vam je vremena trebalo, kako ste primenili to znanje. To otvara ogromne mogućnosti za prepoznavanje talenata i prilagođavanje nastave svakom učeniku.“
Vik kaže da će AI već na jesen nastavnicima pomoći u svakodnevnim aktivnostima: priprema časova, kreiranje vežbi, prilagođavanje materijala. „Pet AI alata mora biti spremno do jeseni – a do kraja godine možda i deset. Svaki alat mora imati realnu vrednost u svakodnevnoj učionici.“
"AI ima i posledice"
Na tvrdnje da AI može negativno uticati na memoriju i kreativnost učenika, Vik odgovara bez uvijanja: "Kritičari su u pravu. Tehnologija nikada nije ni dobra ni loša – ali uvek ima uticaj. I moramo pratiti taj uticaj. Kao što je prelazak sa konja na traktor promenio poljoprivredu, tako i AI menja naše mentalne navike.“
Zato, dodaje, edukacija mora biti dvosmerna – AI mora učiti iz prakse, ali i nastavnici i učenici moraju stalno preispitivati efekte koje tehnologija ima.
Za kraj, Vik postavlja širu sliku.
"Ako ne budemo pametni korisnici AI tehnologije, završićemo na đubrištu istorije. Jezik, kultura i obrazovanje su ključni za očuvanje društvene kohezije. AI je moćan alat da to ojačamo – ali samo ako ga koristimo pametno.“
Prema njegovim rečima, obrazovni sistem mora se menjati zajedno s tehnologijom, ali ne sme izgubiti svoju svrhu, a to je stvaranje odgovornih, obrazovanih i kritički osvešćenih ljudi.
Komentari (0)