Generacijski paradoks: Zašto Gen Z ima konzervativnije stavove prema ženama za razliku od baby boomera?

Međunarodno istraživanje u 29 zemalja pokazalo je da muškarci generacije Z dvostruko češće od baby boomera veruju da žene treba da budu poslušne muškarcima u važnim odlukama. Generacija koja se predstavlja kao progresivna, ekološki svesna i borac za ljudska prava pokazuje neočekivano tradicionalne stavove prema rodnim ulogama. O uzrocima tog paradoksa, uticaju individualizma, društvenih mreža, ekonomskih pritisaka i usamljenosti govorila je psiholog Dragana Sotirović.

Sotirović ističe da forsiranje individualizma dovodi do suprotnog efekta od željenog.

"Sve više se forsira individualizam. Sve više se forsira neka lična sreća, zadovoljstvo itd. Takva tendencija potiče borbenost i agresivnost", rekla je Sotirović.

Ona objašnjava da to smanjuje empatiju i povećava distancu među ljudima.

"Više se udaljavamo zato što vodimo računa samo o sebi i sve smo manje empatični i sve manje razmišljamo kako je onom drugom. Sve više razmišljamo kako smo sami sebi dovoljni, da sve potrebe možemo samostalno da zadovoljavamo i vrlo lako smo spremni da prekidamo veze, odnose, bilo da su prijateljski, bilo da su porodični, bilo da su brakovi", dodaje Sotirović.

Porast razvoda i poruka "ne trpi": Krajnost koja rađa nove krajnosti

Sotirović ukazuje na porast razvoda i popularne savete koji favorizuju individualnu sreću.

"Vi znate koliko je učestalost razvoda sada mnogo veća nego što je bila ranije... stalno dobijate poruke, čak i kolege, čak i nas ovi stručni, psihološki članci nose tu poruku, nemojte da trpite, ne treba da trpite, vi ste dovoljno važni sami sebi, vi ste dovoljno jaki da možete da iznesete stvari samostalno, poštujte sebe itd. I tu ima puno istine... ali isto tako i ova krajnost ima svoje negativne posledice", objašnjava Sotirović.

Ona naglašava potrebu za balansom.

"Potreban je neki kompromis i balans... ta neka fina mera u i jednom i drugom", rekla je Sotirović.

Euronews Srbija

Psiholog ističe da društvene mreže stvaraju haos u vrednostima.

"Društvene mreže su dosta zbunjujuće i imamo poruke iza kojih navodno stoje autoriteti. S druge strane imate nekog autoriteta koji je pravi autoritet, koji poseduje znanje, poseduje neka iskustva... a imate nekoga koji se samo lepo predstavlja kao autoritet. Znači, marketing je danas vrlo napredovao, manipulacija je danas vrlo napredovala... ljudi su zbunjeni da imaju puno informacija i da jako teško mogu da odrede koja je od tih informacija dobra", objašnjava Sotirović.

Ona dodaje da mladi lako prihvataju i pozitivne i negativne poruke.

"Mladi su ljudi vrlo fleksibilni i prijemčivi za sve što im se nudi. Znači, ako im nudite nešto pozitivno, oni će usvojiti pozitivno. Ako im nudite glupost, oni će usvojiti glupost", rekla je Sotirović.

Samopouzdanje i greške: Mit o brzom savršenstvu

Sotirović upozorava da se samopouzdanje ne stiče glumom.

"Vi ne možete da budete samouvereni u oblasti koju ne poznajete... to nije uloga koja se uči. Uči se to da vi morate nešto da savladate, da razumete dobro... greška je sastavni deo učenja. Ko se odrekne greške, u stvari mnogo sporije uči", objašnjava Sotirović.

Ona savetuje mladima da prihvate teškoće.

"Pravi put ne dolazi odjedanput i nije jasan odmah. Znači, mora čovek da bude spreman na teškoću. Svaka teškoća vas uči, svaka neprijatna emocija, svaka tenzija, sve čega čovek pokušava što pre da se reši je pokretač koji vas tera da razmišljate o tom problemu", rekla je Sotirović.

Na pitanje šta bi poručila mladima koji se traže, Sotirović kaže:

"Da se ne plaše teškoće, da razumeju da ako žele visoke ciljeve, to je ozbiljan, mukotrpan put... da čitaju, recimo, knjige, biografske knjige raznih velikih ljudi koji su prošli te neke mukotrpne puteve... moraju da greše... greška je sastavni deo učenja", rekla je Sotirović.