Stanisavljević: Iregularne migracije u Srbiji u opadanju, raste broj raseljenih sa Kosova i Metohije

U Srbiji se od početka ove godine beleži pad iregularnih migracija za oko 50 odsto u odnosu na 2024, dok je u porastu broj interno raseljenih osoba iz AP Kosova i Metohije zbog ponašnja privremenih prištinskih institucija na čelu sa Aljbinom Kurtijem prema Srbima, rekla je direktorka Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije Nataša Stanisavljević.

Povodom Svetskog dana izbeglica koji se danas obeležava, Stanisavljević je za Tanjug navela da je od početka godine u Srbiji u prihvatnim i azilnim centrima boravilo 3.300 osoba.

"Srbija ima dovoljan broj prihvatnih i azilnih centara i ono što je važno kada su u pitanju migracije jeste da nismo sami i da to nije kriza koju su izazvala samo dešavanja u Srbiji. To su spoljašnje migracije kroz Srbiju i ljudi koji su migranti, koji prolaze kroz Srbiju, a to vidimo po zahtevima za azil", rekla je Stanisavljević.

Migranti najčešće dolaze iz, kako kaže, Sirije, Avganistana, Pakistana i drugih zemalja. Navodi da ih je trenutno u azilima oko 250 i ukazuje da ih je 2022. godine bilo oko 5.000.  

"I po tome vidimo da je jako smanjena migracija i broj migranata koji se nalaze u Srbiji. Apsolutno su na minimumu od početka migrantske krize 2015. godine", istakla je Stanisavljević.  

Podsetila je da je Srbija jedna od zemalja na zapadno-balkanskoj ruti, a da migranti najčešće ulaze iz pravca Bugarske i iz pravca Severne Makedonije.  

Za razliku od iregularnih migracija koje su u Srbiji u opadanju, Stanisavljević napominje da je situacija potpuno drugačija kada je reč o interno raseljenim licima sa AP KiM.  

Navela je da u centralnoj Srbiji boravi više od 200.000 interno raseljenih iz AP Kosova i Metohije i da sve više Srba sa tih prostora podnosi zahteve za dobijanje tog statusa.  

"Nedavno Srbiju napustilo više od 1.300 izbeglica"

"Mi beležimo porast lica koji podnose zahteve kada je u pitanju status interno raseljenog lica i svedoci smo, nažalost, da je ponašanje privremenih institucija u Prištini, pre svega Kurtija, doprinosi sve većem odlasku Srba kada je u pitanju prostor Kosova i Metohije", naglasila je ona. 

Komesarijat za izbeglice i migracije u saradnji sa lokalnim samoupravama, ističe, interno raseljenim licima pruža svu neophodnu podršku i pomoć - od ogreva, građevinskog materijala za izgradnju kuća, preko paketa osnovnih životnih namirnica, do jednokratne novčane pomoći.  

Govoreći o saradnji sa drugim zemljama kada je reč o rešavanju problema sa migrantima, ona je navela da je uz pomoć Danske, nedavno Srbiju napustilo više od 1.300 izbeglica i migranata koji su se vratili u svoje zemlje porekla.  

Stanisavljević ističe da je u pitanju asistirani dobrovoljni povratak pre svega migranata, odnosno onih osoba koje nisu uspele da regulišu status svog boravka na adekvatan način u Srbiji te su pristale da se vrate svoju zemlju.  

Napomenula je da taj program retko uključuje izbeglice budući da su ljudi koji imaju taj status proterani iz svojih zemalja i u njima više nisu bezbedni.  

"Putem tog programa koji traje više od četiri godine, je pre svega Kraljevina Danska pružala podršku kada je u pitanju asistirani dobrovoljni povratak, i kada krenuo Institut dobrovoljnog povratka u Srbiji, preko 1300 lica se vratilo u svoje zemlje porekla, najčešće su to bile određene zemlje Azije, zatim afričke zemlje u koje je bilo moguće da se vrate", rekla je Stanisavljević.  

Kada je reč o izbeglicama iz ratnih područja, pre svega o ljudima koji dolaze iz Ukrajine, ona je kazala da je Srbija, kao i sve druge evropske zemlje, odmah imala pravovremen i adekvatan odgovor kada je u pitanju prihvat građana Ukrajine, koji su napustili tu zemlju usled ratnih dejstava.  

Karoh Pištevan

Osnovan je, dodala je, Prihvatni centar u Vranju, gde izbeglice iz Ukrajine imaju smeštaj i hranu, regulisan im je boravak, a imaju mogućnost i za školovanje i zaposlenje ukoliko to žele.  

Na pitanje kako funkcioniše integracija izbeglica u Srbiji, direktorka Komesarijata za izbeglice i migracije napominje da je jedan od prvih i najvažnijih koraka dobijanje validnih isprava, imajući u vidu da neke državne institucije, kao i banke i neki drugi sistemi, ne prepoznaju legitimacije koje se odnose na tražioce azila i na lica kojima je odobren azil, a koji su dobili status izbeglice.  Podsetila je da je Srbija prošle godine uručila prvi pasoš izbeglici iz Kazahstana.  

"Kada je reč o osobama kojima je odobren azil u Srbiji njima su na raspolaganju časovi srpskog jezika i imamo jako dobar odziv kada su u pitanju časovi srpskog jezika jer naravno smatramo da svako lice koje je dobilo odobren azil u Srbiji treba da zna srpski jezik. Sa druge strane su se odlučili da ovde i žive i rade, veoma je važno da savladaju osnove opšte kulture, društvenog uređenja i istorije Srbije", rekla je ona.  

Komeserijat za izbeglice zajedno sa Visokim komesarijatom Ujedinjenih nacija, kako dodaje, sprovodi programe koji se tiču upoznavanja Srbije, tako da izbeglice i lica koja su dobila azil imaju priliku da se upoznaju sa društvenim uređenjem u zemlji, Ustavom i zakonima.  

U svetu sve se više govori o klimatskim migracijama, a prema prognozama stručnjaka do 2050. godine više od 20 miliona ljudi imaće taj status.  

Stanisavljević napominje da je u Srbiji u planu istraživanje kada su u pitanju klimatske migracije, u šta će, kako je dodala, biti uključeno i Ministarstvo za zaštitu životne sredine.  

"Mi do sada nismo imali te migracije koje su se ticale velikih klimatskih promena, da je usled njih bilo neophodno da određeni ljudi više ne mogu da žive na određenom mestu i da se moraju preseliti negde drugde, ali je veoma bitno, imajući u vidu klimatske promene celog sveta, da budemo pripremljeni i da imamo određeni plan ukoliko do toga dođe", zaključila je Stanisavljević. 

Svetski dan izbeglica obeležava se svake godine 20. juna, organizuju ga Ujedinjene nacije, a prvi put je ustanovljen 20. juna 2001. u znak priznanja 50. godišnjice Konvencije o statusu izbeglica iz 1951. godine.