Gde su nestali beogradski vrapci? Beton i asfalt ugrožavaju opstanak gradske ptice

Beograđani primećuju da vrabaca ima sve manje, a stručnjaci upozoravaju da to nije slučajno, već da je to posledica dugogodišnjih promena u načinu na koji grad raste i uređuje se. Glavni razlog za to je, smatra Uroš Stiljković iz Društva za zaštitu ptica Srbije u razgovoru za Euronews Srbija, pre svega nedostatak zelenima u gradu. 

“Ukoliko pogledamo oko sebe, ima drveća i trave, ali nedostaje žbunja – ili ga uopšte nema, ili je toliko agresivno orezano da više ne pruža zaklon pticama. Tako da, to je jedan od glavnih razloga kad govorimo o smanjenju brojnosti vrabaca u gradovima. I sami znate koliko je zgrada niklo negde u vašem okruženju, a pitajte se koliko je parkova niklo - nijedan“, ističe Stiljković. 

Prema njegovim rečima, današnje uređenje gradskih prostora sve više odgovara estetici i potrebama ljudi, dok su prirodni ekosistemi u drugom planu. 

Unsplash

“Tako da, pre svega urbanizacija, ne samo da nestane žbunja, već i stavljanje velikih zemljenih površina pod beton i pod asfalt, to sve smanjuje vrapcima i mesto za sklonište i mesto kao izvor hrane. Sve je više betona, asfalta, a sve manje prostora gde ptice mogu da se sakriju ili pronađu hranu“, dodaje on. 

Pad broja vrabaca nije novost, ali se ubrzano intenzivira poslednjih godina. 

“Jeste alarmantan podatak zato što brojnost s vrapcima opada izuzetno od 70. i 80. godina prošlog veka. To nije trend samo kod nas u Srbiji, nego i u Evropi. Oni menjaju, nekako svoju raspoređenost. Nekad su više u centru grada, nekad su po obodima, ali gotovo svuda gde ima nekakvog zelenila, tu ćete moći da čujete vrabce”, navodi on. 

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.