Urbano pčelarstvo postaje sve popularnije u Beogradu - kakav je kvalitet meda koji se pravi na krovovima zgrada?
Komentari06/07/2025
-14:03
Urbano pčelarstvo sve više dobija na značaju u Beogradu – košnice se ne nalaze više samo na selima, već i na krovovima zgrada, ambasada, pa čak i u samom centru grada. Ovaj sve popularniji vid očuvanja pčela pokazuje da su gradske sredine postale važna utočišta za opstanak oprašivača.
Na krovu jedne zgrade na Novom Beogradu, među betonom i staklom, pčele mirno obavljaju svoj posao. Među ovim košnicama je Dario Mardešić iz Beogradskog udruženja pčelara, koji za Euronews Srbija objašnjava da su gradovi, iznenađujuće, postali bezbedna sredina za pčele.
“Zbog nepravilne upotrebe pesticida u ruralnim sredinama, ispostavilo se da je gradska sredina zadovoljavajuća za život pčela. U Beogradu se trudimo da pokažemo ljudima da pčele imaju svoje mesto i ovde, u gradu“, kaže on.
Kako objašnjava, urbano pčelarstvo u Beogradu nije novost. Prve košnice postavljene su još 2017. godine na inicijativu Stanka Rajića iz Beogradskog udruženja pčelara, i to nego na krovu Francuske ambasade.
Euronews
“Danas imamo košnice na Dorćolu, Novom Beogradu, a planiramo da širimo mrežu. U Beogradu postoji oko 250 vrsta polinatora”, rekao je on.
U Evropi je ovakav model već razvijen, a Mardešić navodi primer Beča koji ima preko 5.000 pčelinjih zajednica i čak 23 različita meda iz različitih kvartova. Beograd, iako još u povoju, kreće istim putem uključujući ozelenjavanje krovova i pravljenje kućica za divlje pčele.
Med iz centra grada: Bezbedan i lekovit
S obzirom na zagađenje koje gradovi nose, često se postavlja pitanje da li je gradski med bezbedan za konzumaciju. Mardešić ističe da jeste – ne samo da je bezbedan, već može imati i dodatne koristi.
Povezane vesti
“Pčele same filtriraju teške metale. Svaki med koji dobijemo nosimo u Centar za ispitivanje namirnica i svake godine dobijamo najviše ocene. Beogradski med je polifloran i zapravo dobar za sve nas koji ovde živimo“, kaže on.
Dodaje i da gradski med može pomoći kod alergija, jer sadrži polen lokalnih biljaka – pa tako konzumacija može delovati kao prirodna imunizacija, naročito pred sezonu ambrozije.
Euronews
Mardešić naglašava i da ljudi često mešaju pčele sa osama i reaguju burno, što izaziva ubode.
“Ako se nađemo u blizini pčela, ne treba da mašemo rukama niti da koristimo parfeme – pčele to mogu zameniti za miris cveća. Samo stavimo ruku preko očiju i povučemo se u hlad“, savetuje on.
Apel pčelara je jasan - nemojte ubijati pčele. Bez njih, kako kaže Mardešić, nema ni hrane, ni života.
“Svaki treći zalogaj koji pojedemo omogućile su pčele. Čak i kafa, čokolada, sve što volimo. Albert Ajnštajn je rekao da bi bez pčela čovečanstvo opstalo još tri godine. Mislim da to dovoljno govori”, kazao je.
Naglašava i da pomor pčela u Srbiji postaje ozbiljan problem, i to ne samo zbog klimatskih uslova.
Povezane vesti
“Imali smo sušu, nepravilan način prskanja u voćarstvu, ali i pojavu varoe – parazita koji iscrpljuje pčele. Na to se nadovezuje i pčelarsko neznanje, jer mnogi novi pčelari nemaju iskustvo, a stari zbog loše otkupne cene napuštaju pčelarstvo”, upozorava Mardešić.
Komentari (0)