Kad vrućina pritisne srce: Kako da se zaštitimo od toplotnog udara i kome visoke temperature najviše smetaju?

Visoke temperature predstavljaju ozbiljan zdravstveni rizik, posebno za starije osobe i hronične bolesnike. Srce među organima koji su najviše opterećeni tokom vrućina, a posledica neadekvatne hidratacije i izlaganja toploti mogu biti ozbiljne pa i fatalne. O tome šta vrućina čini organizmu i koje su mere prevencije najefikasnije za Euronews Srbija govorio je kardiolog, doktor Svetislav Mališić. 

Sve izraženije temperaturne oscilacije, naročito tokom letnjih meseci, predstavljaju veliki izazov za zdravlje, upozorava Mališić. Kako ističe, najugroženiji su najmlađi, najstariji i, posebno, hronični bolesnici, pre svega oni koji imaju problema sa srcem i krvnim pritiskom.

"Svi osećamo posledice visokih temperatura, ali hronični srčani bolesnici moraju biti posebno oprezni", rekao je Mališić u emisiji "Hajde da razgovaramo" i naglasio da neadekvatna hidratacija predstavlja ozbiljan problem i za zdrave i za bolesne.

Euronews Srbija

On savetuje da, ukoliko se boravi napolju, posebno na direktnom suncu, neophodno je imati flašicu vode, zaštititi glavu i tražiti hlad. Hroničnim pacijentima se ne preporučuje da izlaze u najtoplijem delu dana. 

"To zna svaki pacijent. Na asfaltu, kada je temperatura i do 50 ili 60 stepeni, ni zdravom čoveku nije prijatno, a kamoli nekome sa zdravstvenim problemima", upozorava kardiolog.

Visoke temperature mogu izazvati širenje krvnih sudova, pad krvnog pritiska i poremećaje srčanog ritma, naročito usled gubitka tečnosti i elektrolita kroz znojenje. 

"Na prvi znak tegoba treba se obratiti lekaru i otići na vanredni pregled", savetuje dr Mališić.

Opasne nagle promene temperature

Prema njegovim rečima, nagle promene temperature, poput ulaska u pregrejan automobil ili izlaska iz klimatizovanog prostora na žegu, dodatno ugrožavaju zdravlje.

"Treba se postepeno aklimatizovati. Otvoriti prozore, upaliti klimu, sačekati da temperatura u automobilu padne pre nego što sednete u njega", preporučuje doktor.

Poseban apel upućuje hroničnim bolesnicima, bilo da je reč o kardiovaskularnim, cerebrovaskularnim, plućnim ili drugim dugotrajnim bolestima. Njima savetuje da u ovim danima češće mere pritisak i da se, u slučaju značajnih kolebanja, odmah konsultuju sa svojim lekarom. 

"Nikako ne treba samoinicijativno menjati terapiju. Postoje i digitalne platforme, ali savet lekara je nezamenljiv", naglašava Mališić.

Hidratacija i ishrana ključni za zaštitu

Jedna od najvažnijih mera zaštite je pravilna hidratacija i lagana ishrana. 

"Većina ljudi ne unosi dovoljno vode. Optimalno je piti između 2,5 i 3,5 litra vode dnevno, a ne čekati da osetite žeđ — tada ste već dehidrirali", ističe dr Mališić.

Alkohol i teška hrana na visokim temperaturama nisu preporučljivi. Ako se konzumira alkohol, trebalo bi da to bude umereno, uz lagani obrok.

Poseban oprez nakon treninga

"Nakon vežbanja, pogotovo ako se znojite, izlazak na ekstremne temperature može biti opasan", upozorava dr Mališić i podseća da tada dolazi do širenja krvnih sudova, gubitka elektrolita i povećanog rizika od aritmije, nesvestice i ozbiljnijih srčanih problema.

U slučaju bilo kakvih simptoma poput ubrzanog ili nepravilnog rada srca, otežanog disanja, pritiska u grudima ili vrtoglavice, potrebno je odmah potražiti pomoć kardiologa.

"Balansirana ishrana i adekvatan unos tečnosti su nezamenjivi. Sve ostalo su komercijalni dodaci, ali osnovno je zdrav način života i pravovremena briga o organizmu", poručio je naš sagovrnik.

Kompletno gostovanje dr Svetislava Mališića pogledajte u video prilogu na početku teksta.