"Ne ćutite, niste same": Srbija ponovo broji žrtve femicida, a žene se i dalje najčešće ubijaju u svom domu
Komentari04/07/2025
-18:20
U Srbiji je od početka godine ubijeno deset žena u porodičnom i partnerskom nasilju. Poslednji slučaj desio se proteklog vikenda u Kaluđerici, gde je, kako se sumnja, muškarac ubio svoju nevenčanu suprugu a nakon toga pokušao samoubistvo.
Naime, broj deset je nezvaničan broj jer u Srbiji i dalje ne postoji zvanična statistika femicida uprkos brojnim zalaganjima i inicijativama ženskih nevladinih organizacija. Podaci o broju ubijenih žena i dalje se prikupljaju iz medija.
Takođe, brojna istraživanja pokazala su da su žene najčešće ubijene u svom domu ili nekom mestu koje bi za njih pre svega trebalo da znači sigurnost, a ubica je obično intimni partner ili član porodice. U poslednjih 15 godina, od kada mnoge organizacije prikupljaju podatke o femicidu, broj žena ubijenih u partnerskim odnosima u Srbiji iz godine u godinu ostaje dvocifren.
Koordinatorka Sigurne kuće u Beogradu Vesna Stanojević u razgovoru za Euronews Srbija kaže da je i jedan život previše, a kamo li kada, naglašava, ta brojka postaje dvocifrena.
"To je podatak koji se, nažalost, ponavlja svake godine. Mi skoro svake godine imamo po 20 i više ubijenih žena. I šta mi radimo? Samo ih na kraju godine brojimo“, kaže Stanojević.
Nije svaki dom sigurno mesto
Najveći broj femicida dogodio se u porodičnom okruženju, pokazuju podaci, takođe uglavnom prikupljeni iz medija. Upravo zato, ističe Stanojević, najopasnije mesto za ženu u Srbiji često je sopstvena kuća.
"Godinama govorimo da je žena najnesigurnija u svom domu. I to se iznova potvrđuje. Nije svaka žena u mogućnosti da prijavi nasilje, pogotovo one koje žive u manjim zajednicama, gde se problemi guraju pod tepih zbog "porodične časti" i sramote“, kaže ona.
Povezane vesti
Kako dodaje, u takvim okolnostima, prvi korak ka spasavanju života može biti jednostavno – razgovor.
"Ako ne može da prijavi, neka bar kaže – sestri, komšinici, prijateljici. Neka podeli svoju priču, neka ispriča kako živi. Svaka žena treba da zna da nije sama i da pomoć postoji“, poručuje Stanojević.
Euronews
Za mnoge žene, Sigurna kuća je mesto na kom se, posle života sa nasilnikom, prvi put osećaju bezbedno.
"Kod nas su sve usluge besplatne. Ne postoji nijedna koju žena mora da plati. Imaće krov nad glavom, hranu, sigurnost i podršku. A ono što je najvažnije – osetiće da više nisu same“, naglašava ona.
Ipak, kako dodaje, boravak u Sigurnoj kući je samo prvi korak. Slede godine samostalnog života, često bez podrške porodice, bez posla, bez sredstava.
"Zapošljavamo ih dok su još kod nas, povezujemo ih sa donatorima i institucijama, obezbeđujemo pomoć od grada. To nije mnogo, ali nekima znači novi početak“, kaže.
Nasilje ne bira žrtve
Stojanović navodi i da je jedna od najčešćih zabluda da se nasilje događa samo ženama iz siromašnijih sredina ili onima bez obrazovanja. Ona je ovde kategorična – nasilje nema klasu.
Povezane vesti
"Imamo žene koje su visoko obrazovane, koje imaju novac, karijeru. I one trpe nasilje. Nasilje ne bira. I zato je važno da ne upiremo prst u žrtvu, već da joj pomognemo“, kaže ona.
Problem je, kako kaže, i u društvenoj svesti koja žene često krivi za nasilje koje trpe.
"Žene se ne podržavaju dovoljno. Dešava se da im čak i bliski ljudi kažu – "pa ti si ga izabrala", ili još gore – "sigurno si ga izazvala". To je strašno. To mora da prestane“, navodi.
Povezane vesti
Ipak, pomaka ima, dodaje Stanojević, i kaže da se sada više govori o nasilju, zakoni su postali stroži, institucije nešto angažovanije – sve to, smatra ona, sa druge strane, nije dovoljno dokle god se femicidi ne tretiraju kao vrhunski društveni problem.
"Biće nedovoljno sve dok samo sabiramo mrtve žene na kraju godine. Dok svi ne shvatimo da se to ne dešava "nekoj tamo", već bilo kojoj od nas. Tek tada ćemo možda početi da radimo nešto na vreme", kaže.
Stanojević navodi da je dug put dok žena sama skupi hrabrost i reši da se skloni od nasilnika, ali naglašava za to joj je potrebna velika podrška.
"Nemojte da mislite da nemate gde, da nemate kod koga. Uvek ima gde i uvek ima kod koga. I važno je da znate – niste same. I niste krive", poručila je.
Kako prijaviti nasilje u Srbiji?
Jedinstveni SOS telefon za Vojvodinu: 0800-10-10-10, besplatan poziv radnim danima od 10 do 20 časova
Prijava nasilja u porodici (MUP): 0800-100-600
Policija: 192
Brojevi za psihosocijalnu i pravnu podršku ženama mogu se pronaći za pojedinačne gradove na stranici Autonomnog ženskog centra.
Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja: 0800 100 007, radnim danima od 10 do 20 časova
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja: 3626-006, od 14 do 18 časova
Komentari (0)