Gde ima dima ima i kazne: Kakve sankcije su predviđene za piromaniju?

Požari predstavljaju veliki problem za Srbiju i ceo region. Dok neki od njih nastaju slučajno, mnogi su namerno izazvani. Zakoni jasno propisuju kazne za izazivanje požara, bez obzira na to da li je delo bilo namerno ili nenamerno.

U jeku letnje sezone, kada se požari učestalo pojavljuju širom Srbije i regiona, postavlja se pitanje kako se pravno tretiraju oni koji ih izazovu, posebno kada se radi o namernom podmetanju. U ovom tekstu otkrivamo koje su zakonske sankcije za izazivanje požara, kako sudovi procenjuju nameru i uračunljivost, kao i da li kazne odgovaraju ozbiljnosti posledica.

Advokat Aleksandra Pešić je u razgovoru za Euronews Srbija objasnila pravne posledice izazivanja i podmetanja požara, navodeći da Krivični zakonik Republike Srbije podmetanje požara definiše članom 278 – Izazivanje opšte opasnosti. 

Privatna arhiva

"Ko požarom, poplavom, eksplozijom, otrovom ili otrovnim gasom, radioaktivnim ili drugim jonizujućim zračenjem, električnom energijom, motornom silom ili kakvom drugom opšteopasnom radnjom ili opšteopasnim sredstvom izazove opasnost za život ili telo ljudi ili za imovinu većeg obima, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom", navodi se u  Krivičnom zakoniku. 

Dodaje da će učinilac biti kažnjen zatvorom od jedne do osam godina i novčanom kaznom ako požar izazove opasnost na mestu gde je okupljen veći broj ljudi. Ukoliko je požar izazvan upotrebom vatrenog oružja, kazna je zatvor od dve do deset godina. Međutim, ako je požar izazvan iz nehata, predviđena je kazna zatvora do tri godine.

Ipak, Krivični zakonik pravi razliku između lica koje podmetne požar iz racionalnih motiva i osobe koja to čini usled piromanije kao mentalnog poremećaja. 

"Kod običnog podmetanja požara uglavnom se radi se o svesnom i voljnom krivičnom delu sa ciljem odnosno motivom", kaže Pešić. 

Kaže da se piromanija tretira kao psihijatrijsko oboljenje, a ne samo kao kriminalna radnja.

"Ukoliko se utvrdi pomenuta dijagnoza i da je usled bolesti neuračunljiva, tada ne podleže krivičnoj odgovornosti, već se u krivičnom postupku izriče neka od mera bezbednosti poput mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja u zdravstvenoj ustanovi ili blaža mera - obaveznog psihijatrijskog lečenja na slobodi", kaže naša sagovornica. 

Odgovarajući na pitanje o načinu na koji sudovi procenjuju uračunljivost osoba koje su optužene za pomenutu radnju, advokatica Pešić kaže da je procena uračunljivosti zadatak sudskih veštaka - psihijatara.

"Sud može na predlog stranaka u postupku da odredi psihijatrijsko veštačenje, gde je zadatak veštaka da daju nalaz i mišljenje u pogledu toga: 'Da li je optuženi bio sposoban da shvati značaj svog dela i upravlja svojim postupcima?'", objašnjava sagovornica. 

Govoreći o pravnoj sankciji, ona kaže da, ukoliko je u toku postupka utvrđena dijagnoza — piromanija, sud će izreći adekvatnu meru bezbednosti.

Međutim, Pešić napominje kako postoji jedno sporno pitanje u praksi, a to je da li su kazne previše blage u slučajevima gde piromani ponavljaju dela nakon otpusta iz psihijatrijskih ustanova?

"Kao najčešći pravni izazov javlja se utvrđivanje motiva i uračunljivosti. Teško je dokazati piromaniju bez dugotrajnog psihijatrijskog nadzora. Sa nedovoljno nadzora nakon otpusta, osobe koje su lečene i otpuštene iz psihijatrijskih ustanova nisu uvek pod adekvatnim nadzoromo", kaže advokat.

Što se tiče prevencije piromanije, kaže da ona zahteva saradnju više sektora, i to zdravstva – za rano prepoznavanje i lečenje osoba sa simptomima piromanije, policije i vatrogasnih službi – za sistem praćenja rizičnih pojedinaca, naročito u periodima povećane opasnosti od požara (leto), i lokalnih samouprava – za edukaciju i monitoring.