Raste broj zaraženih virusom koji prenose komarci: Novi slučajevi u Srbiji, "Batut" upozorava
Komentari
31/07/2025
-13:57
Broj zaraženih virusom Zapadnog Nila u Srbiji raste. Naime, prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", registrovano je pet slučajeva oboljenja, što je više nego duplo u odnosu na stanje pre samo nekoliko dana.
Virus je potvrđen na teritoriji Južnobačkog okruga, Beograda i Južnobanatskog okruga, a svi oboleli su stariji od 60 godina. Zdravstvene vlasti apeluju na građane da preduzmu mere zaštite od uboda komaraca, jer sezona prenosa virusa tek ulazi u svoj najaktivniji period.
"U sezoni nadzora 2025. godine, do 23. jula, slučajevi su registrovani i u državama Evropske unije i Evropske ekonomske zajednice – u Grčkoj, Italiji i Rumuniji. Epidemiološka situacija u svetu i kod nas pokazuje značajnu pažnju posvećenu virusu Zapadnog Nila, koji sve češće izaziva zabrinutost zbog svoje raširenosti i potencijalnih komplikacija", navodi se u saopštenju.
U Srbiji je do 20. jula bilo registrovano dva slučaja bolesti, dok su italijanske zdravstvene vlasti zabeležile više od 30 potvrđenih slučajeva, uključujući i dva smrtna ishoda. Velika Britanija je u isto vreme prvi put potvrdila prisustvo virusa u komarcima.
Šta je virus Zapadnog Nila?
Virus Zapadnog Nila (VZN) prenosi se na ljude ubodom zaraženih komaraca. Komarci dobijaju virus hraneći se zaraženim pticama. Ljudi i životinje mogu se takođe zaraziti kontaktom sa zaraženom krvlju ili tkivima.
Prvi put je otkriven 1937. godine u okrugu Zapadni Nil u Ugandi. Od tada je zabeležen u mnogim regionima sveta – Evropi, Africi, Aziji, Severnoj i Južnoj Americi, pa i Australiji.
Sezona transmisije u Srbiji obično traje od juna do novembra, kada je aktivnost komaraca najveća. Glavni prenosilac virusa je komarac Culex pipiens, koji je prisutan i u Srbiji.
Povezane vesti
Simptomi i rizične grupe
Većina zaraženih neće razviti simptome. Međutim, oko 20% ljudi razvije simptome poput:
- glavobolje
- visoke temperature
- grčenja vrata
- dezorijentacije
- mučnine i povraćanja
- slabosti u mišićima
Oko 1 od 150 zaraženih može razviti ozbiljne oblike bolesti, kao što su encefalitis ili meningitis. Najvećem riziku izloženi su stariji od 50 godina i osobe sa hroničnim bolestima poput dijabetesa, hipertenzije ili bubrežnih bolesti.
Ne postoji vakcina ili specifična terapija protiv VZN. Lečenje je simptomatsko – odmor, uzimanje tečnosti i lekova za ublažavanje bolova. U težim slučajevima, neophodna je hospitalizacija.
Institut "Batut" preporučuje sledeće mere lične zaštite:
- korišćenje repelenata na otkrivenim delovima tela
- nošenje odeće dugih rukava i nogavica, svetlih boja
- boravak u klimatizovanim prostorijama
- izbegavanje boravka na otvorenom u sumrak i zoru
- korišćenje zaštitnih mreža na prozorima, vratima i oko kreveta
- smanjenje broja komaraca u zatvorenom prostoru
- uklanjanje stajaće vode iz posuda za biljke, kanti, buradi i sličnih mesta
- redovno pražnjenje vode iz činija za kućne ljubimce
- U slučaju putovanja u tropska i suptropska područja, neophodno je striktno pridržavanje svih mera prevencije. Ukoliko se pojave simptomi koji mogu ukazivati na teži oblik bolesti, potrebno je odmah se obratiti izabranom lekaru.
Komentari (0)