Prvi slučaj neobičnog sindroma i u Srbiji: Prenose ga krpelji, simptomi tek posle dva, tri meseca

Iako se smatralo da je alfa-gal sindrom karakterističan uglavnom za severno-američki region, čini se da se polako širi i na druge delove sveta. Prvi slučajevi ovog neobičnog alergijskog poremećaja nedavno su otkriveni i u Srbiji.

"Alfa-gal sindrom je jedan od pet fenotipova IgE alergijske reakcije na hranu", objašnjava alergolog Aleksandra Vukov. "Do reakcije dolazi kada krpelj koji ima u svojoj pljuvačci alfa-gal, vrstu šećera, ubaci taj šećer u naš organizam. Tada organizam počinje da reaguje i stvara antitela protiv tog šećera, što izaziva alergijsku reakciju"

Simptomi se obično javljaju jedan do tri meseca od uboda krpelja, odnosno između 3 i 6 sati nakon konzumiranja crvenog mesa, ali mogu obuhvatiti i svinjetinu, junetinu, teletinu, kao i neke mlečne proizvode. "Može da izazove čudne bolove u stomaku, nelagodnost, kožne promene poput koprivnjače, edeme i čak anafilaktičku reakciju", upozorava Vukov.

Ono što razlikuje alfa-gal sindrom od drugih alergija na hranu jeste to što se reakcija ne javlja odmah nakon konzumiranja mesa, već nekoliko sati kasnije. "To je ono što može da stvori problem, jer je teško povezati simptome sa konzumiranjem mesa nekoliko sati ranije", napominje stručnjakinja.

Prema njenim rečima, ovo je prvi put da je zabeležen slučaj alfa-gal sindroma u Srbiji, mada se očekuje da će ih u budućnosti biti sve više. "Krpelja ima i kod nas, tako da nema razloga da ovaj sindrom ne bude prisutan i kod nas. Važno je da budemo svesni simptoma i da reagujemo na vreme ako se pojave", ističe Vukov.

Unsplash, Profimedia

Alfa-gal sindrom je relativno nov poremećaj koji je prvi put opisan 2002. godine u Sjedinjenim Američkim Državama. Od tada, broj slučajeva širom sveta raste, a sindrom je zabeležen i u Evropi, Australiji, Aziji i Africi. Procenjuje se da milioni ljudi širom sveta pate od ovog poremećaja.

Ono što zabrinjava stručnjake jeste to što se alfa-gal sindrom često ne prepoznaje na vreme, s obzirom na to da se simptomi javljaju sa zakašnjenjem i mogu biti zbunjujući. Upravo zbog toga, važno je da zdravstveni radnici budu upoznati sa ovim sindromom i da prate moguće simptome kod pacijenata koji imaju nejasne alergijske reakcije. Rano prepoznavanje i ispravna dijagnoza mogu da spreče ozbiljne zdravstvene probleme kod obolelih.

Pored edukacije zdravstvenih radnika, stručnjaci ističu i potrebu za podizanjem svesti opšte populacije o alfa-gal sindromu.

"Mi stalno govorimo pregledajte telo, nekad se krpelj uhvati, ne bude toliko čvrsto prikačen za kožu. Kada idemo u prirodu treba da nosimo duge rukave, duge nogavice na mestima gde je trava visoka, tako da probamo da izbegnemo kontakt sa krpeljem, a sve dalje moramo paziti i pratiti simptome koji se odvijaju", zaključuje Vukov.