Šta je misteriozni virus koji pogađa decu? Simptomi se javljaju već prvog dana

Već danima među roditeljima raste zabrinutost zbog virusa koji se među najmlađima širi velikom brzinom, a karakterišu ga visoka temperatura i stomačne tegobe koje se pojavljuju iznenada i burno, često već prvog dana. Upravo zbog takve kliničke slike u javnosti je i dobio neformalni naziv "misteriozni virus". Pedijatar dr Saša Milićević kaže u razgovoru za Euronews Srbija da upravo zbog toga važno da se pacijenti odmah jave lekaru kako bi se utvrdilo da li je virus u pitanju i odmah usposvati terapija.

"Obično mi lekari savetujemo da sačekamo dva-tri dana kako bismo videli kako se bolest razvija. Međutim, u ovom slučaju se već prvog dana javljaju nagli i izraženi simptomi, temperatura često ide i do 40 stepeni“, objašnjava dr Milićević.

Pored visoke temperature, kod dece se neretko javljaju i stomačni problemi - dijareja, pa čak i povraćanje, što sve dodatno povećava rizik od dehidracije.

"Nekada se pojavi i osip po telu, ali to zavisi od deteta do deteta. Zbog toga što se sve razvija tako brzo i neočekivano, roditelji su ovaj virus prozvali "misteriozni", a i jeste nezgodan, naročito za one male pacijente koji mogu da reaguju na povišenu temperaturu frasom“, upozorava on.

Upravo zbog brzine kojom se simptomi razvijaju, lekari savetuju da se sa decom ne čeka, već da se odmah obratite lekaru čim se primete prvi znaci bolesti.

Profimedia

"Čim se vidi da se simptomi brzo razvijaju, odmah je potrebno da se dete pregleda. Ne treba čekati. Mi ćemo utvrditi da li je reč o virusnoj ili bakterijskoj infekciji i na osnovu toga primeniti terapiju“, kaže dr Milićević.

On napominje da ovaj virus nije jedini koji trenutno cirkuliše među decom. Tu su i stomačni virusi poput rota virusa, ali i klasični virusi koji napadaju respiratorne organe.

"Zajedničko im je to što znatno obaraju imunitet, pa su deca tada osetljivija i sklonija raznim komplikacijama“, ističe.

Najugroženija su mala deca

Kao najrizičniju grupu, dr Milićević izdvaja decu predškolskog uzrasta, koja borave u kolektivima poput vrtića, gde je mogućnost prenosa infekcije znatno veća.

"Virus se prenosi kapljičnim putem, ali i preko ruku i predmeta. Ako dete ima sekret iz nosa, dodiruje nos pa igračke, pa onda te igračke koristi drugo dete – vrlo lako dolazi do prenosa“, objašnjava.

Sa početkom školske godine, očekuje se da će virusi ponovo biti aktuelni, ali to, prema rečima sagovornika, ne znači da ima razloga za paniku.

"Razumem roditelje. Kada dete prestane da jede, kada je neraspoloženo, kada beba odbija da sisa ili starije dete neće da pije tečnost — to zabrinjava. Ali ovo nije ništa strašno, ni opasno. I ovaj period ćemo, nadam se, proći kao i svaki drugi“, poručuje dr Milićević.

Dodaje da bolest obično traje tri do pet dana, iako kod neke dece može trajati duže, naročito ako postoji hronično oboljenje koje dodatno slabi imunitet.

"Oprez je uvek potreban, ali dobra vest je da organizam s vremenom stvara imunitet. Virusi dolaze u talasima, i prirodno je da ih prođemo kroz te nalete“, zaključuje.

Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.