Terapije postoje, ali ne mogu da ih dobiju svi: Nedostatak novca glavni razlog zašto inovativni lekovi često nedostaju
Komentari09/09/2025
-20:50
U svetu se neprestano razvijaju novi lekovi protiv bolesti koje najčešće pogađaju savremene ljude, ali se lista inovativnih medikamenata dostupnih pacijentima u Srbiji nije proširila od 2023. godine.
Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije, za Euronews Srbija objašnjava da je glavni razlog zbog kog mnoge inovativne terapije nisu dostupne ljudima u našoj zemlji - nedostatak novca.
"Znam da je obezbeđivanje ovog novca veliki napor za Republički fond zdravstvenog osiguranja, za državu uopšte, jer mi imamo veliku količinu lekova koju već plaćamo. Mi se zalažemo da se taj problem reši, ukoliko je to moguće, tako što bi u okviru Fonda bila posebna budžetska linija, kao što postoji za lekove za retke bolesti i da mi svake godine dobijemo određenu količinu novca za nove inovativne terapije", objašnjava Pilipović.
Odluku o tome koji lekovi i pod kojim uslovima će biti dostupni pacijentima u Srbiji donosi Republički fond zdravstvenog osiguranja u komplikovanom i složenom postupku, koji uključuje predloge stručnih komisija, odlučivanje u Centralnoj komisiji za lekove, potvrdu Fonda i Ministarstva zdravlja i na kraju donošenje odluke u Vladi Srbije.
Tanjug/AP/Julio Cortez
"Dobro je što mi imamo dobru komunikaciju i saradnju sa Republičkim fondom zdravstvenog osiguranja već godinama i što smo sada na istoj strani. Dakle, situacija nije loša kao pre deset godina, kada nije bilo razumevanja za naše probleme, ali što bi rekao moj prijatelj Staniša Božinović, ti prokleti novci su uvek nekako pojave kao jedan veliki problem koji često onemogućava Fond da nabavi nove inovativne lekove i nadamo se da će ove godine biti drugačije", kaže naš sagovornik.
Istraživanje o inovativnim terapijama i stavovima pacijenata
Udruženje pacijenata Srbije nedavno je objavilo rezultate četvrtog godišnjeg istraživanja o inovativnim terapijama i stavovima pacijenata. Studijom je utvrđeno i koliko je pacijentima dostupna inovativna terapija u primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koji troškovi su pokriveni sredstvima iz Fonda, kako dolaze do terapije i u čijoj pratnji i mnogi drugi parametri.
Zaključci istraživanja
- Pacijenti percipiraju da je njihova upoznatost sa pravima relativno visoka. Glavni izvori informisanja o pravima pacijenata su lekari specijalisti i udruženja pacijenta
- Glavni izvori informisanja o inovativnim lekovima su drugi pacijenti, lekari specijalisti i udruženja pacijenta
- Najveće poverenje o inovativnim terapijama se iskazuje prema informacijama koje se dobijaju od lekara
- Raste broj ispitanika koji navode da im je lekar ukazao na postojanje inovativne terapije u Srbiji (sa 60,6 posto u 2024. na 64 posto u 2025. godini), dok je taj broj znatno manji i opada kada se govori o terapijama u inostranstvu (sa 28,8 posto na 20,2 posto)
- Učesnici ankete smatraju da je u Srbiji nešto lošija upotreba inovativnih terapija nego u regionu bivše Jugoslavije, kao i zemljama u regionu (Mađarska, Bugarska, Rumunija)
Dobra vest, kako Pilipović kaže, je da su pacijenti sve više upućeni u većinu tema vezanih za inovativne terapije i da postoji svest o tome koliko je to važno i koliko su te terapije neophodne za lečenje najtežih bolesti. Primetno je i to da lekari sve više informišu pacijente o postojanju takvih lekova i da poverenje pacijenata u informacije koje od njih dobijaju raste. Međutim, i dalje postoji problem toga što terapije često nisu dostupne na primarnom nivou zdravstvene zaštite.
Povezane vesti
"Ono što je veliki problem je što je nekada lek, čak i kada je odobren, za neke pacijente previše daleko. Mi već nekoliko godina uočavamo taj problem da mi ne znamo zašto pacijent iz okoline Leskovca mora baš u svakom slučaju u Niš da ide po lek ili da pacijent iz Odžaka u Novi Sad. Postoji tendencija da se neke inovativne terapije spuste na sekundarni nivo i to se desilo uz velike napore. Postoji veliki problem kada se sa tercijarnog nivoa iz nekoliko tih najvećih centara, terapija spušta na nivo, na primer, bolnice u Paraćinu ili Požarevcu. Mora da se obavi edukacija", objašnjava naš sagovornik.
Jedan deo inovativnih lekova prima se intravenski (najčešće u vidu imunoterapija), ali postoje i lekovi u vidu pilula i tableta. Oblik u kom se lek administrira takođe može da diktira njegovu dostupnost pacijentima.
Euronews
"Sa našim doktorima smo dugo i ozbiljno razgovarali oko lekova za melanom i oni kažu da u tom slučaju nije realno da se spusti na sekundarni nivo, jer mora da postoji kontrola pacijenata. Ali recimo, isti ti doktori leče psorijazu i oni kažu da bi za psorijazu moglo da se desi da ti lekovi budu spušteni na sekundarni nivo. Jedini problem je što nema inovativnih lekova za psorijazu", kaže Pilipović.
Inovativni lekovi nisu podjednako dostupni svim grupama pacijenata
Nisu ni svim grupama pacijenata podjednako dostupni inovativni lekovi. Najpogođeniji su pacijenti oboleli, kako kaže, od različitih karcinoma glave i vrata, kao i hematološki pacijenti.
"U poslednjih nekoliko godina imamo najviše nabavki za onkološke pacijente i jednu veliku nabavku za pacijente koji boluju od dijabetesa. Melanom, rak dojke i HIV su oblasti gde ipak ima nekakvih lekova i gde situacija nije tako loša, mada bi uvek mogla biti bolja. A postoje neke bolesti koje su zapostavljene. Primera radi, u prethodnih desetak godina nabavljen je samo jedan inovativni lek za kardiovaskularne bolesti", ističe naš sagovornik.
Ako se Srbija u pogledu dostupnosti inovativnih lekova uporedi sa drugim zemljama Evrope, rezultati nisu ohrabrujući.
"Mi smo već godinama unazad u istraživanjima među poslednjih pet evropskih zemalja, dakle, ne samo zemljama Evropske unije i to je vrlo loše. Statistika je tu poražavajuća. Inovativna industrija svake godine to predstavlja i svake godine imamo jako loše rezultate", upozorava Pilipović.
Povezane vesti
Rešenje bi bilo izdvajanje većih sredstava za inovativne lekove uz formiranje posebnog fonda za njih, ali je neophodna i šira reforma zdravstvenog sistema.
"Mi imamo neracionalan zdravstveni sistem gde je većina pacijenata zapravo na lečenju u sekundarnim i tercijarnim zdravstvenim ustanovama što je suludo i neodrživo. Mi moramo da vratimo pacijenta u primarnu zdravstvenu zaštitu. To je jedan veoma ozbiljan proces i to mnogo košta, a to su pare koje mi, nažalost, u ovom trenutku nemamo", zaključuje naš sagovornik.
Kakvo je bilo njegovo lično iskustvo sa melanomom i inovativnim terapijama, pogledajte u priloženom videu.
Povezane vesti
Komentari (0)