"Deca su kolateralna šteta agresivne manjine": Kako se društvena kriza odrazila na školovanje gimnazijalaca u Beogradu
Komentari12/09/2025
-18:00
Nova školska godina počela je 1. septembra u svim beogradskim školama, a u srednju školu pošlo je 240.000 đaka. Među njima su i učenici Pete i Devete gimnazije, u kojima su od početka protesta širom Srbije, vladale velike tenzije između roditelja i rukovodstva.
Direktorke ovih gimnazija Danka Nešović i Tatjana Šuković za Euronews Srbija ističu da se nastava kod njih odvija sasvim normalno, ali da ima roditelja koji vrše pritisak na upravu da se nastava obustavi.
"Rukovodilac mora da donosi neka rešenja koja se ponekad nekome i ne dopadaju, ali to je prosto deo našeg posla. To se pretvorilo u maltretiranje i iznurivanje uprave škole - svašta traže, u sve se mešaju. Smatraju da je Savet roditelja nekakav nadzorni organ i nekakva inspekcijska služba i traže od nas informacije od javnog značaja", kaže Šuković, koja je na čelu Devete gimnazije.
Ona kaže da je na prikupljanju informacija koje su roditelji tražili radilo pet osoba pune dve nedelje i da su zbog toga izgubili mnogo vremena.
"Videćemo kako će to sve ići. Borba za mesto u Savetu roditelja je takva, kao da se bore za stolicu u Ujedinjenim nacijama. Ne znam šta oni očekuju, ali u svakom slučaju ne pomažu radu škole, već naprotiv", ističe direktorka.
Politički aktivizam na štetu đaka
Danka Nešović, direktorka Pete beogradske gimnazije kaže da su joj se roditelji lično zahvaljivali što su u vrlo teškim uslovima njihovi maturanti ipak uspeli da dobiju diplome.
Euronews
"Ovo sve što se kreira u društvenim mrežama i medijima, to sve dolazi od dela roditelja i dela nastavnika. Znači, niti su svi roditelji, niti su svi nastavnici. U petoj imamo negde oko 1.300 đaka, dakle 2.600 roditelja, a od toga proteste organizuje nekih dvadeset do trideset roditelja. Ali, oni sebe vole da predstavljaju kao da su većinski deo, što uopšte nije tačno. Međutim, oni su politički aktivisti koji stalno traže da budu u medijima, stalno traže pažnju, stalno se osećaju ugroženim", tvrdi Nešović, dodajući da ne bi bili u centru pažnje, da nije reč o tako uglednim školama.
Povezane vesti
Direktorka Šuković smatra da su zbog glasne manjine najugroženiji bili đaci gimnazija i to pod spregom dela nastavnika i dela roditelja aktivista, koji su uveli politiku u škole.
"To je nedopustivo, ne samo zato što je zakonom zabranjeno, već zato što prosto nije moralno, nije etički na taj način uopšte pridobijati učenike i manipulisati njima. Deca su ovde ispala kolateralna šteta svojih roditelja koji nekakve svoje frustracije preko njih žele da ostvare. I to jeste manjina, ali su jako agresivni, jako napadni, oni imaju svoje zahteve, oni žele da sprovedu nešto što je prosto nesprovodivo i našli su podršku u delu nastavnika, što je takođe nedopustivo. Jer takva vrsta sprege između roditelja i nastavnika prosto nije uobičajena, nije zdrava, nije na zdravim nogama i prosto se kasnije može pretvoriti u neku vrstu neke ucene", upozorava direktorka Devete beogradske gimnazije.
Šuković smatra i da pad nadstrešnice u Novom Sadu nije zapravo povezan sa protestima u školama.
"Radi se o političkom aktivizmu ljudi koji ispred svega stavljaju svoju sopstvenu decu. Mi profesori i pedagozi starog vremena prosto to ne možemo da prihvatimo, jer se to kosi sa svim našim načelima i sa svim onim što smo mi učili i imali iskustva tokom našeg dugogodišnjeg rada. Bili smo dovedeni u situaciju da uopšte ne možemo da se osvestimo kako je moguće da roditelj ne želi da mu dete ne ide u školu. Očigledno je jedan deo roditelja to video kao način svoje političke borbe i kao način vaspitavanja dece po nekom drugom demokratskom principu, što je, naravno, pogrešno jer deca treba tek da izgrađuju svoje stavove i još mnogo toga moraju da nauče, da bi ih imali i stekli i bili odgovorni", smatra naša sagovornica.
Problemi koji se godinama talože u prosveti
Nešović smatra da su društvene okolnosti rasvetlile i to koliko roditelji insistiraju na mešanju u poslove škole, o kojima bi trebalo isključivo da odlučuje nastavnički kadar, poput nastavnog programa, davanja ocena i slično.,
Euronews
"Ovo što vidimo sada je kulminacija problema koji se godinama talože u prosveti, gde smo imali i zakonske obaveze ispravljanja nastavnika dajući veća prava deci, dajući veća prava roditeljima, gde se izgubio neki zdrav razum šta ko sme da radi, a šta ko ne sme da radi. I onda smo došli u situaciju da na kraju, kad smo ipak uspeli da na neki način nastavnike postavimo na onaj pijedestal koji im pripada, odemo u totalno urušavanje. E sada, ovom urušavanju su kumovali sami nastavnici. Jer vi morate da znate da ste vi profesionalac i ne možete da pravite neprirodnu simbiozu sa roditeljima, u smislu da tražite njihovu podršku za ostvarivanje nekih vaših ciljeva u odnosu na državu, u odnosu na bilo koga", smatra direktorka Pete beogradske gimnazije.
Iako je prethodna godina formalno završena i diplome su, uprkos svim preprekama, podeljene, Nešović smatra da je ona formalno izgubljena i da su gubici veći nego što na prvi pogled deluje.
Povezane vesti
"Svaki đak je izgubio za sebe godinu. To jeste godina dana, ali ako imamo 1.300 učenika, to je 1.300 godina. To je ogroman propust. Deca koja idu u gimnazije, puno uče, programi su zahtevni i u redovnim okolnostima od njih se mnogo traži. Sada, kada mora da se nadoknadi i ono prethodno i ovo sada, to je totalna katastrofa", smatra naša sagovornica.
Nema odustajanja
Sa njom se slaže direktorka Devete gimnazije, koja ukazuje na to da su prošle godine zbog celokupne situacije bili primorani da spuštaju kriterijume za svoje đake, ali da to više neće biti slučaj.
Euronews
"Mi ne možemo u nedogled smanjivati kriterijum, jer time dajete zeleno svetlo učenicima da ne treba da se trude, ne treba da uče, da rade i da će na kraju ipak svi dobiti petice i četvorke", smatra Šuković.
Povezane vesti
Ova školska godina krenula je kako treba i naša sagovornica smatra da neće više biti problema kada je reč o nastavnicima i učenicima, ali da će morati mnogo više da radi na komunikaciji sa roditeljima i povrati odnose koji su narušeni.
"Naravno, za sve postoje dve strane, pa ću se potruditi. Za sada, nažalost, ne nailazim na razumevanje, ali neću odustati. Nekako naše zanimanje i rad sa mladim ljudima uvek predstavlja neku borbu i neku igru mačke i miša i neko na kraju to sve dođe na svoje. Ali nije potrebno da prelazimo taj trnoviti toliki put. Zaista, mislim da je mnogo lakše i bolje za sve učesnike u tom obrazovnom procesu i u prosveti uopšte da malo drugačije razgovaramo i čujemo jedni druge", zaključuje Šuković.
Razgovor o prethodnoj i novoj školskoj godini možete pogledati u celosti u priloženom videu.
Komentari (0)