Inspekcija ulazi u rektorate: Petrov i Antić o dostojanstvu univerziteta i zloupotrebi dece u političke svrhe
Komentari29/09/2025
-19:24
Prosvetna inspekcija danas obilazi rektorat Univerziteta u Beogradu kako bi proverila da li se koristi u skladu sa zakonom, nakon višemesečnih studentskih blokada koje su izazvale pometnju u akademskoj zajednici.
O stanju u rektoratu, pravnim posledicama i širim implikacijama za Euronews Srbija su govorili profesor Filozofskog fakulteta Čedomir Antić i profesor Pravnog fakulteta Vladan Petrov.
Antić upozorava na gubitak dostojanstva univerziteta usled politizacije i neadekvatnog rukovodstva, dok Petrov ističe nezakonitost, kako ističe, tajnih organizacija poput "Studenti u blokadi" i potrebu za poštovanjem zakona.
Gosti su se osvrnuli na pasivnost tihe većine profesora, ulogu medija u kreiranju narativa i dugoročne posledice blokada, pozivajući na dijalog i odgovornost kako bi se univerzitet vratio svojoj akademskoj misiji.
Uplitanje Univerziteta u politiku: Da li je pravna država "razlabavljena"?
Antić kritikuje rukovodstvo univerziteta, posebno rektora Vladana Đokića, zbog gubitka akademskog integriteta, komentarišući vest da je rektor održao sastanak sa studentima moleći ih da očiste zgradu.
"Takva jedna vest mi onako deluje više kao jedna nadrealna scena da rektor koji u suštini treba da bude šef te zgrade i univerziteta dolazi i moli neke studentkinje koje su to blokirale da makar malo očiste da bi inspekcija prošla kroz zgradu", rekao je Antić i dodao:
"Pod sadašnjim rektorom, profesorom Vladanom Đokićem, izgubili smo dobar deo dostojanstva univerziteta".
Povezane vesti
Antić je preneo i jednu istorijsku priču o odnosu bivšeg rektora, velikog srpskog istoričara, Vladimira Ćorovića, prema kralju Aleksandru Karađorđeviću, pred kojim je pokazao značaj rektorata.
"U vreme kada smo, profesor Petrov i ja, bili učenici, bio je još uvek realni socijalizam i onda je Vladimir Ćorović, rektor iz vremena velikih studentskih protesta 30-ih godina, bio viđen kao nešto najgore, krvavi rektor. Bili su mu knjige pod zabranom, što je logično, prvo ih je zabranio Hitler, a onda komunisti. Međutim, postoji ta tradicija o tome da je rektor Vladimir Ćorović, veliki istoričar, ušao u sukob sa samim kraljem Aleksandrom oko držanja kralja, koji je bio vrlo moćan u vreme diktature, prema univerzitetu i prema studentima", kaže on i nastavlja:
"I kralj je odlučio da izvrši jedan korak i da dođe u rektorat, a rektor, da bi mu stavio do znanja koliko je nezadovoljan njegovim držanjem, nije izašao u susret - već je čekao da kralj Jugoslavije pokuca na vrata i da mu otvori. Isto ga je tako otpratio do vrata, a ne do izlaza. E, sada uporedite to sa ovim, gde jedan rektor napustio svoje mesto i ostavio ga nekom".
Euronews
Petrov upozorava na nezakonitost organizacija poput „Studenti u blokadi“ i njihov uticaj na akademski prostor.
"Problem je sa pravne tačke, odnosno ustavno-pravne tačke gledišta, u tome što mi kao društvo imamo posla sa jednom organizacijom koja se naziva 'Studenti u blokadi', a za koju više ne možemo da kažemo da je uopšte čine studenti. Reč je o virtuelnoj, tajnoj organizaciji, a tajne organizacije su po Ustavu zabranjene, antiustavne. I prosto vi sad tu i ne znate da li je rektor nekakav šef, da li je neki srednji, viši nivo, šta li je. Ali to vas u tom delu i ne treba, kad kažem vas, državu da je interesuje", rekao je Petrov i dodao:
"Mislim da je dobro da se država konačno odlučila da postupa po zakonu, jer u ostalom ovi su protesti počeli inicijalno studentskim zahtevima za vladavinu prava. A vladavina prava u onom svom najosnovnijem obliku je poštovanje zakona. Iako sam sudija Ustavnog suda, Iako sam dugo na javnoj sceni, sam sam vrlo nezadovoljan stanjem pravne države u Republici Srbiji. Ja sam manje nezadovoljan demokratijom. Demokratija u nekim svojim, doduše ne baš sasvim organizovanim, oblicima kod nas postoji već nekoliko decenija. Imamo jako malo političkog pluralizma, skoro da ga nemamo, nema dijaloga između ljudi različitog mišljenja i stava, a mnogo smo razlabavili pravnu državu", kaže Petrov.
"Tiha većina" na Univerzitetu i nedostatak transparentnosti
Petrov se pita zašto većina profesora ćuti, ističući nedostatak transparentnosti na Pravnom fakultetu.
Povezane vesti
"Zašto je deset meseci ta velika većina ćutala? Tek poneko se pojavi i sada čak i ovi koji su iz vlasti, gledam povremeno koliko stignem, oni uglavnom manje više prepričavaju ono što su Čeda Antić i Vladan Petrov, Vladimir Vuletić govorili, to je lepo, to znači da mi kao profesori imamo uticaja".
Osvrćući se na pasivnost akademske zajednice, Petrov ukazuje na manjak društvenog integriteta.
"Mi imamo manjak tog nekog stručnog i društvenog integriteta. Zato kažem da je to mnogo dublja tema, mislim da mi jednostavno nismo izvršili adekvatnu tranziciju 90-ih godina. Bilo je to mnogo spoljnih uzroka. Evo juče smo obeležili na neki način 35 godina od onog Miloševićevog Ustava iz 90-e godine. On nije bio najbolji Ustav na svetu, ali trebalo je da bude nekakva platforma da napravimo neku parlamentarnu demokratiju kakvu mi nikada nismo uspeli", rekao je Petrov.
Euronews
Povezane vesti
S druge strane, Antić ističe Da je na Filozofskom fakultetu odlukom dekana Danijela Sinanija donesena odluka da se o podršci profesora studentima u blokadi ne razgovara.
"Na univerzitetu se desilo nešto jako neobično. Prvo, pokazalo se da on nema ustanove. Filozofski fakultet u Beogradu ima nastavno-naučno veće. On ima svoja pravila.
1996. godine, posle 11 dana, ono je podržalo studentske proteste. To ne znači da su profesori počeli da protestuju. Nego su izrazili razumevanje za studente koji su, u stvari, bojkotovali nastavu", kaže on i dodaje:
"Sada se glasalo, voljom profesora doktora Daniela Sinanija, dekana Filozofskog fakulteta, o tome da se ne razgovara. Prema tome, ako je nešto krajnja slabost, to je krajnja slabost. Imali smo velike skupove, ali niko ne kaže za to da su studentski skupovi. To su bili građanski skupovi. Na Slaviji, na Autokomandi i trgu ispred Doma Narodne Skupštine, opet na Slaviji. To su bili skupovi građana. Univerzitet nije pokazao jedinstvo. Taj broj profesora koji je podržao - pa ja ću podsetiti, 1996. i 1997. godini više od 50 odsto profesora je potpisano podržalo studente. Pa kad je sledeće godine donesen jedan restriktivni zakon, 99 odsto je potpisalo ugovor po tom zakonu", kaže Antić.
Zloupotreba dece u političke svrhe i medijski narativi
Petrov, komentarišući pojavljivanje maloletnika osnovnoškolskog uzrasta u emisiji RTS-a koji je komentarisao političke događaje i razloge studentske blokade, kritikuje zloupotrebu dece u političke svrhe, pozivajući se na Ustav.
"Ustavom je izričito zabranjena zloupotreba dece u bilo koje svrhe, a između ostalog, znači fizičko, ekonomsko, psihičko zlostavljanje, u političke svrhe i tako dalje. A ovde vi u stvari postavljate jedno sugestivno pitanje, detetu koje je u osnovnoj školi. Pa šta to dete može, hajde da budemo krajnje realni. Šta to dete drugo može da kaže, osim onoga što je najverovatnije čulo od roditelja", rekao je Petrov i dodao:
"A da vam kažem nešto, meni je žao RTS-a. Ja sam tu kuću izuzetno uvažavao, možda malo manje od onoga koliko i dalje uvažavam Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu. I ja ću RTS kao instituciju braniti i nikada se neću složiti i sa onim političarima i onim medijima koji RTS napadaju kao instituciju. Mi moramo da čuvamo svoje institucije".
Euronews
Antić se takođe osvrnuo na ulogu medija i javnih emitera u kreiranju narativa, komentarišući upravo zloupotrebu dece u političke svrhe.
"Ovde postoji nešto strašno kod ovog sloja tih, da kažem, 'Svezubih', 'Piculića'. Kada je reč o ljudima našeg godina, među njima ima jako uspešnih ljudi, ali oni su preuzeli jedan model ponašanja gubitnika. Kao oni roditelji koji ništa u životu nisu uspeli, ali deca su im talentovana za nešto. I onda se oni kriju iza te dece, čekaju da ona uspeju, a deci s vremena na vreme govore ti si moja poslednja šansa, ti si moja, bez tebe ništa neće biti. I ovaj dečak je i rekao to. Oni će nam doneti pravdu. Oni će nam doneti slobodu. Pa što dečko, tata i mama nisu doneli slobodu? Gde su oni? Ta zloupotreba je ružna, kao što je kod onog klovna Kesića ružno bilo kad je pozvao Milu Pajić, ženu vrlo loših namera, opasnih namera, da parafraziram jedan njihov izraz za (Slobodana) Milošević, koja je isto tako među decom objašnjavala šta je student blokader", kaže Antić i dodaje:
"To je loše. Od zla dobra biti ne može. Mi smo videli sad kroz ovu distopiju anarhističku, tu priču, da su plenumi 'alfa i omega', od plenuma sve zavisi. Mi smo videli kako je lako da ljudi koji su kandidati za gradonačelnika takozvane demokratske opozicije mogu da kažu: 'Plenum je najviši dom demokratije'".
Na kraju, Antić je istakao i to da se radi o ljudima koji nisu pobornici demokratije.
"To su anarhisti, to je ASI, koji bi u svakoj normalnoj zemlji bio zabranjen. Zato što su lenji, zato što su pre toga služili vlastima, pa sad odlučili da objedine sve snage i da puste totalitariste da vode posao, oni samo zaključali fakultete", rekao je Antić.
Gostovanje Čedomira Antića i Vladana Petrova u celosti pogledajte u video prilogu.
Komentari (0)