Priča o Natalijinoj ramondi: Kako je cvet postao simbol Dana primirja i večnog sećanja na herojstvo
Komentari11/11/2025
-10:35
Na Dan primirja u Prvom svetskom ratu, na reveru simbolično se nosi amblem koji se sastoji od motiva Albanske spomenice, zeleno-crne trake i stilizovanog prikaza cveta Natalijina ramonda. Ova biljka preživela je ledeno doba, zovu je i biljka Feniks i ima višestruku simboliku za srpski narod.
Natalijina ramonda raste na jugu Srbije - u Sićevačkoj i Jelašničkoj klisuri, na Šar planini, u Severnoj Makedoniji i severnim delovima Grčke. Otkrio ju je doktor Sava Petrović, lekar na dvoru kralja Milana Obrenovića, i dao joj ime inspirisan lepotom njegove supruge kraljice Natalije.
"Interesantna je priča da je Sava Petrović, kada je krajem 19. veka kada otkrio ovu vrstu, primarno je želeo da je nazove Niška ramonda, ali je zbog tajne simpatije prema kraljici Nataliji, odlučio da je nazove Natalijina ramonda", rekao je Bogosav Stojiljković, botaničar, Zavod za zaštitu prirode Srbije.
Vrlo slična joj je Srpska ramonda, koju je sredinom 19. veka otkrio Josif Pančić na Rtnju. Obe biljke preživele su ledeno doba i opstale u skrivenim delovima Balkana. Imaju neverovatnu sposobnost da uz malo vode ožive i procvetaju čak i kada su mesecima potpuno osušene. Tu osobinu otkrio je ruski botaničar Černjavksi.
profimedia, Wikipedia/Javno vlasnštvo
"Černjavski je tokom posete jednoj herbarskoj zbirci posmatrao primerak eamonde, i dok je to radio, prosuo je čašu vode, nekako je voda završila na biljci, on je tako ostavio i sutra je ugledao ramondu, koja je prethodnog dana bila dehidrirana, bila je zelenija, odnosno vaskrsla je", rekao je Stojiljković.
Zbog te osobine, simbol je Dana primirja, jer se i srpski narod, kažu istoričari, poput Feniksa, posle svih iskušenja u ratu i velikih gubitaka, uzdigao iz pepela i izašao kao pobednik.
"Cvet koji nestane, umre, nema ga, malo kiše, on se ponovo probudi, rodi, cveta, ide dalje, to je simbolika sa Srbijom koja je mnogo puta ugnjetavana, pritiskana, gažena, ali smo u svakoj od tih nedaća uspeli da izađemo još bolji, još jači. Simbolično je i da taj cvet raste ovde u Jelašničkoj klisuri i na Kajmakčalanu, na granici Makedonije i Grčke, upravo na onim mestima gde je srpska vojska dala svoj život i gde je bio taj poznati proboj", kaže istoričar Vladimir Jovanović.
Povezane vesti
Natalijina i Srpska ramonda strogo su zaštićene vrste u Srbiji. Cvetaju u aprilu, maju i junu, a u Srbiji samo u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri rastu jedna pored druge.
Komentari (0)