Održan forum "Jezik činjenica" na Zlatiboru: Tri dana razgovora o porodici, nauci i budućnosti

Forum "Jezik činjenica" koji je organizovao Institut za akademsko delovanje od 21. do 23. novembra u hotelu "Zlatibor", okupio je tokom tri dana desetine profesora, istraživača i stručnjaka iz brojnih oblasti koji su se, ne samo kroz predavanja i panele, već i kroz konstruktivne razgovore i diskusije, zajedničke susrete i radne sesije, bavili pitanjem kako vratiti činjenice i argumente u javni život.

Prof. dr Patrik Drid, jedan od organizatora, istakao je da je namera bila vrlo jasna, da se otvori prostor gde se ozbiljno govori, utemeljeno na činjenicama i istini, sa jakom i jasnom argumentacijom.

Kako je objasnio, u vremenu u kakvom živimo, informacija je mnogo, ali znanja i odgovornosti sve manje. Zato mu je važno da Forum podseti šta je osnova svakog društva. On je u jednoj rečenici rezimirao cilj skupa.

"Afirmisati odgovoran javni govor zasnovan na proverljivim informacijama, naučnoj metodologiji i društvenoj odgovornosti", to je suština postojanja Instituta za akademsko delovanje.

Porodica i hraniteljstvo: Zapostavljena tema o kojoj se konačno glasno govorilo

Forum je otvoren temom porodice i sistemom hraniteljstva. Iako se o toj temi, kako je rečeno, retko govori javno i gotovo nikada dovoljno stručno, zbog toga je u kongresnoj sali vladalo ogromno interesovanje.

Pozvani stručnjaci iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje govorili su veoma detaljno o tome kako sistem funkcioniše, šta znači biti hranitelj, kakve su procedure, kakva pravila, a kakve obaveze.

Drid kaže da se upravo time otvorio prvi važan korak – razumevanje.

"Eksperti iz Centra za porodični smeštaj i usvojenje su nam održali sadržajno i praktično predavanje kroz koje su nam približili hraniteljstvo".

Kako navodi, mnogi koji su bili u sali već rade u nauci, neki predaju studentima, a neki se čak bave vaspitanjem. Ali malo ko je do tada znao koliko je hraniteljstvo zahtevno, odgovorno i, pre svega, humano.

Ustupljene fotografije

Posebno je istakao potrebu borbe protiv zabluda.

"Obično postoje neke zablude da ljudi uzimaju decu kao hranitelji zbog novca. Međutim, taj novac zapravo dobijaju deca i na njih je usmeren".

U nastavku je naveo da hranitelji moraju štićeniku da obezbede život dostojan svakog deteta – od obroka i dnevnih navika, do zimovanja i letovanja.

Drugi problem koji se otvorio jeste starosna struktura hranitelja.

"Potrebno je što više hraniteljskih porodica. Ono što smo čuli od stručnjaka iz Centra je da su hranitelji sve stariji. Takođe, sada je, nažalost, jako teško naći hranitelje za mlađu decu", istakao je Drid.

Jedan od zaključaka prvog dana Foruma bio je da Srbija treba da neguje tradiciju hraniteljstva. Upućen je poziv i apel mlađim ljudima da pokažu humanost i brigu za budućnost društva tako što će se odvažiti da budu hranitelji.

Nauka, veštačka inteligencija i novi planovi Instituta

Drugog dana, atmosfera je bila sasvim drugačija – radna, planska i strateška.

Članovi Instituta za akademsko delovanje održali su radni sastanak na kom je doneta odluka koja će, po svemu sudeći, biti jedna od najvažnijih stavki 2026. godine.

Kako objašnjava Drid, veštačka inteligencija postala je tema bez koje se jednostavno ne može ni u nauci, ni u obrazovanju, pa su članovi Instituta okupljeni u Organizacioni odbor, došli do zajedničkog zaključka.

"Zaključili smo da je bitno da sledeće godine organizujemo kongres koji će biti posvećen primeni veštačke inteligencije i uvođenju veštačke inteligencije u naše kurikulume", kaže Drid.

Najavljeno je da će kongres okupiti stručnjake iz medicine, poljoprivrede, sporta, prava, novinarstva i tehničkih nauka.

Istog dana razgovaralo se i o međunarodnim inicijativama, naročito onima koje dolaze iz Kine. I nakon šireg osvrta na globalne promene došlo se do konkretne odluke.

Ustupljene fotografije

"Naš je dogovor da do kraja godine napravimo Centar za istraživanje globalnih inicijativa zajedno sa istraživačima iz Kine. U tom Centru će istraživači iz Kine prenositi iskustva i znanja domaćim istraživačima. Sve to je u skladu sa globalnim inicijativama koje je predstavio predsednik Si Đinping. Njih je kao odlične ocenio i naš predsednik Aleksandar Vučić. To su velike ideje i planovi u kojima će Institut učestvovati", ističe Drid.

Dokumentarni film Centra za društvenu stabilnost kao istorijsko ogledalo

U drugom delu dana prikazan je dokumentarni film posvećen istoriji obrazovanja u Srbiji koji je pripremio Centar za društvenu stabilnost iz Novog Sada. Publika ga je gledala sa velikom pažnjom.

Nakon toga održana je panel-diskusija, o kojoj Drid kaže da je bila centralni događaj Foruma, kao  i da je publika bila oduševljena”.

Na panel-diskusiji mišljenja i saznanja su razmenili istoričari Srđan Graovac, Petar Đurđev, Ognjen Karanović i Aleksandar M. Gajić. Oni su govorili o istorijatu razvoja školstva, univerziteta i naučnih institucija, naglašavajući presudnu ulogu naučne zajednice u razvoju društva.

Kada je u pitanju razvoj Instituta za akademsko delovanje, pak, Drid ističe da su ciljevi jasni, a to je značajno širenje zajednice.

"Naš Institut već sada broji preko 400 članova, ali mi želimo da u narednih šest meseci budemo na preko 1000 članova. Vreme je da akademska zajednica podigne svoj glas i da krene da radi. Mnogo toga smo izgubili, ali još uvek imamo mnogo toga za šta vredi da se borimo", rekao je Drid i zaključio:

"Nikada više ne smemo dozvoliti da jedna mala grupa frustriranih rukovodi većinom. Moramo da se čujemo glasno i jasno".