Najčešći znaci alergije na grinje kod dece i kako ih razlikovati od prehlade - da li se nasleđuju?

Alergije na grinje sve češće pogađaju decu tokom zimskih meseci, kada više vremena provode u zatvorenim prostorima. Simptomi poput kijanja, suvog kašlja, svraba nosa i otežanog disanja najčešći su razlozi zbog kojih roditelji traže pomoć pedijatara. Pedijatar dr Saša Milićević kaže za Euronews Srbija da grinjama najviše pogoduju topli domovi i savetuje jednostavne mere koje mogu značajno smanjiti tegobe. 

Milićević objašnjava da se grinje nalazi praktično svuda oko nas, iako su oku nevidljive.  

“Grinje su najčešće u našoj kućnoj sredini i mi često nismo svesni toga“, kaže on, dodajući da su “jedan od najčešćih uzročnika astme, dečije i alergijske kijavice“. 

Prvi simptomi kod dece, objašnjava on, pojavljuju se najčešće uveče ili rano ujutru.  

“Najčešće budu različite alergijske manifestacije, kao što su uporno, takozvano rafalno kijanje, naročito ujutru posle buđenja“, objašnjava Milićević.  

Pored kijavice, javlja se i kašalj, otežano disanje, pa čak i sviranje u grudima tokom napora ili igre.  

“Kada su u zatvorenim prostorijama, u vrtićima, u stanovima, javlja se kašalj, otežano disanje, nekad se javlja sviranje u grudima“, dodaje on. 

Roditelji najčešće potraže lekarsku pomoć kada simptomi postanu učestaliji ili se pogoršavaju tokom dana.  

“Najvažnije je da roditelji primete da dete ima sviranje u grudima, uporan suv kašalj, koji može da bude noćni, ali i tokom dana“, ističe.  

Kao dodatne znake navodi svrab nosa, učestalo “trljanje“ kao alergijski pozor, kao i pojavu atopijskog dermatitisa kod dece koja imaju predispoziciju. 

profimedia

Na pitanje kako prepoznati da je dete u riziku, dr Milićević navodi da genetika igra važnu ulogu.  

“Postoje predispozicije. To su obično mali pacijenti koji su kao bebi imali ekcem, crvenilo na obrazima, na pregibima ruku“, objašnjava on.  

Kako izgleda terapija? 

Kada je reč o terapiji, ona se određuje individualno, najčešće antihistaminicima, inhalatornim lekovima ili pumpicama, u zavisnosti od težine simptoma. Međutim, podjednako važno je i prilagođavanje životnog prostora.

"Prvo, da nema mnogo tepiha u stanu… pogotovo oni čupavi. Ne valja da deca imaju puno plišanih igračaka, jer se tu takođe grinje nakače“, kaže pedijatar. 

Posebno ističe važnost redovnog iznošenja posteljine i garderobe na hladan vazduh. 

“Njima ne odgovara niska temperatura. Visoka temperatura i topao vazduh u stanu pogoduju razvoju grinja.Preporučuje i da se stari dušeci menjaju ili obaviju zaštitnom folijom, jer grinje vole topla i tamna mesta poput kreveta i ormara”, kaže on. 

Naglašava da cilj nije stvaranje sterilne sredine, jer to nije ni moguće ni poželjno.  

“Ne znači da treba sad da pravimo sterilnu sredinu. To niti možemo, niti treba da radimo. Ali ove osnovne stvari gde možemo da izbegnemo pristup grinjama - treba da radimo“, zaključuje on. 

Genetska predispozicija 

Alergolog dr Zorica Plavšić objasnila je ranije za Euronews Srbija da se alergija ne nasleđuje, ali da se nasleđuje sklonost ka alergijskim reakcijama. Ona je tada navela da greše svi koji kažu da se alergijska reakcija javlja samo u određeno delu godine i da će taj period "nekako pregurati", a da ne traže rešenje za svoj zdravstveni problem. 

"Svaka alergijska reakcija ostavlja trag na sluzokoži nosa, očiju, grla. Slaka nova pojava alergena dovodi do jačih simptoma. Mogu simptomi da se ublaže u sezoni uz pomoć lekova, ali to nije rešenje. Alergija može da se izleči primenom alergijskih vakcina koja dovodi do izmene imunološkog reagovanja", objasnila je tada Plavšić. 

Pošto se nasleđuje sklonost ka alergijskim reakcijama na sve vrste alergena, ona je objasnila da treba voditi računa o bebama kod kojih oba roditelja imaju razvijenu alergijsku reakciju na određene polene. 

profimedia

"Ukoliko su oba roditelja alergična na određene vrste polena, dobro bi bilo da se nekako isplanira da dete bude rođeno tokom zime, a ne kada je cvetanje alergena na koji su mama i tata alergični", pojašnjava Plavšić. 

Poleni su svuda oko nas i teško je se zaštiti od njih. Ono što možemo da uradimo je da jaki alergeni ne budu u neposrednoj blizini kuće. Recimo, breza je veoma jak alergen zato je ne treba saditi u blizini kuće. Sa druge strane platan i orah retko razvijaju alergijsku reakciju kod ljudi.  

"Stanove u kojima živimo ne bi trebalo provetravati tokom dana, već samo noću. Tako ćemo izbeći da nam u sobu ulazi veća koncentracija alergena", rekla je Plavšić.