Održana konstitutivna sednica Saveta za praćenje primene preporuka UN za ljudska prava

Savet za praćenje primene preporuka Ujedinjenih nacija za ljudska prava održao je danas konstitutivnu sednicu u Palati Srbija, a ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Demo Beriša istakao je da je taj savet jedan od ključnih, jer se bavi primenom svih aspekata zakona i Ustava.

"Sve one obaveze Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope, OEBS-a i svake organizacije koja se bavi ljudskim pravima i koja ide u pravcu primene i pripreme za ulazak u Evropsku uniju, to će se sliti kroz Savet i to je nama put kojim ćemo se kretati ka pripremi i Poglavlju 23, koje se bavi isključivo ljudskim pravima", rekao je Beriša.

On je istakao da je na dnevnom redu sednice i, kako je rekao, jako osetljivo pitanje, a to je pitanje o prisilno raseljenim licima.

Beriša je istakao da je najveći uspeh što to što je Ministarstvo imalo dijalog uspostavljen u 10 okruga sa civilnim društvom i sa državnim organima.

"Govorim za period od aprila, pa nadalje. Tu smo se susreli i sa onim pitanjima koja su nama bila prijatna, a bilo je i neprijatnih pitanja, ali taj dijalog je ključno pitanje i to je jedan od sektora koji se bavi teškim pitanjima u ovom trenutku, jer imamo društvo koje se negde deli", rekao je Beriša.

"I to je nešto što činimo u pokušaju da vratimo i da približimo taj odnos između onih koji drugačije razmišljaju, a razmišljaju u negativnom smislu. Nemamo problem sa ljudima koji razmišljaju drugačije u pitanjima zaštite suvereniteta, države, integriteta, ljudi i svega ostalog. Imamo problem sa onim delom društva koje razmišlja u drugom pravcu, odnosno, ka razbijanju države", kazao je Beriša.

On je dodao da postoji i Savet za civilno društvo koje je, kako je rekao, u delimičnoj funkciji.

"Kad kažem polufunkcija, to je zato što imamo delimično jedan deo članova iz civilnog društva koji su zamrzli svoj status. I za to pokušavamo da nađemo rešenje, kroz formiranje novog saveta. Opštepoznato je da u Srbiji imamo 39.312 nevladinih organizacija. To je veliki broj, a od toga imamo 18.000 onih koje su, kako vidimo kroz izveštaj u APR-u, platile ili koje su priložile završni račun", rekao je Beriša.

On je dodao da postoji i veliki broj civilinih društava koja se bave pitanjima osoba sa invaliditetom.

"Tu ne možemo imati nikakvu primedbu, jer oni zaista rade svoj deo posla. Imali smo pre neki dan Međunarodni dan osoba sa invaliditetom i videli smo da to izuzetno dobro ide. Ministarstvo na čijem sam čelu ima moto, a to je da ne postoji pitanje za koje se ne može naći rešenje", zaključio je Beriša.

Predsednik Komisije za nestala lica Veljko Odalović istakao je da Ministarstvo za ljudska i manjinska prava ima poseban senzibilitet prema tim temama.

"Ja sam bio deo delegacije koja je pred Komitetom za prisilne nestanke izveštavala i učestvovala u jednoj kvalitetnoj raspravi koja je proistekla i tu su obaveze koje su svakako nešto što se sa posebnom pažnjom prati, jer je to posebno osetljiva ugrožena kategorija i neka rešenja moramo da uredimo. Neke stvari se već rade, da bismo odgovorili na ta očekivanja", rekao je Odalović.

On je istakao da se Komitet sastaje na pet godina, te da će 2029. godine biti sledeća sednica, i da su već identifikovani neki zadaci i obaveze.

Odalović je istakao važnost uspostavljanja kontakta sa nevladinim sektorom.

"Mi smo otvoreni i spremni. Vrata su otvorena po mnogim temama i pitanjima. Važno nam je da međunarodna očekivanja budu u koordinaciji i u prisustvu tog nevladinog sektora. On je veoma važan, zato što ovo o čemu mi danas razgovaramo jeste pitanje i mnogih drugih obaveza koje imaju institucije i danas ćemo dati neke naznake, odgovore i smernice za nešto što nas čeka u vremenu koje dolazi", rekao je Odalović.

Prema njegovim rečima, tu je jedna posebna kategorija, a tiče se puta evropskih integracija.

"Zato su bitni ovakvi sastanci i saveti, kao i nevladin sektor i da svi sagledamo celinu i da damo što je više moguće tih odgovora koji se tiču stvarnog interesa Srbije i njene potvrde da brine o svojim građanima i interesima, ali da budemo neko ko će prepoznati taj put evropske integracije", naveo je Odalović.

On je istakao da su u Ženevi razgovarali o tome da se u zakonodavstvo unese delo vezano za prisilne nestanke.

"Nestala lica su nešto što mi apsolutno razumemo i podržavamo svaki zakon i svaku zakonsku normu, koja se ne tiče samo prava porodica, već podržavamo i sve one zakone i zakonske akte koji govore o odgovornosti onih koji su te zločine i dela počinili", rekao je Odalović.

On je istakao da je to nešto što treba da se još preciznije i detaljnije implementira kroz određene zakone i neke zakone koje Ministarstvo pravde već prepoznaje.

"To je otprilike put, jer time ulazimo u krug onih koji posle toga mogu da, primenom tih zakonskih rešenja, u punoj meri odgovore i na neka druga pitanja, jer je pitanje nestalih lica identifikovano i sa aspekta ratnih zločina i sa aspekta odgovornosti za ratne zločine i drugih tema koje proističu kada celu stvar normativno zaokružimo", zaključio je Odalović.

Pored članova Saveta, koje čine predstavnici državnih resora i nezavisnih državnih organa, Privredne komore Srbije i Stalne konferencije gradova i opština, sednici Saveta prisustvovali su i predstavnici Narodne skupštine Srbije, predstavnici udruženja porodica nestalih lica tokom ratova devedesetih, kao i predstavnici međunarodnih organizacija u Srbiji.