Novi slučajevi vršnjačkog nasilja još jednom upalili "crvenu lampicu" – da li to postaje obrazac ponašanja?

Fizički napadi na dečake u Kraljevu i Vlasotincu ponovo su otvorili pitanje sve učestalijeg vršnjačkog nasilja među decom u Srbiji. U Kraljevu je grupa vršnjaka napala dečaka (13) na ulici, dok je desetogodišnji dečak sa juga Srbije, prema rečima majke, godinama izložen maltretiranju. Ovi slučajevi ponovo ukazuju na ozbiljan i dugotrajan problem sa kojim se škole i institucije teško nose i još jednom otvaraju pitanja o tome šta bi roditelji, nastavnici i društvo u celini trebalo da preduzmu kako bi se ovakvi incidenti sprečili.

Naime, poslednji primer koji je skrenuo veliku pažnju javnosti odnosi se na trinaestogodišnjeg dečaka iz Kraljeva, kojeg je fizički i verbalno napala grupa vršnjaka. Kako je njegova majka, Marija Radovanović ranije ispričala za Euronews Srbija, za incident je saznala tek kada ju je jedan od očevidaca pozvao telefonom i rekao da je njen sin maltretiran na ulici i da hitno dođe po njega.

"Saznala sam da su to deca iz kraja i da su na njega bacali petarde, udarali ga granama i gađali kamenjem. Jedan od tih šest dečaka ga je snimao, terali su ga da vrišti u kameru“, ispričala je majka.

Dodala je da su te večeri otišli u Hitnu pomoć, obavestili sve nadležne institucije i da čekaju reakciju Centra za socijalni rad i tužilaštva. Detaljnije o ovom slučaju možete pročitati u posebnoj vesti.

Međutim, ovaj slučaj nije usamljen. Trojica dečaka nedavno su takođe fizički maltretirala desetogodišnjaka iz mesta kod Leskovca, a prema ispovesti njegove majke za Blic, ovo nije bio prvi put da njen sin prolazi kroz ovakvu torturu.

Ona je navela da je maltretiranje počelo još u drugom razredu, zbog čega je njen sin promenio odeljenje, ali se, kako kaže, ništa značajno nije promenilo, jer je i u novom okruženju naišao na sličan vid nasilja.

Stručnjaci kažu da nasilje nije samo fizičko. Naime, ono je često eskalacija psihološkog koje se ispoljava kroz uvrede, omalovažavanje, izopštavanja, ucene i slično. Odgovorni su, smatraju, svi.

Nasilje kao dugotrajan proces

Specijalni pedagog Nataša Andonovska rekla je za Euronews Srbija da je vršnačkog nasilja bilo i ranije i da će ga uvek biti, zato je važno, smatra, raditi na prevenciji. Ona je takođe naglasila i da je praksa pokazala da, što se ponašanja dece tiče, ona jako često uzimaju model iz kuće.

Andonovska navodi i da postoje četiri modela koja se vezuju za vršnjačko nasilje, odnosno ko uopšte postaje žrtva i šta je vršnjačko nasilje.

"Mora da uzmemo u obzir da je vršnjačko nasilje tamo gde postoji neka nesrazmera u snazi, sili. Dakle, to se odnosi na decu koja su nasilnici i decu koja su žrtve. Nasilje je uvek ponavljajuće, uvek postoji neka nesrazmera, strah koji je proživljavajući i koji je jednostavno trajan", kaže ona. 

Kako navodi, kada vest dođe u medije ili izađe u javnost preko mreža, često to nasilje ima određenu vremensku liniju, odnosno sam taj čin nasilja nije usamljen.

profimedia

"Vi obično imate decu koja su žrtve nasilja, dugotrajnog, i dok se u jednom trenutku ne otkrije na ovaj ili onaj način, to nasilje ne prestaje. Nasilnik je uvek svestan nad kim vrši nasilje i skoro pa siguran da to nasilje neće biti prijavljeno", objašnjava ona.

Psihološkinja Radmila Vulić Bojović ocenila je za Euronews Srbija, kometarišući fenomen vršnajčkog nasilja, da su njegovi oblici danas postali "perfidniji i suroviji“ i da nije iznenađena što je toliko zastupljeno. 

Kako je tada objasnila, oblici nasilja među decom vremenom su postali sve brutalniji i nasilniji, kao i da su deca i mladi zapravo najslabije karike bilo kog društva, pa i našeg, ali i da zapravo predstavljaju naše ogledalo.  

"Kao neko ko dugo radi u sistemu socijalne zaštite, svedok sam toga da zapravo maltene u svakoj školi, takoreći u svakoj lokalnoj zajednici, imate tačno određenu decu ili mlade koji se ponašaju na nasilan način u odnosu na druge. Mislim da su problemi mnogostruki, da su povezani sa društvenim problemima, sa opštim trendom porasta nasilja u društvu, ali i da je problem i u porodicama, odnosno u vaspitno-obrazovnom zapuštanju", rekla je ona.

Andonovska je upozorila da se o vršnjačkom nasilju poslednjih godina više govori, ali da konkretnih pomaka u praksi gotovo da nema. Kako kaže, društvo se i dalje "vrti u krug", bez jasnih i ozbiljnih mera koje bi zaštitile decu i pružile podršku i žrtvama i nasilnicima.

"Počeli smo vršnjačkim nasiljem malo više da se bavimo, ali se i dalje negde vrtimo u krug, znači mi još ništa nismo ozbiljno preduzeli po tom pitanju“, ističe Andonovska. 

Kako reaguju roditelji, a kako okruženje?

Andonovska takođe naglašava i da je zabrinjava odnos roditelja prema incidentima, jer, prema njenim rečima, deca često ne dobijaju prave poruke iz svojih porodica. 

"Roditeljstvo je sada takvo da roditelji toliko štite svoju decu da prelaze sve granice. Njihovo dete od starta nikada nije krivo", navela je ona.

Andonovska navodi da su roditelji danas skloni da deci šalju poruke koje ne zastupaju razumevanje i odgovornost. 

"Kažu mu: nemoj da dozvoliš da te niko udari, da ti kaže ružnu reč. Nikad nema više onoga: nemoj ti da govoriš ružnu reč, nemoj ti da udariš. Sve se kreće negde naopako", objašnjava ona.

Vulić Bojović je rekla da je važno da se o ovim temama sa decom govori još u najranijem uzrastu, kako bi oni rasli sa informacijom da je razgovor ključan u rešavanju odnosa.

"Kasno je detetu u osnovnoj školi pričati o nenasilnoj komunikaciji. Važno je da se o tome dete edukuje još od vrtića, od najranijeg uzrasta, gde se deca prosto na drugačiji način vaspitavaju“, objašnjava Vulić Bojović.

Nedostatak vremena i posvećenost - jedan od ključnih problema

Jedan od ključnih problema, smatra Andonovska, jeste i nedostatak vremena i posvećenosti u porodicama. Kako je objasnila, tempo života je postao takav da je danas jako teško pronaći dovoljno vremena za bavljenje decom na dnevnom nivou.

"Roditelji moraju da imaju vremena, ne znam ko treba da im pronađe to vreme, ali ne možete vi vaspitavati decu, a da nemate uopšte vremena. Idete s jednog posla na drugi, a decu vidite pred spavanje", rekla je.

Takve okolnosti, dodaje, dovode do jačanja zatvorenih vršnjačkih grupa i sve većih podela među mladima. 

"Deca prave svoje vršnjačke grupe, deca se polarizuju, isto kao i sve živo u ovoj Srbiji. Svi smo mi na neke dve strane, od kako je Srbije", rekla je.

profimedia

Za Andonovsku, jedan od problema leži i u tome što su deca sve češće uvučena u podele odraslih: od izbora prijatelja do izbora škole. 

"Deci pričaju stvari i okreću ih, odvraćaju ih od vršnjaka - nemoj sa ovim da se družiš, jer su mu roditelji ovo, nemoj sa onim da se družiš. Pa i biramo škole, biramo sve. Od kada smo počeli da imamo različite udžbenike, mi smo već sve podelili", objašnjava.

Uprkos svemu, ona veruje da rešenje postoji, ali da je neophodna mnogo veća posvećenost čitavog sistema.

 "Jednako isto pričamo stalno, a ne dolazimo do rešenja. Rešenja uvek postoji, ali moramo biti svi motivisani da do njega dođemo. I dajte da uključimo i te neke stručne ljude koji će nam pomoći", rekla je ona ranije za Euronews Srbija.