Društvene mreže pod lupom: Nove regulative predviđaju sankcije za nasilje i nepristojno ponašanje u onlajn prostoru
Komentari04/01/2026
-20:27
Predložene su izmene zakona, a ako budu usvojene, za kršenje javnog reda i mira će se kažnjavati čak iako su prekršaji počinjeni na društvenim mrežama. Za vređanje, pretnje i nepristojno drsko ponašanje u onlajn prostoru, kao i za vračanje ili proricanje sudbine na Fejsbuku, Instagramu ili X-u predviđene su novčane kazne i do 150.000 dinara, rad u javnom interesu, pa čak i zatvor. Za Euronews Srbija o ovoj temi govorili su advokat Vojin Šaljić i sistemska porodična psihoterapeutkinja Jugoslava Zajić.
Šaljić je istakao da je evidentno da postoji potreba za menjanjem zakona i regulativa o kršenju javnog reda i mira na društvenim mrežama.
"Zakon i regulativa kasni za društvenim merama 15 godina. Ono što sada radimo trebalo je da bude urađeno još pre 15 godina, a da li će biti efikasno, pokazaće primena zakona. Evidentno je da postoji potreba za tako nečim. Verujem da će se u praksi pojaviti mnogi problemi koji će u hodu biti rešavani", izjavio je advokat Vojin Šaljić.
Pozitivan stav prema uvođenju novog zakona ima i sistemska porodična psihoterapeutkinja Jugoslava Zajić.
Euronews Srbija
"Ovo je zaista korisno. Treba da znamo kako treba da se ponašamo, jer je važno naučiti pristojnu komunikaciju i sprečiti nasilnu interakciju, koja, kroz vređanje, produbljuje probleme i ostavlja posledice na ljude koji su izloženi takvom nasilju. Posledice mogu biti psihološke, poput depresivnosti, anksioznosti i povlačenja iz javnog života. Nasilje se neguje, a empatija smanjuje - ovo je dobar način da se tome stane na put".
Šaljić je pojasnio kako bi se nova praksa pravno regulisala i šta se smatra vređanjem ili nasiljem na društvenim mrežama:
"U pogledu same definicije nisu izvršene izmene, tako da ono što se i do sada smatralo vređanjem, klevetom i uvredom, sve što podrazumeva narušavanje jednog ljudskog dostojanstva i time nanosi štetu onome ko trpi takav vid ponašanja. 2012. godine smo imali dekriminalizaciju klevete, što je uvelo slobodu da svako može da izražava svoje mišljenje, pa čak i na štetu drugih, što nije kategorija slobode mišljenja. Društvene mreže treba tretirati kao medije, ne samo kao platformu na kojoj postoji javni prostor, jer uticaj onih koji imaju veliki broj pratilaca nekada prevazilazi i uticaj medija. Veliki broj pratilaca sa sobom povlači veliki broj javnog mnjenja i to ima veliki odjek".
Povezane vesti
Kulminacija negative i u odnosima?
Zajić ističe da Internet doprinosi smanjenju saosećajnosti, a povećava grubost.
"Ljudi koji koriste onlajn platforme nemaju osećaj niti efekat socijalnog kontakta. Iz tog razloga, oni imaju utisak da pričaju sa ekranom, a ne sa čovekom. Uživo osetimo gestikulaciju, čujemo ton, gledamo emotivnu reakciju i to u nama instinktivno budi empatiju. Ovako ljudi nemaju osećaj i nemaju socijalnih kočnica na internetu. Lakše je biti grub preko Interneta, jer tu osobu ne poznajemo. Treba da se uči o empatiji, toleranciji i lepšem ophođenju u javnom prostoru. Nikada nije do te osobe koja dobija uvrede, već je uvek do one koja uvrede upućuje drugome", kazala je ona.
Euronews Srbija
Psihoterapeutkinja dodaje da je Internet "plodno tlo za uvrede", jer se komentari lako nižu i često dolaze iz porodice. Posledice mogu biti ozbiljne, uključujući samoubistva zbog onlajn torture.
Šaljić naglašava da je problem prvenstveno društvenog karaktera.
"Ovo se rešava na nivou porodice, najpre, pa se tek onda dalje širi na društvo. Ponavljam, ovo je pitanje odnosa svih nas u društvu. Ako pokušamo zakonom da ga rešimo možda ćemo i uspeti. Međutim, neće se rešiti celovito ako ne krenemo socijalno da ga rešavamo iznutra", govorio je on.
Deca su najugroženija kategorija
"Dete može praktično bez ograničenja da otvori nalog bilo kada. Na roditelju je da li će to pratiti i dozvoliti u određenom uzrastu kada mu je i obaveza da prati svoje dete šta radi i kako radi. Na zdrav način, naravno, bez da ugrožava njegov lični rast i razvoj. Dosta toga polazi od dece, možda treba ograničiti pristup društvenim mrežama, imamo primere u svetu. Sistemski treba raditi na ograničavanju pristupa društvenim mrežama", objašnjava Šaljić.
Euronews Srbija
Psihoterapeutkinja Zajić se osvrće na ponašanje roditelja i ističe sledeće:
Povezane vesti
"Roditelji moraju biti svesni da ih deca imitiraju. Ne možemo očekivati da deca nemaju telefon ako roditelji sami koriste digitalne uređaje od ranog uzrasta i decu postavljaju na društvene mreže. Odrasli, staratelji i roditelji moraju preuzeti odgovornost za postupke maloletnih lica i pratiti njihov odrastajući odnos sa tehnologijom i društvenim mrežama", zaključuje ona.
Opširnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta
Komentari (0)