Od badnjaka do trpeze - da li je Božić ostao praznik duhovnosti ili je postao "poplava" komercijalnosti?

Božić se u savremenom društvu često obeležava kroz običaje i prazničnu trpezu, ali njegova suština ostaje u miru, pomirenju i duhovnom smislu Hristovog rođenja. Sagovornici Euronews Srbija naglašavaju da Badnji dan i Božić nose snažnu simboliku kroz sečenje i paljenje badnjaka, položajnika i porodično okupljanje, kao i da treba da podsećaju na zajedništvo i zahvalnost. Poruka praznika je, dodaju, da se zastane i radost pronađe van materijalnih stvari. 

Sveštenik Crkve Svetog cara Konstantina i carice Jelene, Gligorije Marković, ističe u razgovoru za Euronews Srbija da izazov savremenog čoveka nije nov i da je postojao još u vreme Hristovog rođenja. 

"Bog se rađa u Vitlejemskoj pećini zato što svet u tom trenutku nije imao mesta da ga primi. To je pouka za svako vreme - da li smo spremni da suštinu praznika stavimo ispred forme", rekao je Marković. 

On upozorava da postoji opasnost da se običaji odvoje od njihovog značenja. 

"Ukoliko porazdvojimo trpezu od smisla trpeze, sečenje badnjaka od smisla sečenja badnjaka, pevanje od onoga kome pevamo, tada gubimo suštinu. Običaji imaju vrednost samo ako vode ka Hristu", naglasio je Marković. 

Govoreći o simbolici badnjaka, teolog Nebojša Lazić objasnio da se u narodnoj tradiciji prepliću stariji običaji i hrišćansko značenje. 

"Badnje drvo, koje se često seče u obliku krsta, simbolizuje i rođenje i stradanje, ali i vaskrsenje. Drvo krsta postaje izvor života i pobede“, rekao je on. 

Euronews Srbija

Na pitanje o savremenom značenju Božića i sveprisutnoj materijalizaciji praznika, otac Gligorije ističe da se dosta obeležavanje praznika komercijalizovalo.

"Preterujemo kod trpeze. Suština Božića nije u bogatstvu stola, nego u obogaćivanju ljubavi i blagodarnosti. Savremeni čovek se često seti Boga tek u nevolji, ali prava radost dolazi iz unutrašnjeg prihvatanja Hrista", kaže.

Simbolika paljenja badnjaka, varnica i česnice

 Lazić istakao je da božićni pozdrav “Mir Božji, Hristos se rodi” nosi poruku sadašnjeg trenutka. 

"Ne kažemo da se Hristos rodio nekada, već da se rađa sada – za svakoga od nas. To je poziv da se izmirimo sa sobom, sa bližnjima i sa Bogom”, rekao je Lazić. 

Prema njegovim rečima, narodna verovanja i običaji, poput paljenja badnjaka i simbolike varnica, imaju ulogu blagosiljanja. 

“U vremenu u kojem se ljudi često međusobno optužuju i proklinju, običaji blagosiljanja predstavljaju snažnu poruku praznika - da budemo izvor radosti jedni drugima”, naveo je Lazić. 

Kako kaže, zapravo istorija je ta koja diktira običaje. Navodi primer da u svim oblastima i krajevima česnica je slana, sem u Vojvodini.

"Vojvodina je drugačija zbog zakona Edikta Marije Terezije.Kada je ona zabranila česnicu, to jeste kada je propisala porez na česnicu, to je uticalo da ona bude drugačija. Srbi su se dosetili pa su počeli da prave česnicu u obliku kolača i tako izbegli da plaćaju porez. Sve to sve govori o bogatstvu našeg naroda i običaja i dokle god poštujemo običaje, poštujemo te pretke od kojih smo to nasledili", dodao je.

Tanjug/Vladimir Sporčić

Govoreći o običajima, Marković je podsetio na simboliku česnice, ali i položajnika -osobe koja prva uđe u kuću domaćina.

"Svaki gost je Božji blagoslov, kao što je Avram primio poslanike pod Mavrijskim dubom. Otvaranje vrata i deljenje sa bližnjima predstavlja stvarnu radost praznika, a ne samo ritualnu formalnost", rekao je.

Kako dodaje, osnovni crkveni običaj okupljanje sa Bogom, a liturgijsko sabranje je temelj proslave.

"Crkva nisu zidovi, nego sabranje. Kada je Hristos sa nama, tada jasno vidimo šta treba da radimo i kako da živimo. Svaki običaj, od badnjaka do prazničnog stola, prenosi se kroz ovu logiku i simboliku“, rekao je.

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.