Meteorolog Todorović: Prognoza uz veštačku inteligenciju brža, ali ne i preciznija
Komentari
11/01/2026
-13:48
Meteorolog Nedeljko Todorović izjavio je da, iako veštačka inteligencija može značajno da ubrza proces pripreme vremenske prognoze, ljudska stručnost i dalje igra ključnu ulogu i u nauci o vremenu.
Todorović je rekao za Tanjug da je uloga tehnologije u meteorologiji, posebno veštačke inteligencije, pre svega brz prenos i prikupljanje informacija, iz kojih pruža procene najverovatnijih ishoda.
"Veštačka inteligencija, nije samostalna da može da pravi prognozu, to je tehnika koja prikuplja sve izvore informacija o budućem stanju vremena na izvorima koji su umreženi u digitalni svetski sistem. Veštačka inteligencija brzo, u par sekundi, sagleda to i izvuče najfrekventniji događaj koji je najverovatniji po tim izvornim podacima", objasnio je Todorović.
Prvi korak u izradi vremenske prognoze, kako je naveo, upravo je prikupljanje podataka o vremenskim parametrima, što uključuje i merenje temperature, pritiska, vlažnosti, kao i sondiranje atmosfere do visine od 35 kilometara.
"Svi ti podaci unose se u model uz korišćenje sistema jednačina kretanja, termodinamike, zračenja. Onda se tehnikom korak-po-korak računa za budući trenutak, što može biti naredni minut, sat ili dva, dan ili dva i tako dalje. I onda za određeni trenutak kažemo model je sa tim ulaznim podacima dao svoj rezultat".
Moderni superkompjuteri i sateliti, kako kaže, omogućavaju prikupljanje i analizu ovih podataka u realnom vremenu, što meteorolozima omogućava da prognoze budu detaljnije nego ikad pre, međutim ni najnapredniji računar i tehnologija ne mogu uvek precizno predvideti vreme, naročito kada je reč o ekstremnim i lokalnim vremenskim fenomenima.
"Ritam prirode je takav da se promena vremenskih uslova dešava vrlo brzo. Jedan meteorološki podatak koji zabeleži automatska stanica može biti netačan već za nekoliko sekundi. Zato je modeliranje atmosferskih procesa, uprkos ogromnoj količini podataka, i dalje izazov", rekao je Todorović.
Povezane vesti
Govoreći o ograničenjima preciznosti prognoza, Todorović je objasnio da se pouzdanost smanjuje što je prognoza dugoročnija.
"Na primer, u Hidrometeorološkom zavodu Srbije radila se redovno verifikacija prognoze, dakle prognoze koju ide ujutru za taj dan, pa od sredine dana za sutradan i još za dva, tri dana i tako dalje. Tu se videlo da pouzdanost već prvog sledećeg dana iznosi od 90 do 95 odsto. Drugog i trećeg već opada po pet odsto. Do sedmog dana, pouzdanost odnosno verovatnoća ostvarenja proznoze je između 60 i 70 odsto", rekao je Todorović.
On je istakao da se dugoročno prognoziranje vremena zato ne bazira na direktnim merenjima, već na statistički prosečnim vrednostima i predviđanjima, ali da dugoročne prognoze nikada ne mogu precizno predvideti konkretne događaje.
Podsetio je na situaciju iz 2022. godine u Mađarskoj, kada je najavljeno nevreme za državni praznik, zbog čega je otkazana proslava sa vatrometom a nevreme se u Budimpešti na kraju, ipak, nije dogodilo.
"Lokalne promene su za dugoročno predviđanje previše složene i često zavise od tzv. 'mikrolokalnih' faktora", dodao je on.
Kada je reč o budućnosti meteorologije, Todorović je komentarisao upotrebu veštačke inteligencije u analizi vremenskih podataka.
"I pored svih tehničkih noviteta i brzog prikupljanja informacije o prognozi, meteorolog odlučuje u krajnjoj instanci, zbog znanja, iskustva i razumevanja procesa", rekao je Todorović za Tanjug.
Povezane vesti
Komentari (0)