Da li bi đaci u Srbiji trebalo da idu samo pre podne na nastavu: Šta stručnjaci misle o jednosmenskom radu u školama?
Komentari
26/01/2026
-07:00
Veliki broj đaka u Srbiji nastavu pohađa po smenama. Postoje i škole koje imaju jednosmenski rad, odnosno učenici idu samo pre podne na časove, a stručnjaci za Euronews Srbija objašnjavaju da li bi taj model trebalo da postane praksa u obrazovnom sistemu.
Viša naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Aleksandra Bulatović istakla je na početku razgovora da jednosmenska nastava nije pitanje "lepšeg rasporeda", već pitanje poštovanja detetovih potreba i prava.
"Smenski sistem je proizvod administrativne efikasnosti, a ne pedagoške logike. U zemlji u kojoj obrazovni sistem već pati od pretrpanih programa, nedostatka kadra i raspadajuće infrastrukture, smenski rad je još jedan način da se deca uklone iz fokusa i da se njihovo obrazovanje svede na logistički problem", rekla je.
Prema njenim rečima, obrazovanje u Srbiji je dostupno kao fragmentirana usluga, a ne celovit proces razvoja. Dodala je da u državama Evropske unije smenski sistem nije norma jer je jasno da je školski dan deo razvoja deteta, a ne prostor koji se može "podeliti" na dva dela.
"U tom smislu, deca u osnovnim školama treba da idu samo pre podne, jer je to jedini model koji poštuje njihov ritam i omogućava im da žive kao deca, a ne kao promene u rasporedu", objasnila je.
Navela je da je jednosmenska nastava minimalni uslov kvalitetnog obrazovanja koji treba da bude zagarantovan.
"Jednostavno, jednosmenska nastava je civilizacijski standard, jer omogućava deci da uče, ali i da odrastaju. Ona omogućava deci da imaju stabilan i predvidiv dnevni ritam, što je osnova za zdrav razvoj", kazala je sagovornica za portal Euronews Srbija.
Povezane vesti
Objasnila je da na taj način deca mogu da imaju redovan san, obroke i vreme za igru, a ne da njihov dan bude rastrzan između škole, produženog boravka i kuće. To je važno, prema njenim rečima, i zato što deca tada mogu da grade emocionalnu stabilnost i osećaj kontrole nad svojim životom, a to je ključno za učenje.
"Smenski sistem, nasuprot tome, remeti biološki ritam, produžava dan i ostavlja decu umornim, nervoznim i manje sposobnim za koncentraciju", rekla je.
Jednosmenska nastava bolja i za srednjoškolce i gimnazijalce
Napomenula je da je jednosmenska nastava bolja i za srednjoškolce i gimnazijalce, jer i oni, iako su stariji, i dalje grade navike, ritam i stabilnost koja im je potrebna da bi se razvijali. Popodnevna smena kod njih često znači kasniji dolazak kući, manje vremena za domaće zadatke i učenje, i veći pritisak da "nadoknade" propušteno.
"U takvom modelu učenje postaje fragmentirano i površno, jer se gradivo ne može dublje obraditi u kontinuitetu, a vreme za ozbiljan rad i refleksiju se svede na borbu sa vremenom i umorom", izjavila je Aleksandra Bulatović.
Dodala je da je jednosmenski model ključan i za porodični život. Smenski sistem fragmentira dan porodice i često razdvaja decu od roditelja, jer se zajedničko vreme svodi na kratke trenutke uveče, kada su svi već umorni, navela je.
"U tim uslovima nema prostora za razgovor, podršku, zajedničke obroke ili prisustvo roditelja u svakodnevnom životu deteta, a to nije samo porodična teškoća, već i obrazovni problem, jer je stabilna porodična sredina jedan od najvažnijih preduslova za uspeh u školi", istakla je.
Napomenula je da je menjanje smena štetno u velikoj meri jer smenski sistem ne samo da remeti školsku organizaciju, već direktno narušava zdravlje i razvoj deteta.
profimedia
Povezane vesti
"Kada se deca 'šetaju' po smenama, njihov dan je iscepkan, onemogućava im se da uspostave dnevni ritam, umor se akumulira, pažnja slabi, a sposobnost za učenje i emocionalnu regulaciju opada", kazala je za Euronews Srbija viša naučna saradnica na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju Univerziteta u Beogradu Aleksandra Bulatović.
Za kraj je istakla da smenski model utiče i na socijalni život dece, jer je, kako je objasnila, teško graditi kvalitetne vršnjačke odnose kada su druženja podeljena između smena i kada deca nemaju zajedničko vreme za slobodne aktivnosti.
Mišljenje psihologa
Psihološkinja Jasmina Mihnjak smatra da bi naročito učenici od prvog do četvrtog razreda osnovne škole trebalo nastavu da pohađaju isključivo samo pre podne. Dodala je da je to važno zbog ritma spavanja na koji su deca navikla.
"Kod dece je koncentracija i energija ujutru mnogo veća nego posle podne. Tada su već preumorni i počinje da im se spava. Smenska nastava je naročito problematična i kada đaci idu u produženi boravak a časove imaju po podne", kazala je.
Dodala je da nije prirodan ritam dece da uče posle podne napominjajući da i većina odraslih radi samo pre podne.
"Smenskim modelom se deci ugrožava zdravlje. Utiče im na koncentraciju, pažnju i samim tim na i na učenje", zaključila je sagovornica za portal Euronews Srbija.
Mišljenje iz Foruma srednjih stručnih škola
Predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić takođe je rekao da naročito đaci od prvog do četvrtog razreda osnovne škole treba da idu samo pre podne.
"Važno je da oni idu pre podne jer bi imali više vremena po podne. Ukoliko idu u produženi boravak, časove bi trebalo da imaju samo pre podne", rekao je.
Napomenuo je da pored toga ne treba da imaju više od četiri časa zbog koncentracije i pažnje.
"Veoma je važan interaktivni rad, a on se teško odvija ukoliko imaju više od četiri časa. Generalno jesam za to da đaci nastavu pohađaju samo pre podne", zaključio je Antić za Euronews Srbija.
Ministarstvu prosvete smo postavili pitanja da li bi đaci trebalo da idu samo pre podne u školu i kako smenska nastava utiče na njihovu koncentraciju, pažnju i učenje. Do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore.
Komentari (0)