Barbi lutka sa autizmom - simbol inkluzije i razumevanja: Koji su svakodnevni izazovi roditelja dece sa ovim poremećajem

Nedavno predstavljena lutka Barbika sa autizmom otvorila je važno pitanje koliko smo kao društvo zaista inkluzivni i koliko razumemo svakodnevicu dece i roditelja koji se sa autizmom suočavaju svakoga dana. O izazovima, predrasudama, ali i malim pobedama koje menjaju život za Euronews Srbija u emisiji "Hajde da razgovaramo", govorile su doktorka psiholoških nauka Maša Marisavljević i mama dečaka sa autizmom Radunka Lazić.

Vest o novoj igrački, Barbiki sa autizmom izazvala je veliku pažnju javnosti. Mama dečaka sa autizmom, Radunka Lazić istakla je da pozdravlja ideju oko ove igračke koja ja plasirana na tržište.

"Ja lično pozdravljam ideju zato što je to pozitivna diskriminacija i deci se na najprimereniji način pristupa u tom ranom uzrastu kroz igru i kroz neki njihov svet kroz koji oni mogu da osete i da dodatno u svom prirodnom okruženju, dakle u okviru svoje porodice, prihvate tu različitost da to nije ništa strašno i ništa opasno, niti strano", rekla je ona.

Euronews Srbija

Dodala je da je sa svojim detetom od vrtića u redovnom sistemu obrazovanja, ali da je nailazila na brojne predrasude.

"Sa svojim detetom sam od vrtića u redovnom sistemu obrazovanja i na brojne prepreke i predrasude nailazimo upravo zbog nepoznavanja i nečega što kontinuirano i dalje prisutno i posle 16 godina od uvođenja zakona, krovnog zakona, koji je uveo inkluzivno obrazovanje na sva vrata i to jako lepo deluje na papiru. U praksi je to i dalje se meri sa izrazima na terenu da postoji obrazovanje sa većim stepenom podrške i sa manjim stepenom podrške", dodala je Radunka Lazić.

Barbi lutka postoji od 1959. godine, ali tek od 2019. godine u ponudu ulazi lutka sa invaliditetom, a danas imamo i one sa invalidskim kolicima, lutke sa Daunovim sindromom, protezama, slušnim aparatima, a odnedavno i lutke sa aparatićem za dijabetes, kao i lutke sa autizmom.

Doktorka Maša Marisavljević smatra da je ovo veoma bitno, iako možda deluje kao mali korak u napred.

Euronews Srbija

"Iako to deluje možda da je kao mali korak u smislu da nismo ništa revolucionarno promenili, nismo ništa na sistemskom nivou rešili, ipak je to, da kažem, jedan mali korak u približavanju određenih, vrsta, poteškoća, ali i nekih tipičnosti koje su možda iste kao kod druge dece tipičnog razvoja, odnosno urednog razvoja, na takav način da deca prosto se često poistovećuju sa igračkama koje koriste, sa likovima iz crtaća, sa likovima iz bajki, tako da zašto se ne bi poistovetili na neki način i sa igračkama sa kojima se igraju. Pod tim, mislim, ne samo na devojčice, nego i na dečake, znači uopšte cela populacija dece koja dolazi u kontakt sa nekom igračkom i te kako mislim da može na jedan pozitivan i afirmativan način da doprinese, da kažemo, uopšte promeni perspektive. Šta je ono što je, da kažemo, različito, šta je isto kao kod svih nas drugih", istakla je doktorka Marisavljević.

Majka dečaka sa autizmom je objasnila da prepreke u društvu nisu deca, već odrasli.

Euronews Srbija

"U praksi se pokazalo da su deca i te kako više senzibilisani nego mi odrasli. Prepreke u našem društvu jesu odrasli, nisu deca. Deca čak i kada se desi neželjno ponašanje nađu model da to prihvate i da na svoj neki način razumeju. Dakle, ja nisam stvarno naišla na problem sa strane dece. Ja sam u proteklom periodu dva meseca boravila u školi sa svojim detetom koje je imalo promene u ponašanju i ja takav utisak nisam stekla od dece. Oni su i ranije u vrtiću i nižim razredima pitali, oni otvoreno pitaju to što ne razumeju. I vrlo su zainteresovani kako mogu oni da pomognu.

Doktorka Marisavljević je objasnila da se plan rada sa decom sa autizmom pravi u skladu sa individualnim potrebama svakog deteta.

"Sam autizam je spektar, odnosno nije svako dete sa autizmom identično, tako da oni imaju različite potrebe i različite i poteškoće, ali i jake strane. Tako da se i tretman uvek, da kažemo, pravi u skladu sa individualnim potrebama i individualnim profilom deteta. U skladu sa tim nemaju sva deca iste potrebe kada krenu u vrtić, kada krenu u školu, u periodu puberteta, adolescencija ili odraslog doba. U tom smislu svaki i individualan program, bilo da počinjemo od vrtića ili preko škola, odnosno kasnijeg obrazovanja, mora da bude upravo prilagođen potrebama deteta. 

Kompletan razgovor sa Mašom Marisavljević i Radunkom Lazić pogledajte u snimku na vrhu teksta