Novi demografski trendovi zabrinjavaju - Srbija sa rekordno malo novorođenih, u čemu je problem?

U 2025. godini u Srbiji je rođeno manje od 60.000 beba, što je najmanje od kada se vodi statistika, pokazuje Republički zavod za statistiku. Načelnica odeljenja za demografiju Gordana Bjelobrk, navodi u razgovoru za Euronews Srbija da na pad nataliteta utiče kombinacija bioloških faktora, kasnijeg osnivanja porodice i migracija. Stručnjaci ističu da mere populacione politike mogu olakšati roditeljstvo, ali same po sebi nisu dovoljne da obrate trend. 

"Jedne godine je moralo da se desi da bude ispod 60.000 i to je 2025. godina. Kada budu konačni rezultati imaćemo malo više veba nego što je objavljeno, ali svakako nećemo preći 60.000", kaže Bjelobrk. 

Ona objašnjava da pad broja rođenih nije iznenađenje, i da su ovaki rezultati bili više nego izvesni. 

"Očekivali smo, to je naša realnost, prosto na osnovu nekih prethodnih demografskih kretanja, jer mi već od 1950. godine beležimo pad broja živorođenih na godišnjem nivou. Sve manje generacija se rađa i sve manje generacija posle određenog perioda ulazi u fertilni period. Nama se osnova za rađanje smanjuje”, rekla je ona. 

Šta je presudno za pad nataliteta? 

Na pitanje šta je presudno za smanjenje nataliteta, Bjelobrk ističe kombinaciju društvenih i bioloških faktora.  

"Društvo se menja, društvo je u tranziciji, sve više se odlučujemo na rađanje dece u tridesetim godinama, tad ko se odluči da sklopi brak ili vanbračnu zajednicu. Sve prosečne vrednosti koje se odnose na starost stanovanja su pomerene, ali biološke granice nisu pomerene", kaže ona. 

Prema njenim rečima, država može uticati kroz mere populacione politike, ali one same po sebi nisu dovoljne.  

"Država je tu da kroz neke mere populacione politike proba da uskladi željeni broj dece i taj broj dece koji statistika trenutno registruje. Ona svojim merama omogućava ljudima da se možda lakše odluče da postanu roditelji, da postanu roditelji većeg broja dece i da prosto bude podrška roditeljima u celom periodu odgajanja dece", navodi. 

profimedia

Bjelobrk ističe da je i praksa poslodavaca važna, jer on roditeljima može da olakša roditeljski život. 

"Ako poslodavac vodi računa o svom zaposlenom, pogotovo o zaposlenom roditelju, to može doprineti odluci da se rodi treće ili četvrto dete. Finansijske mere same po sebi nisu dovoljne, ali mogu biti dobrodošle, pogotovo u početnom periodu”, kaže ona. 

Bračne i vanbračne zajednice i njihov uticaj 

Bjelobrk navodi i da statistika takođe beleži promene u bračnim i vanbračnim zajednicama.  

"Pre pet do 10 godina udeo dece rođene van braka iznosio je 25 odsto. Danas je taj procenat 31 i ima tendenciju da se poveća. Znači, svako treće dete je rođeno van braka, tako da brak više ne može biti okvir za praćenje živorođenja”, rekla je. 

Takođe, kako dodaje, na pad broja živorođenih utiče i smanjenje broja sklopljenih brakova.  

"U devedesetim godinama imali smo približno 62.000 sklopljenih brakova na godišnjem nivou, a danas imamo 30.000. Razvodi nisu značajnije porasli, oko 10.400 razvedenih brakova je sada, što je slično kao tada. Samo se smanjio broj sklopljenih brakova, pa je problem vidljiviji”, rekla je Bjelobrk. 

Pancake Pictures / ImageSource / Profimedia

Kako kaže na demografski pad dodatno pojačavaju migracije. 

"Na i ovako smanjen kontingent mladih koji su u fertilnom periodu negativno utiče i emigraciona komponenta njihovog odlaska. Sada je samo bitno da vidimo koliko njih odlaze i koliko dugo ostaju u inostranstvu, i da li formiraju porodice negde“, objašnjava Bjelobrk. 

Razlike između urbanih i ruralnih sredina, kako je objasnila, takođe utiču na natalitet.  

"U gradovima se 2024. godine rodilo 66 odsto ukupnog broja živorođenih, dok ostala naselja imaju manji potencijal za rađanje, veća je prosečna starost, ali majke su mlađe kada se odlučuju na prvo dete. Ostala naselja nemaju potencijal za vidljive rezultate primene mera populacione politike, jer je broj mladih tamo manji”, navodi Bjelobrk. 

Bjelobrk dodaje da je pad broja umrlih blago pozitivna pojava, verovatno posledica kompenzacije nakon pandemije koronavirusa.  

“Te godine 2020. godine imali smo veliku smrtnost, približili smo se skoro 140.000 umrlih, tako da u narednim godinama imamo manje umrlih. To može dovesti do malo manje negativnog prirodnog priraštaja kada objavimo konačne rezultate”, rekla je. 

profimedia

Prema prvim podacima, međunarodne i unutrašnje migracije dodatno oblikuju demografsku sliku.  

"Beogradski region i Vojvodina imaju pozitivan migracioni saldo, dok region južne i istočne Srbije i Šumadije i zapadne Srbije imaju negativan, što znači da odatle stanovništvo odlazi. Svaki peti stanovnik Srbije danas je stariji od 65 godina, a u istočnoj i južnoj Srbiji to je svaki četvrti“, ističe Bjelobrk. 

Kako je ocenila, za pad nataliteta u Srbiji odgovorni složeni i međusobno povezani faktori – društvene promene, migracije, kasnije osnivanje porodice i demografska struktura. Mere populacione politike i podrška roditeljima mogu pomoći, ali promene neće biti trenutne. 

"Kada se sačeka i analizira podatke za 2026. godinu, moći ćemo preciznije da sagledamo u kom pravcu i kojom brzinom se razvija demografska slika Srbije“, zaključuje Bjelobrk. 

Kompletno gostovanje i detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.