Smrt deteta nakon operacije krajnika otvorila niz teških pitanja: Bolnica u Čačku pod nadzorom, direktor podneo ostavku

Vršilac dužnosti direktora Opšte bolnice Čačak Dejan Dabić podneo je ostavku nakon što je četvorogodišnja devojčica preminula posle operacije trećeg krajnika, saopštilo je Ministarstvo zdravlja, navodeći da je u toj zdravstvenoj ustanovi u toku spoljašnji stručni nadzor koji sprovode eminentni lekari profesori, te da će svi rezultati biti dostupni porodici preminule devojčice i široj javnosti.

Smrt deteta, koje je prema rečima roditelja potpuno zdravo došlo na, kako navode, rutinsku operaciju, potresla je Čačak i pokrenula proteste građana. Sudski veštak Momčilo Jakovljević za Euronews Srbija ističe da je neophodno sačekati završetak obdukcije i uzdržati se od bilo kakvih nagađanja, u trenutku kada se u javnosti otvara i pitanje da li se bilo koja hirurška intervencija uopšte može smatrati rutinskom i koliko je na sudu moguće dokazati eventualnu grešku lekara.

"Rutinska operacija se obično definiše kao zahvat koji kratko traje i u praksi retko izaziva komplikacije. Međutim, nijedna operacija nije u potpunosti rutinska - čak i vađenje zuba na donjoj vilici može dovesti do ozbiljnih komplikacija. Sve hirurške intervencije nose određeni rizik i zahtevaju maksimalan oprez i pažnju. Kada je reč o konkretnom slučaju, važno je utvrditi da li je sve urađeno u skladu sa pravilima struke. Osnovno medicinsko znanje nalaže da se operacija ne sme izvoditi ukoliko postoji infekcija ili ukoliko brisevi nisu uredni. Takođe, od presudnog značaja je kompletna preoperativna procena zdravstvenog stanja pacijenta - uključujući eventualne respiratorne tegobe, poput astme ili ranijih problema sa disanjem. Sve su to standardne procedure i deo osnovnih medicinskih principa koji moraju biti ispoštovani pre svake hirurške intervencije", kaže Jakovljević.

Porodica preminulog pacijenta, ili sam pacijent u slučajevima kada je to moguće, treba da iskoristi sva pravna sredstva koja im stoje na raspolaganju, a pre svega da bez odlaganja podnesu zahtev za uvid u kompletnu medicinsku dokumentaciju, kaže advokat Mladen Stiković.

"U prvim momentima nakon događaja može doći do pokušaja izmene medicinske dokumentacije od strane zdravstvenih radnika. Dokumentacija se vodi i u pisanoj i u elektronskoj formi, a svaka izmena u elektronskom sistemu ostavlja takozvani digitalni trag, koji se kasnije u postupku može utvrditi veštačenjem informatičke struke", objašnjava advokat.

Stiković navodi da postoji više vrsta postupaka koje je moguće pokrenuti u ovakvim situacijama -prekršajni, disciplinski, parnični postupak radi naknade štete, kao i krivični postupak, koji predstavlja najstrožu i poslednju meru zaštite u tragičnim slučajevima.

Krivični zakonik Srbije, dodaje on, prepoznaje krivično delo nesavesnog pružanja lekarske pomoći. To delo postoji ukoliko lekar očigledno primeni nepodobno sredstvo ili način lečenja, ne pridržava se propisanih higijenskih mera ili na drugi način postupa nesavesno, čime dovede do pogoršanja zdravstvenog stanja ili teških posledica po pacijenta.