Istoričar: Sretenje spaja dve tradicije važne za srpski narod i državnost Srbije koje su aktuelne i danas
Komentari
14/02/2026
-09:40
Sretenje spaja dve tradicije važne za srpski narod i državnost Srbije koje su aktuelne i danas, izjavio je istoričar Momčilo Pavlović i ukazao da se radi o borbi za slobodu i ujedinjenje Srba i za uređenost države koja bi trebalo da brani stečenu slobodu.
Pavlović navodi da su se na Sretenje 1804. i 1835. godine desila dva važna događaja za istoriju Srbije i istoriju državnosti Srbije i podseća da je 1804. u Orašcu doneta odluka o buni na dahije, odnosno Prvom srpskom ustanku, a 31 godinu kasnije je knjaz Miloš Obrenović usvojio i narodu "darovao" ustav koji je sadržao osnovna ljudska prava i proklamovano uređenje autonomne Kneževine Srbije.
"U ta dva datuma spojene su dve tradicije srpskog naroda koje su aktuelne i danas. To je borba za slobodu, oslobođenje i ujedinjenje Srba. Druga, kada se ta sloboda stekne, izvojuje, onda je potrebno urediti tu državu i napraviti ustav koji će da brani te slobode stečene i ljudska prava od samovolje gospodara, vladara, monarha", naveo je Pavlović.
Istorijski posmatrano, podseća Pavlović, Srbija u trenutku donošenja Sretenjskog ustava nije bila nezavisna država, već vazalna kneževina, ali imala je svoju autonomnu upravu.
S druge strane, dodaje Pavlović, Srbija pokazuje da u tom trenutku bez ikakvih problema može da usvoji sve evropske vrednosti koje su postojale u Francuskoj posle revolucije ili u Belgiji.
"I Dimitrije Davidović, taj ustavopisac, on je prepisao, prilagodio te norme koje su tada važile, na srpsko društvo", naveo je Pavlović i dodao da je ipak knez Miloš morao da i pored javne objave taj ustav ukine, odnosno da Srbija ipak prihvati da joj Osmansko carstvo podari ustav.
Osmanskom carstvu je bilo potrebno tri godine da sastavi ustav te je tako, kako dodaje Pavlović, 1838. godine proglašen, odnosno pročitan taj hatišerif.
Povezane vesti
"U Srbiji je to poznato kao turski ustav koji je trajao gotovo 30 godina", dodaje Pavlović i govoreći o okolnostima koje su dovele do brzog ukidanja Sretenjskog ustava, kaže da se Miloševa vladavina gotovo ni u čemu nije razlikovala od vladavine Turaka.
"Samovolja, obest, gramzivost, Miloš je jedan od najbogatijih ljudi gotovo na Balkanu, priča se da je pozamljivo novac sultanu, poznata je njegova 'politika kese', bukvalno podmićivanja turskih činovnika, uprave, pa do samog sultana. Ali kada su se Srbi oslobodili i uspostavili svoju upravu, javili su se i drugi, viđeniji ljudi, bogatiji trgovci. I u čitavoj seriji buna oni su želeli da ograniče Miloševu samovolju i Miloševu vlast", naveo je Pavlović.
profimedia
Bunu koja je izbila 1835. godine predvodio je Mileta Radojković, ugledni i bogati knez, a sa svojim pristalicama krenuo je direktno na Kragujevac, Miloševu prestonicu.
"Da ne bi došlo do sukoba, prolivanja krvi, Miloš je popustio i postoji ta njegova čuvena izjava da je kriv i on, da su krivi i oni i da treba da se izmire i da vladaju po ustavu. Miloš je bio vešt pregovarač i on je uspeo da jednu narodnu bunu, jednu bunu koja je mogla da eskalira u veliki unutrašnji sukob, amortizuje na način da podari ustav. I onda je on, kada je taj ustav usvojen, dobio pohvale, darove, a Mileta Radojković je postavljen na neke važne funkcije. Miloš je tada još jednom pokazao veštinu upravljanja - nije patriotizam samo ginuti, boriti se, nego je patriotizam i umeće pregovaranja u najboljem interesu naroda i države", ispričao je Pavlović.
Naglasio je da je Srbija, od svih balkanskih naroda, prva koja je donela ustav i da je, bez obzira što nije bila suverena, praktično stanje bilo takvo da je mogla da uređuje svoje sopstvene unutrašnje odnose.
Pavlović ističe i da je Sretenjski ustav važan zbog toga što je definisao strukturu vlasti.
"Prvi put, a i do dana današnjeg je to aktuelno. Postoje zakonodavna, izvršna i sudska vlast. Koliko su te vlasti sinhronizovane i onda i danas, toliko je Srbija uspešna i stabilna država. Čim dolazi do sukoba između tih vlasti, rađa se politička kriza", naveo je.
Povezane vesti
Povlačeći paralelu Srbije danas i u 19. veku, Pavlović naglašava da je i onda, kao i danas, Srbija evropska zemlja.
Navodeći da prava mera poređenja nije šta je bilo pre, a šta posle po istorijskoj vertikali, nego po horizontali, Pavlović je kazao da je Srbija stara evropska zemlja koja deli evropske vrednosti.
"Kada pogledamo ostale balkanske narode 1835. vidimo gde je Srbija. Knez Miloš nije imao nikakvih predrasuda, uzimao je pismenije Srbe koje je čak i potpomagao i školovao, a koji su živeli na prostoru Ugarske i koji su školovani na tim stranim univerzitetima. I oni su dolazili, on ih je plaćao, dolazili su da urede Srbiju prema tim evropskim vrednostima", naveo je Pavlović.
Tanjug Video
Međutim, kako je dodao, jedno su evropske vrednosti, Evropa, a drugo su savezi, unije.
"Prava mera su narod i države", navodi Pavlović i dodaje da ne vidi nijedan razlog da Srbija ne primeni sve evropske zakone, merila.
Ipak, Pavlović ukazuje da je to dvostrani odnos.
"Srbija danas jeste na putu ka EU i to od posle 2000. godine, ali Srbija ima ključni problem jer se ne tretira kao suverena država u međunarodno priznatim granicama, pa čak i te rezolucije koje su usvojene u Ujedinjenim nacijama, Srbiju stavljaju u neravnopravan položaj", istakao je.
Pavlović dodaje da je potrebno da, ukoliko EU zaista želi da pomogne i da čitav Balkan pacifikuje, sve "državice nastale na razvalinama velike jugoslovenske države", pod istim uslovima i u istom trenutku integriše.
Smatra da bi na taj način na Balkanu "vladao" mir i da bi čitav prostor bio pacifikovan, a granice koje su inače večni problem na Balkanu, bi bile relativizovane.
"Tada ne bi Kurti donosio zakon o strancima, nego bi važili evropski zakoni", dodao je Pavlović.
Međutim, primećuje da je realnost sasvim drugačija i navodeći da istorija nikada ne miruje, kaže da ne možemo predvideti ni sutrašnji dan.
Pavlović dodaje da bi Srbija u ovom trenutku, u međunarodnoj zajednici trebalo da traži bezbednosne garancije.
"Srbija treba da postavi ta pitanja Evropi, NATO-u i da zatraži bezbednosne garancije ako i ko želi da ih da", poručio je Pavlović.
Komentari (0)