Između notifikacije i usamljenosti: Komuniciramo brže i češće nego ikada, ali šta takvoj interakciji nedostaje?
Komentari15/02/2026
-12:33
Tehnologija nam je obećavala svet bez granica, ali nam je usput donela novu vrstu tišine - onu digitalnu. Danas komuniciramo brže i češće nego ikada, ali toj komunikaciji često nedostaju emocije.
Veliki broj građana ne može da zamisli svoju svakodnevicu bez društvenih mreža i mobilnih telefona. Za neke je to potreba da završe obaveze. Stručnjaci, međutim, upozoravaju da digitalni svet, telefon i društvene mreže mogu negativno da utiču na nas i na odnose koje gradimo.
"Šta je suština, to je da su naši neurološki procesi koji su povezani sa komunikacijom podrazumevaju jedan živi fidbek, znači mimiku, zvuk, glas, pokret, interakciju između dve osobe. Iako mi toga nismo svesni, u stvari 90 odsto naše komunikacije uopšte nije u razmeni reči. Reči jesu jedna bitna stvar, ali su potpuno marginalne koliko je u odnosu na tu neku dimenziju neverbalnu u kojoj se nalazi i ono što je veoma, veoma važan element komunikacije, a to je uspostavljanje relacije ili međuljudskog odnosa", rekao je komunikolog Radoje Cerović.
Cerović dalje naglašava da je mnogo važno da što ranije ostvarimo socijalnu interakciju uživo.
"Nije samo važno zbog komunikacije, nego je važno i zbog jednog seta aspekata koji je sa komunikacijom striktno povezan, a to je upravljanje emocijama. Upravljanje emocijama u socijalnom kontekstu je prava umetnost, ono što zovemo emocionalna inteligencija. Nažalost, verujemo da u ovom trenutku neki od faktora, verovatno tehnoloških, nije isključeno da postoji neki drugi, utiču na mlade generacije da su takve neke sposobnosti ozbiljno umanjene", dodao je.
Kada se veliki deo komunikacije premesti na ekran, postavlja se pitanje kako to utiče na naše emocije i raspoloženje.
"Prvo konstantno korišćenje društvenih mreža, sve ove elektronike, zašto doprinosi povećanju anksioznosti, dosta se i mladi međusobno upoređuju, upoređuju se naravno i stariji, nekako samim tim se smanjuje njihovo samopoštovanje, samopouzdanje, motivaciju, onda konstantno korišćenje dovodi do pada, kao što smo rekli, koncentracije i pažnje, a onda sve to zajedno dovodi do iracionalnih uverenja i strahova. Čak i sve one dezinformacije koje pročitamo, onda zajednički dovode do pojma anksioznosti", navela je Stela Burzanović, psihološkinja.
Povezane vesti
Telefon nam omogućava stalni kontakt, ali taj kontakt nije isto što i neposredna komunikacija koja bi trebalo da ima primat zbog zdravlja ličnosti.
Komentari (0)