Da li se samo 8. marta setimo ravnopravnosti i da li žene imaju jednake šanse u preduzetništvu i nauci

Osmog marta na Dan žena uvek je prilika da se priča o položaju ženske populacije u Srbiji danas. Postavlja se pitanje da li žene imaju jednake šanse u oblastima kao što su preduzetništvo ili nauka i da li se samo 8. marta setimo potrebe za ravnopravnošću. Sagovornice Euronews Srbija govorile su o tome kako su one uspele u karijeri, jedna u oblasti korporativnog prava i druga u oblasti nauke, kako i tome kako se postaje uspešna žena.

Marija Tasić iz Saveta za male biznise NALED-a kaže da je tokom njene karijere bilo dosta uspona i padova, da je za svaki uspeh imala podršku i same porodice i da je imala sreću da radi sa fantastičnim timom.

"Nismo imali toliko mnogo prilika kao što sada imamo. To su bile neke 90-te, 2.000-te godine kada nije bilo ni mnogo u firmi, niti bilo šta od projekata, programa. Imala sam mogućnost kao diplomirani pravnik da radim najpre u sudu, nakon toga, početkom 2000. pozvana sam da budem konsultant u jednoj manjoj brokerskoj kući, napredovala do generalnog direktora. Nakon toga sam bila pozvana da pređem u najveću brokersku kuću u Srbiji, bila izvršni direktor i posle toga, kada je usledila i ona kriza i prestala potreba za privatizacijom, vratila sam se svom osnovnom zanimanju, odnosno pravu i pravnom konsaltingu i osnovala svoju advokatsku kancelariju", rekla je Tasić.

Ona je dodala da posluje 18 godina i da sve sada zvuči jednostavno, ali da tu bilo dosta uspona i padova.

Euronews Srbija

"I kao i kod svake žene koja želi da ima i porodicu i karijeru, dosta tog work-life balansa, odnosno, disbalansa, što bi se reklo. I naravno, za svaki uspeh koji sam imala, morala sam da imam podršku i same porodice, to je neophodno. I imala sam sreće da imam fantastičan tim kojim sam okružena", rekla je ona. 

Tasić kaže da su s vremenom imali više žena u advokatskoj kancelariji, pa su morali da paze na ravnopravnost i da imaju najmanje 30 odsto muškaraca.

Direktorka Inovacionog centra Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu Milica Đurić navodi da u karijeri nije imala probleme zbog toga što je žensko, ali da je svakako karakter koji se uvek borio za ono u šta veruje. 

"Jedna zanimljivost koja takođe možda opisuje to. Ja sam upisala ETF, koji je tada još uvek pretežno muški fakultet. Međutim, za temu za diplomski rad sam odabrala da radim analizu kako žene hodaju na štiklama i da napravimo prvi uređaj koji se bavi time, da bi se zaista pomoglo da žene koje žele da budu lepe, elegantne, a takođe imaju profesije koje zahtevaju da vi budete na visokoj potpetici, da vidimo kako se može omogućiti da to bude bez bola i da to bude zaista ergonomski, da zadovoljava različite uslove. To je bilo tada poprilično buntovno za naš fakultet", ispričala je ona.

Đurić kaže da je tema je bila uspešna, a da se od toga izrodio njen doktorat koji je iz te analize hoda koji je bio namenjen ženama, prešao u nešto što je analiza hoda za pacijente koji imaju neurološke probleme i koji imaju probleme nakon moždanog udara.

To je, naglašava ona, jedan tipičan primer kada počnete sa nečem što je ženski motivisana tema, ali onda krenete da razmišljate kako to može da doprinese društvu i čovečanstvu.

Euronews Srbija

"Mislim da je to upravo ono što je takođe važno da naglasimo kada pričamo danas o uspešnim ženama, kada pričamo o ženama koji su motivisane, jeste taj deo koliko moramo da damo veliku vidljivost i priznanje ženama koje se bore ne samo za žene i ženska prava, nego da svojim radom doprinesu ljudima i društvu", napomenula je ona. 

Kakav je položaj žena danas u preduzetništvu i nauci

Tasić navodi da je za žene u oblasti kojom se ona bavi danas svakako bolja situacija, ali da je tema o položaju žena kompleksna.

"Mi u ovom trenutku ne pričamo o različitim, na primer, seksualnim diskriminacijama žena na poslu, niti pričamo često o ženama kao žrtvama nasilja. Sada to dižemo na jedan drugi nivo i razgovaramo o tome da li žene imaju podjednak pristup finansijama, da li žene imaju podjednaku podršku i da li na sistemski način imaju podršku u državi. Što se tiče Srbije, Srbije je izdvojila mnogobrojne programe vezano za preduzetnice koji su namenjeni isključivo preduzetnicama i uopšte ženskom biznisu, tako da imamo jednu vrstu pozitivne diskriminacije. Kada žene žele da pribave sredstva za svoj biznis, mogu se obratiti, postoje konkursi kako kod Fonda za razvoj, tako i kod Ministarstva privrede i tu smo neke stvari razrešili", rekla je ona.

Tasić, međutim, naglašava da postoji jedan veliki problem, a to je status žena-preduzetnica kao trudnica i porodilja u vezi sa trudničkim porodiljskim odsustvom i odsustvom radi nege deteta.

Ona kaže da je to veliki problem zato što se u Srbiji ženama-preduzetnicama koje plaćaju poraze i doprinose ne omogućava da koriste ravnopravno kao druge zaposlene žene trudničko i porodiljsko bolovanje, već moraju da privremeno zamrznu firmu i da prestanu da rade.

Ona je navela da će se to najbolje primetiti na primeru frizerke, koja ukoliko želi da ima dvoje ili troje deca.

"Ona bi morala dva ili tri puta da otkazuje lokal, da zatvara svoju radnju svoju i da izgubi mušterije. Znači, ovo je samo jedan primer, ali najilustrativniji", rekla je ona.

Tasić navodi da u sklopu Saveta za male biznise, čija je potpredsednica za žensko preduzetništvo u okviru NALED-a, adresiraju tu temu kako bi se na sistemski način omogućilo ženama-preduzetnicama da imaju ista prava kao i druge žene zaposlene kako u privatnom, tako i u državnom sektoru.

"Podsetila bih da ima 108.000 žena preduzetnica, što uopšte nije mali broj. To su žene koje su uglavnom vredne, preduzimljive i šteta je da im se ne omogući da imaju podjednako i karijeru, i posao, i porodicu", napomenula je ona. 

U Srbiji je 15.000 istraživača u naučnom sistemu, a više od polovine su žene.

Žurić navodi da je taj procenta 54 i 58 i da su žene u blagoj prednosti kada je reč o brojnosti u toj oblasti.

"I ovo je jedna specifičnost naše države u odnosu na Evropu. U Evropi, ako gledamo na Evropsku uniju, standard je, recimo, 35 odsto žena u nauci", rekla je ona. 

Ona je, međutim, da pre nego što se obradujemo tom podatku, navela da bi skrenula pažnju na to da te podatke treba analizirati i utvrditi zbog čega je to tako.

Prema njenim rečima, postoji više faktora koji utiču na tu statistiku, a jedna od njih je, nažalost, i to da je nauka slabije plaćena od industrije svuda u svetu, tako i Srbiji.

Euronews Srbija

"Ali kod nas je tu malo veći jaz i prosto primećeno je da muškarci sa razvojem naučne karijere i neke svoje karijere brže i češće prelaze u industriju koja je ekonomski primamljiviji sektor, dok žene češće biraju iz različitih i porodičnih razloga i kulturoloških, a i te želje da se doprinese nečemu plemenitom, da ostaju u nauci koja je relativno stabilniji i kreativni poslodavac u odnosu na industriju. Tako da moramo se i na to osvrnuti kada pričamo o statistikama, ali svakako lepo je da imamo taj broj žena", rekla je ona.

Đurić kaže u statistici kada pogledamo konkurse koji su kompetitivni za finansiranje nauke, ono što je važno to je da su žene rukovodioci na 55 odsto projekata.

"To je izuzetno važno. Ne samo da imamo žene u nauci, nego imamo žene koje vode timove,  koordinišu projekte, koje su te koje definišu teme kojima će se naša nauka baviti. I to je ono što je meni najznačajniji podatak", rekla je ona. 

Kako se danas postaje uspešna žena

O tome kako se postaje uspešna žena u Srbiji, Tasić navodi da se od žene danas očekuje da bude i puna znanja, i da lepo izgleda, da može dobro da se predstavi, da bude dobro povezana i da ima odličan work-life balans.

"Da bi žena mogla da ostvari sve ono što je imanentno njoj, a to je i porodica, odnosno rađenje i karijera, ukoliko je ambiciozna i to želi, ona mora da ima sistemsku podršku. Donekle zavisi od nas, od žena, od mlađih žena, njihovog povezivanja, udruživanja, ali  odnekle zavisi od same države. Ja bih se ovde takođe nadovezala na neke statistike i rekla, recimo, da je i naša država jedna od retkih koja ima rodno odgovorno budžetiranje. Znači, jedna od sedam država u EU koja je to uvela", navela je Tasić.

Ona kaže da to znači da kada budžetira i troši sredstva države, mora pažljivo da vodi računa o kategorijama na koje troši.

Tako, dodaje ona, postoje konkursi samo za žene.

"Međutim, treba proveriti da li su i svi drugi konkursi, kog su obima i da li i u njima ima dovoljno zastupljenih žena. Često mlađe žene kreću i osnivaju i start-ape, I tu imamo katapult, imamo Fond za inovacionu delatnost i druge, institute fondove, venture capital fondove koji distribuiraju novac a koji je uostalom i državni. Možda bi trebalo, baš da bismo ojačali žene i njihov pristup kapitalu, odrediti neku kvotu da tu najmanje bude, na primer, 30 odsto opredeljeno za ženske ili pretežno ženske startupe ili startape koje vode žene, tako da bismo im omogućili da brže dođu do tih svih rezultata", rekla je Tasić.

Kada je reč o zastupljenosti žena u nauci i njihovoj zainteresovanosti za tehničke nauke, ti podaci su malo drugačiji kada je u pitanju ekspanzija veštačke inteligencije.

"Kada su u pitanju tehnologije, IT sektor i posebno veštočka inteligencija, tu su podaci ipak nešto. Kod nas u Srbiji, recimo da 35 odsto stručnjaka u IT sektoru i inženjerskim strukama su žene, što je opet malo bolje u odnosu na Evropu, gde je to do 30 odsto", navela je Đurić. 

Više o ovoj temi možete pogledati u video prilogu iznad teksta.