"Neke ne zanima ono što su upisali, a roditelji ih opravdaju": Ko postavlja granice srednjoškolcima?

Beogradski srednjoškolci su na polugodištu u proseku imali čak do 100 izostanaka, pokazalo je istraživanje Foruma srednjih stručnih škola. Đaci često imaju podršku roditelja koji pravdaju njihovu odluku da ne idu na časove. Profesori kažu da se mnogi učenici starijih razreda ponašaju kao da su na fakultetu: nauče lekcije, odgovaraju, pa ih opet nema do sledećeg ispitivanja. 

Neki izostaju jer izbegavaju odgovaranje i pismene zadatke, drugi ne dolaze da ne bi pokvarili ocene, treći zato što im je u školi dosadno. Najviše izostanaka imaju maturanti.   

Luka Arsić je učenik Tehničke škole na Novom Beogradu i kaže da zapravo postoje brojni razlozi zbog čega njegovi vršnjaci odsustvuju sa nastave. 

"Jedan od razloga izostanka jeste pripremna nastava za fakultete, gde učenici izostaju iz škole zbog tih časova kako bi upali na budžet”, navodi on. 

I Anastasija Hrnetić, učenica ove škole, navodi da mnoge od njih ne zanimaju smerovi koji su upisali, pa samim tim i interesovanje da slušaju o stručnim predmetima.  

"Dosta njih ne zanima ova škola, taj smer što su upisali. Postali su toliko lenji da idu u školu i onda ostanu kod kuće. Mama im nađe opravdanje i tako, uglavnom sve prolazi”, navela je. 

Školski psiholozi ukazuju da je problem evidentno veliki jer škola gubi poziciju koju je ranije imala i to najpre u očima roditelja. Psiholog Tehničke škole Novi Beograd Tijana Sovilj kaže da onda deca stav prema školi formiraju u odnosu na stav mame i tate. 

"Imamo onu kategoriju previše popustljivih roditelja koji su spremni da odu po opravdanje detetu koje je ostalo kod kuće i igralo igrice i da ga bez trunke blama i srama donesu odeljenskom starešini. Imamo roditelje koji su u stanju da kažu uplatili smo letovanje jer je 15 dana u septembru jeftinije”, rekla je. 

Kako dodaje, vaspitanje i lični primer, ključni su. Ona dodaje da time što štite svoju decu, roditelji im čine medveđu uslugu. 

"Ono što deca podsvesno traže u ovom periodu je granica. Kada nema postavljenih granica, dete se pre gubi u psihološkom i socijalnom smislu nego kada su granice jasne i čvrste”, kaže ona.  

Stučnjaci upozoravaju i da je problem masovnog odsustva sa časova zapravo dublji - učenici školu doživljavaju kao prepreku, a ne kao priliku za učenje. Smatraju i da bez promene sistema i jačanja lične odgovornosti učenika, izostanci ostaju simptom mnogo ozbiljnijeg problema u obrazovanju. Slažu se i da rešenje nije u strožim kaznama, već u promeni pristupa nastavi i jasnijem povezivanju znanja sa realnim životom i budućim zanimanjima.  

Šta su o ovoj temi rekli Milorad Antić iz Foruma srednjih škola i nastavnik matematike koji je i jedan od 50 najboljih predavača na svetu Andreja Pavlović, pročitajte detaljnije u posebnom tekstu.