Odsustvo sa časova kao simptom? Ko je odgovoran za masovno izostajanje srednjoškolaca sa nastave
Komentari17/03/2026
-17:32
Masovno izostajanje sa nastave među beogradskim srednjoškolcima, sve više otvara pitanje svrhe obrazovanja i odnosa učenika prema školi. Sagovornici Euronews Srbija upozoravaju da je problem dublji - učenici školu doživljavaju kao prepreku, a ne kao priliku za učenje. Kako dodaju, nastavnici i roditelji, često nesvesno, dodatno podstiču takvo ponašanje tolerisanjem izostanaka i fokusom na ocene.
Sagovornici takođe ocenjuju i da bez promene sistema i jačanja lične odgovornosti učenika, izostanci ostaju simptom mnogo ozbiljnijeg problema u obrazovanju. Slažu se i da rešenje nije u strožim kaznama, već u promeni pristupa nastavi i jasnijem povezivanju znanja sa realnim životom i budućim zanimanjima. U suprotnom, upozoravaju, izostanci će ostati svakodnevica, a škola sve više gubiti svoju osnovnu ulogu.
Milorad Antić iz Foruma srednjih škola ukazuje u razgovoru za Euronews Srbija na činjenicu da se Srbija po ovom problemu ne razlikuje previše kada su u pitanju evorpske zemlje.
"Mi ne izostavljamo u Evropu, izostaju i Nemci, Francuzi, takođe u velikom obimu, i Poljaci. Što se tiče naših maturanata, koji najviše izostaju, je i činjenica da imaju opširan nastavni program. Maturanti su već opredeljeni šta žele da studiraju i onda ciljano izostaju da bi se pripremali za prijemne ispite, iz matematike, fizike, hemije ili biologije. Na godišnjem nivou to ide i do 200 izostanaka", objašnjava on.
Euronews Srbija
Dodaje da deo učenika iz stručnih škola izostaje kako bi stekao više praktičnog znanja na radu kod poslodavaca, ali upozorava i na sistemske manjkavosti.
"Nemamo preciznu analizu zašto učenici izostaju i kako to rešiti. Moramo im približiti nastavu, povezati teoriju i praksu i učiniti je smislenijom”, kaže.
Antić smatra da je ključni problem i izostanak osećaja odgovornosti kod učenika.
Povezane vesti
"Učenik mora da zna da njegovo školovanje ima cenu i da je to investicija društva. Ako toga nema, onda nema ni svesti zašto je važno da dolazi na nastavu“, ističe on.
Sa druge strane, nastavnik matematike i jedan od 50 najboljih predavača na svetu Andraja Pavlović upozorava da su izostanci samo "simptom jednog ozbiljnijeg problema".
"Učenici često ne razumeju čemu škola služi. Doživljavaju je kao prepreku koju treba savladati uz što manje truda, pa prave taktike kako da izbegnu obaveze“, objašnjava Pavlović.
Kako dodaje, postalo je više nego očigledno, da se testovi izbegavaju.
"Ja to nazivam “kontrolnitis”. To je ovaj virus, kada je kontrolni i vi kada uđete u odeljenje vidite da imate 8-10 izostanaka kada znate to. Ja odmah pitam da danas neki test”, rekao je.
Ocena kao vid "preživljavanja", a ne merilo znanja
Pavlović dodaje da đaci sve češće uče "da bi preživeli kontrolni", a ne da bi stekli znanje. Pavlović ukazuje i na ulogu roditelja u ovom problemu.
"Iz najbolje namere, roditelji često previše štite decu i pravdaju izostanke. Tako im ne pomažu da razviju odgovornost i otpornost na pritisak, već ih uče da se problemi mogu zaobići“, kaže on.
Povezane vesti
Kao posledicu, navodi, učenici razvijaju obrasce ponašanja u kojima je izbegavanje lakši izbor od suočavanja sa obavezama.
"Učenici uopšte ne razumeju čemu njima škola služi. I zašto ona postoji. I kakva je uloga škole u njihovim životima. Mislim da oni vide školu kao neku vrstu prepreke koju moraju da pređu i onda prave taktike. Imam utisak da oni misle da su oni u učionici zbog mene i da je čas matematike moj čas matematike a ne njihov čas matematike. Mi svi smo upravo tu zbog njih, to mora da shvate”, dodaje.
Kaže da je važno da znaju da oni to znaje u školi dobijaju besplatno, a to se retko dešava u životu.
Euronews Srbija
Povezane vesti
"Nije to samo znaje matematike, već tu su i saveti, uputstva, to je lepa reč, to je emocija koju im dajemo, to je upravljanje njihovim kako bi stigli do nekog dobrog cilja tako da osnova problema je da đaci ne razumeju slu i tu je sad sistem, tu su sad svi krivi", kaže.
"Predavač je dužan da postavi da predmet ne postoji samo zbog ranog ustajanja"
Naglašava da je i pedagoški pristup nastavnika jako važan, jer nastavnik je taj koji treba da predmet približi detetu.
"Ukoliko dete ne razume čemu mu služi matematika, to je i moj problem. Ja dajem sve od sebe i mnogo više od toga da pokušam da nekako postavimo neke stvari da zaista ne samo matematika, nego neki drugi predmeti, ne postoje u njihovim životima samo zbog toga da oni moraju da ustanu rano ili da bi na kraju krajeva dobili ocenu”, objasnio je Pavlović.
Antić kaže da lična odgovornost mora da postoji, i da ona raste sa godinama deteta.
"Ono što ne valja kod nas, što nismo razvili, ličnu odgovornost učenika, taj đak, nije da ne košta. Recimo, vam učenik u srednjoj stručnoj školi vredi 1500-600 evrama, u muzičkim školama čak preko 2.000 evra, u gimnazijama preko 1.000”, kaže on.
Detaljnije o ovoj temi pogledajte u videu koji se nalazi iznad teksta.
Komentari (0)