Proleće kalendarski tu, ali snega na putevima ima i dalje - koje gume su zapravo sada bezbednije za vožnju?

Iako 1. april označava kraj zakonske obaveze korišćenja zimskih guma, promenljivo vreme ove godine unosi dilemu među vozače - da li je pravi trenutak za zamenu pneumatika. Dok vulkanizeri beleže umeren početak sezone i očekuju veće gužve tek sa porastom temperatura, stručnjaci upozoravaju da bezbednost mora biti na prvom mestu. Preporuka je da se zimske gume zadrže sve dok su temperature niske i postoji rizik od snega i poledice, bez obzira na kalendar. 

Vulkanizer Aleksandar Marinković kaže u razgovoru za Euronews Srbija da građani jesu počeli da zakazuju svoje termine za promenu guma, ali navodi da još uvek nema velike gužve. 

Iako se često može čuti preporuka da se gume menjaju kada temperatura pređe sedam stepeni, Marinković ističe da je ključni faktor ipak stanje na putu. 

"Čim temperatura ne pada ispod nule, nema snega i leda na kolovozu, slobodno mogu da krenu sa zamenom", objašnjava on, dodajući da vozači u gradskim uslovima već sada mogu bez bojazni da pređu na letnje pneumatike. 

Za one koji planiraju putovanja u planinske krajeve, savet je nešto drugačiji. 

"Svi koji idu na planine mogu da sačekaju sledeću nedelju, dok oni koji su u gradu mogu već ove nedelje da menjaju", kaže Marinković, uz napomenu da se u narednom periodu očekuje značajan porast temperatura, što će verovatno dovesti i do većih gužvi u vulkanizerskim radnjama. 

Jedno od ključnih pitanja za vozače jeste i cena ove usluge. Prema njegovim rečima, zamena pneumatika traje relativno kratko.  

"Otprilike traje od pola sata do sat vremena", navodi Marinković.  

Kada je reč o troškovima, cena se kreće "oko 3.000 dinara pa naviše, u zavisnosti od veličine točka". 

Međutim, sama zamena guma nije jedini važan korak. Marinković posebno naglašava značaj balansiranja, koje mnogi vozači zanemaruju.  

"To je jako bitno - povećava udobnost u vožnji, smanjuje habanje vozila i vibracije", objašnjava on. 

Savremene mašine danas omogućavaju i detaljnu proveru stanja pneumatika i felni, uključujući otkrivanje eventualnih deformacija ili oštećenja. 

"Ova mašina simulira put, pritiska gumu težinom od 500 kilograma i utvrđuje da li postoji neko oštećenje", dodaje Marinković, ističući da ovakve provere direktno utiču na bezbednost vozača. 

Za mnoge građane koji nemaju adekvatan prostor za skladištenje, rešenje nude vulkanizerske radnje kroz takozvani "hotel za gume".  

"To se dodatno naplaćuje, mesečno oko 400 do 600 dinara za četiri gume ili točka", precizira on. 

Kada je reč o samim pneumaticima, važno je obratiti pažnju na njihovu istrošenost i starost.  

“Letnje gume imaju granicu potrošnje na 2 milimetra, ali bih preporučio da se menjaju već na 4, isto kao zimske. Takođe, treba gledati DOT oznaku - gume starije od deset godina trebalo bi zameniti“, savetuje Marinković. 

Dotakao se i sve popularnijih univerzalnih guma, koje mnogi vozači biraju kao ekonomičnije rešenje. Kaže da je tu ključno pitanje na kojim deonicama vozač najviše saobraća. 

"Po gradu jesu u redu opcija, ali za vožnju van grada ipak treba imati odgovarajuće zimske gume. Gume nas drže na putu i to je nešto na čemu ne treba štedeti”, rekao je on. 

ABS: Apel vozačima da sačekaju sa zamenom guma

I iz ABS-a takođe apeluju na vozače da ne žure sa zamenom, jer trenutni vremenski uslovi, sa obilnim padavinama i temperaturom koja je i dalje niska, čine letnje gume nebezbednim izborom.  

"Letnji pneumatik na temperaturama ispod sedam stepeni gubi svoju elastičnost, što značajno produžava zaustavni put i smanjuje stabilnost vozila”, rekao je za Tanjug pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Mirko Koković.

Savet vozačima je i da sačekaju stabilizaciju vremena, naveo je Koković i istakao da "bezbednost nas i naše porodice nema cenu, a nekoliko dodatnih dana vožnje na zimskim pneumaticima neće oštetiti pneumatik onoliko koliko jedna greška na klizavom putu može da košta".

Sa ovim se slaže i pomoćnik direktora Agencije za bezbednost saobraćaja Veljko Ćučić navodeći da vremenski uslovi ne prate uvek kalendar.

"Budući da sada imamo promenljivo vreme, česte padavine, a u planinskim predelima i dalje sneg i poledicu, savetujemo vozače da što duže zadrže zimsku opremu na svojim vozilima", naglašava on. 

Kako objašnjava, ključ nije samo u zakonskim propisima, već i u karakteristikama samih pneumatika.

"Zimski pneumatici su konstruisani tako da imaju dublje kanale, koji sprečavaju zadržavanje vode i omogućavaju bolje prijanjanje, posebno pri temperaturama nižim od sedam stepeni", kaže Ćučić.

Čak, kako objašnjava, i kada je kolovoz suv, dodaje, zimske gume su sigurniji izbor u hladnijim uslovima.  S druge strane, dodaje, letnji pneumatici imaju potpuno drugačiju namenu.

"Oni su napravljeni za više temperature, otporniji su i koriste se kada imamo stabilne, tople vremenske uslove“, objašnjava sagovornik. 

Poseban akcenat stavlja i na opštu bezbednost u saobraćaju, koja ne zavisi isključivo od izbora guma.

"Moramo voditi računa o drugim učesnicima u saobraćaju, pripremiti vozilo, proveriti metlice brisača, obaviti redovne servise, posebno ako planiramo duža putovanja“, navodi Ćučić.

Dodaje i da je važno prilagoditi brzinu uslovima na putu, održavati bezbedno odstojanje i obratiti pažnju na smanjenu vidljivost zbog česte pojave magle. 

Na pitanje da li vozači mogu biti kažnjeni ukoliko nakon 1. aprila koriste letnje gume u slučaju lošeg vremena, odgovor je jasan - zakon je striktno definisan vremenski. Ipak, bezbednosne preporuke ostaju.

"Zakon jasno definiše period, ali preporuka je da i dalje koristimo zimsku opremu kako bismo bili spremni na iznenadne promene vremena i sačuvali bezbednost“, ističe Ćučić. 

Kada temperature porastu, zamena guma postaje neophodna, ali i tada postoji razlog za pravovremenu reakciju.

"Zimski pneumatici nisu prilagođeni za vožnju pri višim temperaturama, imaju manji koeficijent prianjanja, dok letnji omogućavaju bolji kontakt sa podlogom“, objašnjava on.

Razlika može biti drastična - "zaustavni put može biti i duplo duži u neadekvatnim uslovima“, upozorava. 

Govoreći o kaznama, Ćučić naglašava da novčani iznosi nisu najveći problem.

"Mnogo veća kazna je kada zbog nemarnosti dođe do saobraćajne nezgode, sa teškim posledicama po ljude i njihove porodice", upozorava.