"Oluja" 31 godinu kasnije: Presude ne odražavaju događaje na terenu - šta to znači za odnose u regionu
Komentari
Dodajte Euronews kao željeni izvor na Google-u
Početkom avgusta 1995. godine izvedena je hrvatska vojna operacija "Oluja“ protiv Republike Srpske Krajine (RSK), tokom koje je, prema podacima srpskih institucija, poginulo ili nestalo više od 1.900 osoba, dok je najmanje 220.000 Srba proterano. Državni sekretar u Ministarstvu za ljudska i manjinska prava Ivan Bošnjak izjavio je da su nakon operacije počinjeni brojni zločini, dok je novinar Dušan Stojaković ocenio da je zvanična pravda donela presude koje, kako je naveo, nemaju veze sa situacijom na terenu.
Stojaković je ocenio da zvanična pravda nije donela pravedne presude o "Oluji“, navodeći da one, prema njegovom mišljenju, nemaju veze sa stvarnim događajima na terenu.
"Iako je protiv hrvatskih generala, predvođenih najpoznatijim, Gotovinom, podignuta optužnica, iako im je presuđeno za ratne zločine, etničko čišćenje, nasilje, paljevine, ubistva, u žalbenom postupku ta presuda je poništena, zato što je postojala naredba Vlade Republike Srpske Krajine da se narod povuče" rekao je sagovornik.
Kako je rekao, kada se na jednom mestu nađe oko 200.000 ljudi, a na njih krene vojska od oko 150.000 vojnika, vlast nema mnogo izbora osim da pokuša da spase živote civila.
Euronews Srbija
Dodao je da se, čak i ako se prihvati takva argumentacija, postavlja pitanje zbog čega su izvršena ubistva i zašto su napadane izbegličke kolone.
"Kada mi, savremenici tih dana, umremo, ostaće nam samo knjige i ti fakti koji će pokazivati da je to jedna potpuno legitimna ilegalna operacija", podvukao je Stojaković.
Povezane vesti
Dodao je da je, kako kaže, nezamislivo to što je u potpunosti ignorisan javno dostupan video-zapis u kojem tadašnji hrvatski predsednik Franjo Tuđman govori o tome da Srbima treba zadati takav udarac da gotovo nestanu.
Istakao je da smatra neprihvatljivim to što pregovore Srbije sa Evropskom unijom uslovljava čovek koji se, kako tvrdi, ponosi fotografijama iz takve akcije.
"To je jedan jako težak trenutak i jedan baš poražavajući momenat", zaključio je on.
Bošnjak: Okretanje ka budućnosti, bez zaboravljanja prošlosti
Bošnjak je konstatovao da u kolektivnom sećanju Srba i Hrvata postoje različita viđenja 4. avgusta. Govoreći o tome, naveo je da je potrebno sagledati celu situaciju, uključujući zločine koji su se dešavali tokom akcije "Oluje", ali i sve što joj je prethodilo tokom 1994. i 1995. godine.
"Ona je sve vreme bila pod zaštitom Ujedinjenih nacija (Republika Srpska Krajina), a onda su usledili zločini posle "Oluje“. U selu Grubori ubijena je dvadesetina staraca, a jedinica koja je to počinila ove godine ponosno maršira u Parizu kao nekakva specijalna jedinica", rekao je Bošnjak.
Euronews Srbija
Dodao je da je možda došao trenutak da se "ta istorijska knjiga pomalo zatvori“ i da se svi okrenu budućnosti, ne zaboravljajući prošlost, ali ni dopuštajući da se ona ponovi.
Kao primer naveo je nedavnu posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića teritoriji Federacije BiH, gde je, kako je rekao, razgovarao sa građanima u Bugojnu, među kojima su bili i oni kojih se seća iz detinjstva, kao i ljudi koji su se tu doselili nakon ratnih sukoba.
Povezane vesti
Zaključio je da je vreme da se čitav naš prostor pomiri i da se, kako je naveo, bez obzira na sve epitete koje neko nosi, okrene budućnosti.
Ceo razgovor pogledajte u video klipu na početku teksta.
Komentari (0)