Granica između vlasništva i autorskog prava: Koja prava polažu umetnici na svoja prodata dela

Kada umetničko delo uđe u poslovni prostor, ono više nije samo deo enterijera, već i predmet različitih prava i obaveza koje često nisu dovoljno jasne. Kupovina umetnine ne znači automatski i pravo da se ona koristi u reklami, fotografiše ili menja, jer uz svojinu ostaju i autorska i moralna prava koja štite integritet dela i autora. Postavlja se pitanje gde se povlači granica između vlasništva i prava umetnika, šta je kompanijama zaista dozvoljeno da rade sa delima koja poseduju i kako se u praksi ovi odnosi rešavaju. O tome su za Euronews Srbija govorile slikarka Gordana Tomić i kustoskinja i istoričarka umetnosti Biljana Jotić.

Tomić ističe da bi kompanija onog trenutka kada ima delo ili kolekciju trebalo ta dela da čuva u tehničkom smislu, da ga čuva u smislu povrede integriteta i da na jedan fundamentalan način poštuje autorska prava. 

Ona je navela da umetnička slika ili skulptura kada uđu u neku kompaniju postaju na jedan način obaveza i deo odgovornosti te kompanije.

"Kompanije bi trebalo da imaju ulogu jednog velikog brata prema kulturi i društvu i da, kao što je i ranije bilo i u našoj bivšoj domovini, dosta lepih primera kako kompanije podržavaju kulturu, imaju lepe korporativne kolekcije i ponašaju se odgovorno. U svakom slučaju je to jedna nova odgovornost. kompanija bi trebala onog trenutka kada ima delo ili kolekciju da preuzme na neki način kustošku brigu i ulogu", rekla je ona.

Prema njenim rečima, svojina nad delom koje je u korporaciji, u jednoj kolekciji ili cela kolekcija, jeste jedna specifična svojina različita od svojine nad nekretninom ili nekim drugim predmetom.

"Potrebna je saglasnost ili dozvola autora za neku vrstu prenamene njegovog koncepta, ideje i svrhe. Ta autorska prava, u stvari, jesu ta granica između vlasništva - moralna prava, jer ono pripada i autorskim pravima, pored imovinskih prava. Autor i delo su neraskidivi i to pravo je neotuđivo, neprenosivo, može jedino da se nasledi na mlađe generacije autora, na naslednike i može u jednom trenutku država da brine o njima kada već postaju kulturna dobra", rekla je Tomić. 

Euronews Srbija

Jotić je navela da je važno da svaki autor ili autorka mora da bude svestan da ima moralna prava na tom delu i da to delo živi bilo u nekoj galeriji, u nekoj kolekciji koja je privatna, bilo u muzejskoj.

"Velika je razlika od javnog dobra, od onoga što se nalazi u muzejskim zbirkama, od onoga što se nalazi u korporacijskim zbirkama. To su različiti pojmovi i i uvek bih pozvala na razgovore tog tipa da se na neki način uči od institucionalnih zbirki kako se pristupa određenim autorskim delima", rekla je Jotić.

Ona kaže da za ulazak određenih radova u neku kolekciju postoje ugovori. 

"Sad sve zavisi kako ko ćе da se odnosi prema tomu ugovoru od strane stvaralaca, umetnika ili umetnice, i različit je spektar, naravno, umetničkih dela. Ako se potpiše ugovor u kome se ne odriče svojih prava, apsolutno prava ostaju na strani autora. To su autorska prava", rekla je ona. 

Euronews Srbija

Tomić je navela da u našem pravnom sistemu čak i da se umetnik odrekne, to je ništavno na neki način.

"Ne može nikako da bude raskinuto u našem pravnom sistemu - autor i delo. I da se on odrekne, njega ta autorska prava slede i njegove naslednice", rekla je ona.

Ona je naglasia da je umetnost jedina svojina sa moralnim pravom.

       Celokupna razgovor o ovoj temi možete pogledati u video prilogu iznad teksta.