Porodilište više nije mesto kroz koje žena prolazi sama: Kako prisustvo bliske osobe menja porođaj i roditeljstvo

Dok se porođaj decenijama posmatrao kao iskustvo koje žena prolazi sama, ta slika se i u Srbiji postepeno menja. U pojedinim porodilištima, među kojima je i KBC "Dr Dragiša Mišović", budućim majkama omogućeno je da uz sebe imaju partnera ili neku drugu blisku osobu. Ovo pravo otvara niz pitanja – od toga koliko takvo prisustvo utiče na sam tok porođaja, preko psihološke sigurnosti žene, do dugoročnih efekata na odnos roditelja i deteta.

O tome su za Euronews Srbija govorili specijalista ginekologije i akušerstva Nikola Mitić i psiholog Radmila Vulić Bojović, ukazujući da je reč o promeni koja je istovremeno medicinska, društvena i duboko lična.

Kako objašnjava dr Mitić, važno je odmah razbiti jednu čestu zabludu – ne radi se isključivo o prisustvu partnera, već o prisustvu bliske osobe. 

"To može biti otac deteta, ali i majka, sestra, kuma – bilo ko kome žena veruje i koga želi pored sebe. Fokus je na njenom osećaju sigurnosti", ističe on.

U medicinskom smislu, ovakva praksa je moguća kod fizioloških porođaja, kada trudnoća protiče bez komplikacija i kada se očekuje prirodan tok porođaja. Upravo u tim situacijama, prisustvo bliske osobe može imati značajan efekat.

"Pokazalo se, prvo kroz praksu, a zatim i kroz nauku, da su žene uz prisustvo pratnje smirenije, manje anksiozne, sa nižim nivoom kortizola i većim lučenjem oksitocina. To direktno utiče na tok porođaja – on ide prirodnije i lakše, kako za pacijentkinju, tako i za nas kao lekare", objašnjava Mitić.

Manje straha, veći prag bola

Jedan od ključnih efekata prisustva bliske osobe ogleda se u načinu na koji žena doživljava bol i stres.

"Manjak stresa znači i drugačiju hormonsku kaskadu. U takvim situacijama žene imaju viši prag bola, bolje ga tolerišu i snalaze se tokom porođaja", dodaje Mitić.

Drugim rečima, prisustvo nekoga kome verujete ne menja samo emocije – ono menja i fiziološki odgovor organizma.

Euronews

Sa psihološkog aspekta, kako objašnjava Radmila Vulić Bojović, najvažniji je osećaj da žena nije sama u jednom intenzivnom i često zastrašujućem iskustvu.

"Porođaj nije nikakva ‘slatka’ stvar – to je duboko fizičko, emotivno i psihološko iskustvo, čak i katarzično. Imati nekoga pored sebe u koga imate poverenje znači da ne prolazite kroz to izolovano. Dovoljan je pogled ka toj osobi da osetite toplinu i sigurnost", kaže ona.

Ovaj osećaj zajedništva može imati dugoročan uticaj i na partnerski odnos.

Novi nivo bliskosti među partnerima

Jedna od čestih dilema jeste da li prisustvo porođaju može narušiti odnos među partnerima. Prema iskustvu stručnjaka – dešava se upravo suprotno.

"Postoji dosta predrasuda da ‘posle toga više ništa neće biti isto’. Moje iskustvo je da zajednički prolazak kroz tako intenzivan događaj zapravo povezuje partnere i podiže njihov odnos na jedan novi nivo", objašnjava Vulić Bojović.

Ona dodaje da se u praksi pokazalo da očevi koji prisustvuju porođaju često razvijaju snažniju emocionalnu vezu sa detetom.

"Kontakt koža na kožu, taj prvi dodir – to je nešto što se ‘upisuje’ u nervni sistem deteta. Beba pamti taj osećaj sigurnosti i smirenosti. To je izuzetno važno za razvoj", naglašava ona.

Kada prisustvo nije preporučljivo

Ipak, prisustvo bliske osobe nije uvek moguće ni preporučljivo. Odluka zavisi pre svega od medicinske procene.

"Ako procenimo da postoji rizik ili da bi mogao biti potreban hitan zahvat – poput vakuuma, forcepsa ili carskog reza – tada se ne ide sa prisustvom pratnje. Fokus mora biti isključivo na bezbednosti majke i deteta", kaže Mitić.

On priznaje da je i za same lekare ova praksa novina, ali i izazov.

"Iskreno, plašio sam se kako će reagovati otac u situaciji kada dođe do komplikacija. Međutim, moje prvo iskustvo bilo je veoma pozitivno. Ljudi često reaguju smirenije nego što očekujemo".

profimedia

Važno pitanje jeste i spremnost same pratnje. Ne može svako da podnese prizore i intenzitet porođaja.

"Imate ljude koji su gadljivi, koji ne podnose krv ili stresne situacije. Ako neko oseća da to ne može da iznese, bolje je da ne ulazi u salu nego da napravi dodatni problem", objašnjava Vulić Bojović.

Lekari potvrđuju da se dešavalo i da očevi padnu u nesvest, što dodatno komplikuje situaciju.

Prema iskustvu lekara, iako interesovanje raste, još uvek ima mnogo žena koje ne žele pratnju.

"Imam utisak da ih je i dalje više koje ne bi volele da imaju partnera uz sebe. Ali iz dana u dan taj broj raste – sve više žena želi prisustvo bliske osobe", kaže Mitić.

Promena uloge oca

Šira slika ove promene ogleda se i u evoluciji uloge oca u savremenom društvu.

"Očevi danas više nisu distancirani posmatrači. Sve češće su uključeni od prvog dana – menjaju pelene, uspavljuju bebu, aktivno učestvuju u odrastanju. Svaka ta uključenost stvara dodatnu povezanost", ističe Vulić Bojović.

Nakon porođaja dolazi period koji mnogi stručnjaci smatraju najizazovnijim za parove.

"Najčešće krize u partnerstvu javljaju se kada dete ima oko deset meseci, jer tada partneri shvate da život više nikada neće biti isti. Ključ je u podeli odgovornosti, ne u ‘preuzimanju’ – već u zajedničkom funkcionisanju", kaže ona.

Dodaje da prve nedelje sa bebom nisu nimalo nalik idealizovanim slikama.

"To je period prilagođavanja, često haotičan i iscrpljujući. Ali kroz njega se prolazi – i mnogi ga ponove".

Ka humanijem porođaju

Uvođenje prisustva bliske osobe deo je šireg procesa humanizacije porođaja u Srbiji.

"Težimo evropskim standardima i iz dana u dan napredujemo. Prisustvo partnera može doprineti boljem razumevanju samog procesa i možda čak smanjiti tenzije oko tema poput akušerskog nasilja", smatra Mitić.

Iako je još rano za konačne zaključke, jedno je sigurno – porođaj više nije isključivo medicinski čin, već sve više postaje zajedničko iskustvo koje oblikuje porodicu od samog početka.

Više o ovoj temi pogledajte u video prilogu na početku teksta.